Adnan Ćerimagić dolazi iz Gračanice. U želji da nauči njemački jezik put ga je odveo do austrijskog Graca. Po okončanju studija na Pravnom fakultetu i neposrednog rada, Adnan je dobio stipendiju za drugi master program u Bružu. U ovom belgijskom gradu, naučio je mnogo više o onome šta predstavljaju evropske integracija budući da je bio stažista u Evropskom parlamentu.
Ćerimagić: Ono što mi je bilo bitno za vrijeme tih master studija jeste da je atmosfera bila međunarodna. Samo na mom programu bilo nas je iz 37 različitih zemalja, a sveukupno na tom koledžu je bilo preko 70 ljudi iz različitih država. Najviše što sam dobio od toga jeste znanje o Evropskoj uniji, jer se dosta detaljno uči ta akademska strana, a određeni dio vremena posvećuje se praktičnom dijelu i razgovoru sa ljudima koji rade u Evropskoj komisiji, Evropskom parlamentu, bivšim radnicima u nacionalnoj administraciji. Oni prenose svoja iskustva i znanja. Što se tiče programa u Evropskom parlamentu, tu je bilo zanimljivo, pošto sam radio u Sekretarijatu, znači u administraciji Evropskog parlamenta, nisam radio za evropskog parlamentarca, tako da sam iz prve ruke vidio kako administracija mora biti neutralna i koliko administracija u neku ruku i nije neutralna, ali politički treba da bude.
Vidio sam i koliko se radi, pogotovo u Evropskom parlamentu, gdje administracija radi i po deset-jedanaest sati dnevno. Ja sam imao sreću da sam bio u Sekretarijatu za međunarodne odnose, tako da sam dosta radio vezano za zemlje Zapadnog Balkana i našu integraciju. Bilo mi je zanimljivo upoznati sve te političare, ljude iz administracije, te vidjeti interakciju između, recimo, Bosne i Hercegovine i zemalja iz regije i Evropske unije i Brisela.
Ćerimagić: Najzanimljivije je bilo kada sam iz Bruža – pošto sam u Bružu dosta učio o Bosni i Hercegovini i odnosima Evropske unije prema regionu, imao sam određene predrasude prema načinu kako je predstavljena, recimo, Bosna i Hercegovina u Briselu. Očekivao sam da tu nema puno interakcije, da su dosta pasivniji, ali moram priznati da mi je ta predrasuda na neki način srušena zato što u Briselu, pored misije Bosne i Hercegovine pri EU, postoje i dva regionalna predstavništva – Kantona Sarajevo i Republike Srpske, postoji također i predstavništvo SERDA-e, te postoji određeni broj eksperata iz Bosne i Hercegovine koji su 'iznajmljeni' Evropskoj komisiji, što je meni bilo veliko iznenađenje.
Drugo iznenađenje mi je bilo da veliki broj političara iz Bosne i Hercegovine dolazi redovno u Brisel, veći broj predstavnika nevladinog sektora, zatim znanstvenika, akademika, sa univerziteta u BiH, i veliki broj mladih koji dolaze u Brisel, bilo u studijske posjete, ili kroz određene programe. Svi oni prenose neku sliku o nama, koja je – po meni – srušila neke predrasude. Situacija je puno bolja od onog što sam ja očekivao.
Ćerimagić: Tu se moram složiti, jer tek onog trenutka kad sam ušao, kad sam vidio iznutra, saznao sam puno više, shvatio sam puno bolje kako sve to funkcioniše. Jedna, možda, predrasuda nas iz Bosne i Hercegovine i regiona jeste da mi ne znamo dovoljno o Evropskoj uniji, ali generalno, problem je i u zemljama Evropske unije da ljudi, pogotovo mladi, ne znaju dovoljno o Evropskoj uniji i čime se ona bavi. Pošto ja nisam završio studije u Bosni i Hercegovini, očekivao sam da studenti iz BiH ne znaju toliko o tim programima. Istina je, jako malo se zna, jako malo se priča o tome, ali svejedno, određeni broj ljudi dođe do informacije, napravi jako dobru aplikaciju i prođe.
Moram priznati da u odnosu na druge zemlje regiona, iz BiH dolazi jednak broj praktikanata. Bilo mi je zanimljivo da administracija Evropskog parlamenta i Evropske komisije ima određenu pozitivnu diskriminaciju prema zemljama našeg regiona, znači, imaju puno više naših praktikanata nego praktikanata iz drugih, trećih zemalja. Nas oni tretiraju kao potenicijalne kandidate. Zanimljivo mi je bilo u tom iskustvu to što administracija i političari u Evropskom parlamentu prema nama mladim iz regiona ne ponašaju kao prema nekome izvana, nego kao prema nekome ko je trenutno izvana, ali u budućnosti će postati dio čitavog tog sistema.
