Ima li osnova za tužbu protiv Ćosića i Lilića?

Obavestivši novinare da je u pripremi podnošenje krivičnih prijava i protiv drugih visokih zvaničnika bivše SRJ za koje postoje osnovane sumnje da su u istom periodu počinili najteža krivična dela protiv integriteta Bosne i Hercegovine, čovečnosti i vrednosti zaštićenih međunarodnim pravom, Komšić je naveo da su Ćosić i Lilić kao glavnokomandujući Oružanih snaga SRJ bili upućeni i rukovodili “aktivnostima i akcijama oružanih snaga SRJ u smilu vođenja agresivnog rata na teritoriji Bosne i Hercegovine.

Sagovornici Radija Slobodna Evropa osvrnuli su se na različite aspekte zahteva Tužilaštvu BiH koji je uputio član Predsedništva BiH Željko Komšić.

Nataša Kandić, predsednica Fonda za humanitarno pravo, smatra da za pokretanje tužbe protiv Dobrice Ćosića i Zorana ima osnova.

“I Dobrica Ćosić i Zoran Lilić se nalaze na najvišim pozicijama u vreme kada se u Bosni odigravaju strašni i masovni zločini i kada je nesporno da učestvuju i regularne i razne dobrovoljačke formacije iz Srbije. Osim toga, u vreme kada je Dobrica Ćosić predsednik Savezne Republike Jugoslavije, i kasnije, kada je to Zoran Lilić, u graničnim područjima prema Bosni i Hercegovini odigravaju se užasni zločini. Dobrica Ćosić je predsednik države kada se događa otmica sjeverinskih Bošnjaka. Sećamo se da je formirao nekakvu komisiju, obećao detaljnu istragu i objavljivanje rezultata, ali se od svega toga ništa nije dogodilo.

On se nalazi na vrhu i onda kada se dogodila otmica putnika u Štrpcima. U to vreme u čitavoj državnoj bezbednosti, čak i u železnici, znaju se podaci o tome da se otmica priprema i da će se oni koji budu kidnapovani koristiti za razmene, a neko ko je na čelu države, ko se smatra ocem srpske duhovne kulture, neko ko piše knjige – uopšte ne reaguje. Isto se to odnosi na Zorana Lilića. On se nalazi na raznim funkcijama, on je verni pratilac Slobodana Miloševića. On svojim delima pokazuje i dokazuje da nije samo Slobodan Milošević kriv i odgovoran, već da su mnogobrojni oni koji su u vreme Miloševića bili u institucijama u kojima su se donosile najvažnije odluke. Danas se svi ponašaju kao da sve što se dogodilo ima veze samo sa Miloševićem.”

Zoran Lilić, Foto: Vesna Anđić

Ne prejudicirajući da li ima ili nema osnova za podizanje optužnice protiv Ćosića i Lilića, Bruno Vekarić, portparol Tužilaštva Srbije za ratne zločine, kaže da političari - i na jednoj i na drugoj strani - ne treba da se mešaju u pravosoudne predmete već da ih prepuste tužilaštvima svojih zemalja i njihovoj uzajamnoj komunikaciji i saradnji.

“Mislim da je jedini način da se uspostave korektni odnosi, pre svega u sferi pravosuđa, da razgovaraju dva tužioca – naš i bosanski. Smatram da bi to bio pravi način da se uputi jasna poruka političarima da ne treba da se mešaju u pravosudne predmete. To je jedina moguća naša reakcija. Ja ne mogu da tvrdim da su Dobrica Ćosić i Zoran Lilić ratni zločinci ili da nisu, zaista ne znam. Ukoliko ima dokaza, neka nam dostave pa ćemo da proverimo."

RFE: Dakle, vi reagujete na to što je političar uputio zahtev tužilaštvu da pokrene krivični postupak…?

Vekarić: Pa, konstantno političari pričaju o pravosudnim predmetima. U poslednje vreme, recimo, o konkretnom predmetu Dobrovoljačka ulica. Mislim da je to pogrešno i da to nije pravi put. Takvi problemi mogu da se rešavaju na relaciji tužilaštvo-tužilaštvo.

RFE: Da li ste vi u vezi sa ovim imali kontakt sa Tužilaštvom Bosne i Hercegovine?

Vekarić: Da, radimo na tome da dođe do dijaloga. Mislim da ćemo uspostaviti komunikaciju prvo na nivou pravosudnih organa, a posle i na nivou političara. Smatram da su prioritet dobri odnosi Bosne i Hercegovine i Srbije i da ovakve stvari štete i jednoj i drugoj državi.

Aleksandar Popov, predsednik novosadskog Centra za regionalizam, najpre se osvrće na izjave člana Predsedništva BiH Željka Komšića, koje ocenjuje kao preoštre i neizbalansirane.

“Željko Komšić je poznat po, tako da kažem, preoštrim izjavama koje onda izazovu određene turbulencije, tako da i ova poslednja spadu u jednu takve vrste. Mislim da je prvo Haški tribunal bio nadležan da se utvrdi početna moguća krivica pojedinih aktera u zbivanjima na teritoriji ex-Jugoslavije u prošloj deceniji, tako da je bilo dovoljno vremena da se vidi da li ima materijalnih dokaza za terećenje njih dvojice. Pošto je očigledno da tu postoji politička odgovornost, ali da najverovatnije nije bilo nikakvih drugih dokaza, onda mislim da zato i nije podignuta optužnica protiv njih i da se oni zato i ne nalaze u Hagu iako su dostupni pravdi. Otuda smatram da je neprimeren ovaj zahtev Željka Komšića. Ja nisam za pravljenje veštačke ravnoteže - krivci bez obzira na to kojoj naciji pripadaju, moraju da snose odgovornost - ali mislim da nije dobro što se u Komšićevim izjavama najčešće skreće pažnja na srpski deo korpusa. Neizbalansirano je, u svakom slučaju, to. Nisam video u njegovim dosadašnjim izjavama ili zahtevima da je veću pažnju posvetio nekim drugim zbivanjima, koja takođe traže reagovanje i to da se krivci izvedu pred sud – mislim da je primer Dobrovoljačke ulice u Sarajevu veoma dobar.”