Rad na daljinu, uveden zbog pandemije, u Crnoj Gori najčešće nije regulisan u skladu sa zakonom, kaže zamjenica generalnog sekretara Unije slobodnih sindikata Crne Gore (USSCG) Ivana Mihailović.
“Ne postoje posebni ugovori ili aneksi ugovora između poslodavca i zaposlenog o radu od kuće, već zaposleni rade po svom standardnom ugovoru o radu, samo su izmješteni iz radnih prostora”, kaže Mihajlović za Radio Slobodna Evropa (RSE).
I Odbor Evropskog parlamenta za zapošljavanje i socijalna pitanja (EMPL) bavio se pravima zaposlenih koji rade od kuće.
“Zaposlenima mora biti dozvoljeno da van radnog vremena isključe digitalne uređaje, a da se zbog toga ne suoče da posledicama”, navodi se u rezoluciji EMPL-a, od 1. decembra, kojom se navodi da članice EU moraju obezbijediti zaposlenima pravo da se diskonektuju, uključujući i kolektivnim ugovorima.
U rezoluciji se ocjenjuje da sve veće očekivanje od zaposlenih da budu stalno dostupni može negativno da utiče na balans između života i rada, fizičkog i mentalnog zdravlja.
Brisanje granice poslovnog i privatnog
Da rad od kuće često briše granicu između poslovnog i privatnog, potvrđuje praksa psihološkinje Ivane Mihović, čiji klijenti kao najčešće probleme navode organizaciju porodice i nezadovoljstvo što im je uskraćen odlazak na posao.
“Jer nekim ljudima je odlazak na posao vrsta oduška. Neki vole da se ujutru spreme, povedu djecu u školu i odu na posao. Možete misliti kako je kad im se to uskrati i sva aktivnost skoncentriše na kuću”, kaže Mihović za RSE i navodi da mnogi nemaju prostornih i finansijskih mogućnosti za organizaciju rada od kuće.
“Imate, na primjer, situaciju da oba roditelja rade od kuće, a istovremeno djeca moraju da uče na daljinu. Znači, treba imati stan ili kuću sa više prostorija, i dovoljno kompjutera da bi svako mogao da obavi svoje obaveze”, kaže Mihović.
Iz sindikata, pak, ukazuju da je pozitivno što se radom na daljinu smanjuje rizik od obolijevanja tokom pandemije, ali da se rijetko govori o uslovima tog rada. Mihajlović smatra da bi poslodavci trebali pokrivati troškove koje zaposleni imaju pri radu na daljinu, kao što su utrošak električne energije, plaćanje interneta, korišćenje sopstvenih kompjutera ili automobila u poslovne svrhe.
“Malo se govori o obezbjeđivanju sredstava za rad, o radnim uslovima od kuće, zaštiti zdravlja zaposlenih u vrijeme rada na daljinu, nadzoru nad njihovim radom i mogućnošću pristupa ličnim podacima s obzirom da se sve radi preko elektronskih platformi”, pojašnjava Mihailović i dodaje da sindikalci spornim smatraju i radno vrijeme:
“Činjenica je da se brojni zaposleni žale da gube ritam radnog vremena, da su gotovo cjelodnevno na vezi sa poslodavcima”.
Ćutanje nadležnog ministarstva
Kako bi se Zakon o radu u Crnoj Gori prilagodio uslovima pandemije, iz Unije poslodavaca (UP) su početkom jula uputili Ministarstvu rada i socijalnog staranja inicijativa za njegovu izmjenu, ili donošenje posebnog lex specialisa. Na naš upit što je tim povodom učinjeno, iz Ministarstva nisu odgovorili.
Izostao je i podatak ili procjena Ministarstva o tome koliko je zaposlenih u Crnoj Gori od početka epidemije preusmjereno na rad od kuće.
“Pokazalo se da je najmanje rada na daljinu bilo kod mikro preduzeća, a da su ga najviše korisitila ona velika”, kaže za RSE Rumica Kostić iz UP.
Među prvima koji su se morali prilagoditi radu na daljinu su zaposleni u obrazovanju. Profesor književnosti u danilovgradskoj gimnaziji Miroslav Minić kaže da je to prihvatio kao šansu, a ne problem, pa je organizovao i virtuelne vannastavne aktivnosti, čak i da sa učenicima pripremi i pozorišnu predstavu.
“Cilj mi je da pružim znanje svojim učenicima na zanimljiv način, jer vjerujem da im je ovo težak period u životu i pokušavam da im uljepšam dan”, kaže Minić.
Neobična iskustva
Da rad od kuće donosi neobična iskustva, često i dodatni stres osjetila je i novinarka RTV Kosova i dopisnica RSE iz Brisela Gjeraqina Tuhina koju je u toku dvominutnog direktnog televizijskog uključenja, trogodišnji sin uporno pokušavao da zagrli.
Psihološkinja Ivana Mihović kaže da slična iskustva imaju mnogih koji rade od kuće:
“Znam porodicu gdje je jedna baka sedmicama ometala poslovne sastanke ukućana prije nego se navikla da kompjuter pred njima nije samo ekran, nego njihovo radno mjesto”.
I hercegnovljanka Sanja Lazic, koja radi za digitalnu austrijsku agenciju iz Salzburga je zbog pandemije poslednjih pola godine morala kancelariju zamijeniti radom od kuće.
“Rad od kuće mi prija i mislim da ima mnogo više prednosti nego mana. Jedino bih prednost dala kancelariji u tome što se tako može razgraničiti posao od ostalih aktivnosti. Kad radite od kuće, nekako ljudi očekuju da ste uvijek na raspolaganju i nakon radnog vremena”, kaže Sanja.
Za dio zaposlenih kuća će ostati radno mjesto i nakon završetka pandemije, očekuju u Uniji sindikata, ukazujući na iskustva Evropske Unije gdje će dio velikih firmi uvesti rad na daljinu kao pravilo. Ako se to desi i u Crnoj Gori, najavljuju zahtijev za izmjenama zakona.
“Mi ćemo takav rad smatrati zakonitim isključivo ako bude do detalja uređen zakonskim, podzakonskim aktima i kolektivnim ugovorima. Dakle, zakoniti će biti samo oni zaposleni koji budu imali ugovore za rad na daljinu sa svim pravima, prvenstveno zaštite zdravlja na radu, i troškova koje takav rad može da izazove”, zaključuje Mihailović.
Nezvanične procjene USSCG govore da, samo u bankarskom i sektoru mobilnih operatera, preko dvije trećine zaposlenih radi na daljinu, a prema istraživanju Unije poslodavaca, od 430 ispitanih privrednih subjekata je 32% uvelo rad na daljinu tokom ove godine.
Podaci Evropske fondacije za unapređenje uslova života i rada (Eurofound), ukazuju da od izbijanja pandemije, više od trećine zaposlenih u zemljama EU radi od kuće.
Facebook Forum