RSE: Nedavno ste spomenuli na jednoj panel-diskusiji u Sarajevu da bh. mladi nisu dovoljno upoznati sa brojnim studijskim programima i drugim pogodnostima koje nudi Evropska unija. Zbog čega to mislite?
Ćerimagić: Problem evropskih institucija je generalno problem lošeg marketinga. O tome se priča u Briselu već duže vrijeme, u kontekstu zemalja članica Evropske unije. Možete onda zamisliti koliki je problem u drugim zemljama. S druge strane, problem je vjerovatno i univerziteta u Bosni i Hercegovini koji svoje studente ne potiču ili ne potiču dovoljno da se prijavljuju na te programe. Što se tiče Evropske unije, ona nudi određeni broj programa razmjene studenata, i nudi bolju finansijsku podršku za državljane Zapadnog Balkana kada idu u zemlje Evropske unije na studiranje nego što pružaju svojim studentima. Recimo, austrijski studenti koji žele da idu na razmjenu studenata u Francusku, oni dobivaju tri puta manju financijsku podršku nego studenti iz Bosne i Hercegovine koji se prijave na sličan program.
Ćerimagić: Ne bih rekao da se Bosna i Hercegovina nalazi u potpunom zastoju, nego trenutno Bosna i Hercegovina prolazi kroz jedan period kroz koji je prošla većina drugih zemalja, čak i Istočne Evrope, koje su 2004. ili kasnije pristupile Evropskoj uniji. Većina zemalja je prošla kroz tu kapiju, i mi moramo da prođemo kroz tu kapiju i da se suočimo sa dvije veoma izazovne stvari za naš politički život, a to su presuda Sejdić-Finci i koordinacioni mehanizam – koji zadiru u samu srž svih problema političkog života Bosne i Hercegovine.
RSE: Gospodine Ćerimagiću, namjeravate li iskoristiti svoje znanje i pomoći Bosni i Hercegovini u pristupanju evropskoj porodici naroda?
Ćerimagić: Da, naravno. Ja sam se odlučio za područje evropskih integracija i šta god budem radio, naravno da će mi želja biti da promovišem pozitivne stvari koje se mogu postići kroz evropske integracije, pošto evropske integracije imaju svoje pozitivne i negativne aspekte. One pozitivne koje mi treba da forsiramo jesu sveopšta reforma društvenog, političkog, socijalnog i svakog drugog aspekta.
RSE: Kakvu ste imali korist od studijskog putovanja koje Vas je odvelo u prijestolnicu Evropske unije?
Ćerimagić: Ono što mi je bilo bitno za vrijeme tih master studija jeste da je atmosfera bila međunarodna. Samo na mom programu bilo nas je iz 37 različitih zemalja, a sveukupno na tom koledžu je bilo preko 70 ljudi iz različitih država. Najviše što sam dobio od toga jeste znanje o Evropskoj uniji, jer se dosta detaljno uči ta akademska strana, a određeni dio vremena posvećuje se praktičnom dijelu i razgovoru sa ljudima koji rade u Evropskoj komisiji, Evropskom parlamentu, bivšim radnicima u nacionalnoj administraciji. Oni prenose svoja iskustva i znanja. Što se tiče programa u Evropskom parlamentu, tu je bilo zanimljivo, pošto sam radio u Sekretarijatu, znači u administraciji Evropskog parlamenta, nisam radio za evropskog parlamentarca, tako da sam iz prve ruke vidio kako administracija mora biti neutralna i koliko administracija u neku ruku i nije neutralna, ali politički treba da bude.
Vidio sam i koliko se radi, pogotovo u Evropskom parlamentu, gdje administracija radi i po deset-jedanaest sati dnevno. Ja sam imao sreću da sam bio u Sekretarijatu za međunarodne odnose, tako da sam dosta radio vezano za zemlje Zapadnog Balkana i našu integraciju. Bilo mi je zanimljivo upoznati sve te političare, ljude iz administracije, te vidjeti interakciju između, recimo, Bosne i Hercegovine i zemalja iz regije i Evropske unije i Brisela.
RSE: Šta ste posebno zapazili tokom stažiranja u Evropskom parlamentu?
