Dok se s jedne strane postavlja pitanje da li je i kada će korona virus postati sezonski grip, s druge su stručnjaci zabrinuti.
Epidemiolog Predrag Đurić za Radio Slobodna Evropa (RSE) kaže da svaka promena virusa svakako treba da izazove pažnju stručnjaka.
"Zabrinutost se može javiti onda kada neki oblik virusa poseduje značajniju sposobnost brzog prenošenja, neosetljivosti na postojeći imunitet (vakcinalni, onaj nastao nakon preležane infekcije ili kombinovani), odnosno nedelotvornost postojećih vakcina, kao i težu kliničku sliku", objašnjava Đurić.
Pojavila se nova varijanta Omikrona, JN.1, koji je u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) prvi put otkriven u septembru ove godine.
Prema Centru za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), najbrže je rastuća varijanta u SAD. Više od 20.000 ljudi hospitalizovano je u nedelji do 2. decembra.
Šta je JN.1?
"JN.1 je Pirolino dete", rekao je dr Radžendram Rajnarajanan (Rajendram Rajnarayanan), pomoćnik dekana za istraživanje i vanredni profesor na Njujorškom institutu za tehnologiju na Državnom univerzitetu Arkanzas, koji održava bazu podataka o varijantama COVID-19, prenosi medicinski portal Medscape.
Pirola je popularni naziv za varijantu Omikrona BA.2.86, koju američki Centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) prati od avgusta.
Kako je rekao, ova varijanta i potomci su zabrinjavajući zbog mutacija.
Međutim, nema dokaza da JN.1 predstavlja povećani rizik po javno zdravlje u odnosu na druge varijante koje su trenutno u opticaju, ukazuje CDC.
Nije poznato ni da li izaziva simptome drugačije od drugih varijanti.
Za sada, rekao je epidemiolog Đurić, nema podataka koji bi JN.1 opisali nekom od nabrojanih karakteristika.
"Osim izveštaja o rastu broja hospitalizovanih i umrlih od COVID-19 u SAD i nekim drugim zemljama", kaže Predrag Đurić.
Šta kaže američki Centar za kontrolu i prevenciju bolesti?
Kako se virus koji izaziva COVID-19 vremenom stalno menja, tako nastaju nove varijante koje mogu da se šire brže i efikasnije, te postanu češće u odnosu na druge.
Američki Centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) projektuje da varijanta JN.1 čini procenjenih 15–29 odsto u Sjedinjenim Državama od 8. decembra 2023, a kontinuirani rast sugeriše da se ili lakše prenosi ili je bolji u izbegavanju našeg imunološkog sistema.
Kada je utvrđen u septembru, njegova učestalost u populaciji bila je manja od 1 odsto.
CDC je naveo da je bilo očekivanje da će se broj zaraženih povećati "jer je COVID-19 imao obrazac porasta i vrhunca krajem leta, a zatim ponovo vrhunac oko Nove godine".
"Trenutno ne znamo u kojoj meri JN.1 može doprineti ovim povećanjem ili mogućim povećanjem do kraja decembra, kao što je to bilo prethodnih godina. CDC će pažljivo pratiti aktivnost COVID-19 i širenje JN.1", naveo je CDC.
Kakvo je stanje sa COVID-19 u Srbiji?
U Srbiji su u poslednjih nedelju dana testirane 19.972 osobe, a 4.788 osoba bilo je pozitivno na korona virus.
Međutim, da li je JN.1 došao i u Srbiju, nije poznato, a Đurić za RSE ukazuje da su zvanične informacije "ustaljeno šture" i da postoji mogući problem "registracije broja obolelih i umrlih".
"Činjenica je da se u drugim zemljama kontinuirano registruju hospitalizacije i smrtni slučajevi usled COVID-19, ali ne i u Srbiji", rekao je on.
U Srbiji su se 2021. godine pojavili navodi da su 2020. u preko deset hiljada slučajeva postojale uredno popunjene potvrde o smrti u kojima se COVID-19 navodi kao uzrok, dok je zvanično saopštavan daleko manji broj - oko tri hiljade.
Da li će za novi soj biti neophodna masovna vakcinacija?
CDC očekuje da će nove vakcine povećati zaštitu od JN.1.
Problem može biti u tome što je malo ljudi primilo najnoviju vakcinu - manje od 16 odsto odraslih u SAD.
Zbog toga neki stručnjaci sugerišu da je vreme da CDC apeluje na javnost da prime vakcinu.
Predrag Đurić kaže da "masovna imunizacija nije realna, a verovatno ni potrebna".
"Trenutno se vakcinacija preporučuje za osobe koje su u povišenom riziku za teže oblike bolesti i krajnji ishod, prvenstveno onima koji imaju deficit imuniteta, neku ozbiljnu hroničnu bolest ili su starijeg uzrasta".
COVID-19 – sezonski grip?
Pažnja javnosti koja se posvećivala korona virusu značajno je opala. Slično je i kod stručne javnosti, što može dovesti do toga da veliki broj infekcija ostane nepotvrđen, smatra Đurić i dodaje kako bi trebalo da se radi i na razvijanju kapaciteta zdravstva.
Međutim, kako kaže, COVID-19 do sada nije pokazivao izrazit sezonski karakter, već se infekcije javljaju tokom čitave godine. Ali ne iznenađuje, dodaje, pojava značajnijih talasa obolevanja nakon ukidanja ili ublažavanja protivepidemijskih mera.
"Za razliku od gripa, koji ima izrazit sezonski karakter - većina slučajeva najčešće se javi tokom nekoliko nedelja od kraja jeseni do početka proleća."
Profesor Pol Hanter, stručnjak za zarazne bolesti na Univerzitetu Istočne Anglije, je za BBC, pak, rekao kako smatra da je COVID "na dobrom putu" da postane sezonski ili "samo još jedan uzrok obične prehlade".
Da postoje nagoveštaji da COVID bude sezonskog karaktera mišljenja je i profesor Adam Kučarski, koji je bio savetnik vlade tokom pandemije u Engleskoj.
Produženi COVID
U budućnosti bi korona virus mogao biti manje značajan zbog svoje kliničke slike, a više zbog produženog COVID-a, smatra Đurić i dodaje da bi se trebalo prisetiti rizika boravka velikog broja ljudi u malom prostoru i bez dovoljnog rastojanja.
"Ali se čini da smo prebrzo zaboravili iskustva iz perioda 2020-2022", rekao je on.
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) produženi COVID definiše kao nastavak ili razvoj novih simptoma tri meseca nakon početne infekcije, pri čemu ovi simptomi traju najmanje dva meseca bez ikakvog drugog objašnjenja.
Uobičajeni simptomi su umor, kratak dah i kognitivna disfunkcija.
Veruje se da je više od 17 miliona ljudi širom evropskog regiona SZO možda iskusilo produženi COVID tokom prve dve godine pandemije, navodi SZO.
Facebook Forum