Ćerimagić: Najzanimljivije je bilo kada sam iz Bruža – pošto sam u Bružu dosta učio o Bosni i Hercegovini i odnosima Evropske unije prema regionu, imao sam određene predrasude prema načinu kako je predstavljena, recimo, Bosna i Hercegovina u Briselu. Očekivao sam da tu nema puno interakcije, da su dosta pasivniji, ali moram priznati da mi je ta predrasuda na neki način srušena zato što u Briselu, pored misije Bosne i Hercegovine pri EU, postoje i dva regionalna predstavništva – Kantona Sarajevo i Republike Srpske, postoji također i predstavništvo SERDA-e, te postoji određeni broj eksperata iz Bosne i Hercegovine koji su 'iznajmljeni' Evropskoj komisiji, što je meni bilo veliko iznenađenje.
Drugo iznenađenje mi je bilo da veliki broj političara iz Bosne i Hercegovine dolazi redovno u Brisel, veći broj predstavnika nevladinog sektora, zatim znanstvenika, akademika, sa univerziteta u BiH, i veliki broj mladih koji dolaze u Brisel, bilo u studijske posjete, ili kroz određene programe. Svi oni prenose neku sliku o nama, koja je – po meni – srušila neke predrasude. Situacija je puno bolja od onog što sam ja očekivao.
RSE: Budući da ste mlada osoba, da li biste imali isto mišljenje o značaju Bosne i Hercegovine u Evropskoj uniji a da niste otišli van matične zemlje i u Briselu se upoznali o ovoj temi?
Ćerimagić: Tu se moram složiti, jer tek onog trenutka kad sam ušao, kad sam vidio iznutra, saznao sam puno više, shvatio sam puno bolje kako sve to funkcioniše. Jedna, možda, predrasuda nas iz Bosne i Hercegovine i regiona jeste da mi ne znamo dovoljno o Evropskoj uniji, ali generalno, problem je i u zemljama Evropske unije da ljudi, pogotovo mladi, ne znaju dovoljno o Evropskoj uniji i čime se ona bavi. Pošto ja nisam završio studije u Bosni i Hercegovini, očekivao sam da studenti iz BiH ne znaju toliko o tim programima. Istina je, jako malo se zna, jako malo se priča o tome, ali svejedno, određeni broj ljudi dođe do informacije, napravi jako dobru aplikaciju i prođe.
Moram priznati da u odnosu na druge zemlje regiona, iz BiH dolazi jednak broj praktikanata. Bilo mi je zanimljivo da administracija Evropskog parlamenta i Evropske komisije ima određenu pozitivnu diskriminaciju prema zemljama našeg regiona, znači, imaju puno više naših praktikanata nego praktikanata iz drugih, trećih zemalja. Nas oni tretiraju kao potenicijalne kandidate. Zanimljivo mi je bilo u tom iskustvu to što administracija i političari u Evropskom parlamentu prema nama mladim iz regiona ne ponašaju kao prema nekome izvana, nego kao prema nekome ko je trenutno izvana, ali u budućnosti će postati dio čitavog tog sistema.
RSE: Nedavno ste spomenuli na jednoj panel-diskusiji u Sarajevu da bh. mladi nisu dovoljno upoznati sa brojnim studijskim programima i drugim pogodnostima koje nudi Evropska unija. Zbog čega to mislite?
Ćerimagić: Problem evropskih institucija je generalno problem lošeg marketinga. O tome se priča u Briselu već duže vrijeme, u kontekstu zemalja članica Evropske unije. Možete onda zamisliti koliki je problem u drugim zemljama. S druge strane, problem je vjerovatno i univerziteta u Bosni i Hercegovini koji svoje studente ne potiču ili ne potiču dovoljno da se prijavljuju na te programe. Što se tiče Evropske unije, ona nudi određeni broj programa razmjene studenata, i nudi bolju finansijsku podršku za državljane Zapadnog Balkana kada idu u zemlje Evropske unije na studiranje nego što pružaju svojim studentima. Recimo, austrijski studenti koji žele da idu na razmjenu studenata u Francusku, oni dobivaju tri puta manju financijsku podršku nego studenti iz Bosne i Hercegovine koji se prijave na sličan program.RSE: Šta vidite kao glavne razloge zastoja Bosne i Hercegovini prema EU?
Ćerimagić: Ne bih rekao da se Bosna i Hercegovina nalazi u potpunom zastoju, nego trenutno Bosna i Hercegovina prolazi kroz jedan period kroz koji je prošla većina drugih zemalja, čak i Istočne Evrope, koje su 2004. ili kasnije pristupile Evropskoj uniji. Većina zemalja je prošla kroz tu kapiju, i mi moramo da prođemo kroz tu kapiju i da se suočimo sa dvije veoma izazovne stvari za naš politički život, a to su presuda Sejdić-Finci i koordinacioni mehanizam – koji zadiru u samu srž svih problema političkog života Bosne i Hercegovine.
