Od dolaska Srpske napredne stranke (SNS) na vlast pre pet godina, bila je samo jedna godina, 2013, u kojoj nije bilo izbora. Poslednja petoletka gotovo je, dakle, cela proćerdana na izbore cikluse, što redovne, što vanredne, koji su koštali više do devet milijardi dinara ili nešto manje od 80 miliona evra. A izgubljeno vreme za reforme je, sasvim sigurno, još veći trošak nego ovaj monetarni.
"Suština nije u novcu iako to jeste mnogo novca za naše uslove, čak ni ovih pet milijardi dinara potrošenih na vanredne uslove nisu toliki problem koliki je problem izgubljeno vreme, blokiranje parlamenta do koga svaki put dođe u izbornom procesu. Mi imamo samo za dva vanredna izborna ciklusa bezmalo godinu dana pauze u radu parlamenta", kaže za Radio Slobodna Evropa istraživačica u niškoj nevladinoj organizaciji Nacionalna koalicija za decentralizaciju Jovana Strahinić.
Prema nedavnom istraživanju ove organizacije, u poslednjih pet godina na izbore je potrošeno najmanje devet milijardi dinara, od čega je više od 60 odsto – 5,4 milijarde dinara – potrošeno za vanredne izbore.
Za tim vanrednih parlamentarnim izborima nije bilo nikakve potrebe jer je vlada imala stabilnu većinu u parlamentu.
Izbore je vlast opravdavala nastavkom, odnosno, ubrzanjem, reformi na putu Srbije ka Evropskoj uniji, ali je svaki izborni ciklus imao obrnuti učinak – reforme je usporio.
Prema nalazima Nacionalne koalicije za decentralizaciju, zakonodavna aktivnost u izbornim godinama bila je i do 30 odsto manja. Zbog vanrednih skupštinskih izbora 2012. i 2014. godine ukupna pauza u donošenju zakona iznosila je 11 meseci.
Da evrointegracije zbog čestih izbora nisu ubrzane nego usporene, nije promaklo ni Briselu, podseća Jovana Strahinić.
"I sami izveštaji Evropske komisije o napretku Srbije kažu da se reforme usporavaju zbog izbora, da su izbori 'prekinuli zakonodavnu aktivnost' ili 'ograničili napredak u implementaciji postignutih sporazuma sa Kosovom'. I to je činjenica, svi znamo kako nam izgledaju i gradovi i država onog trenutka kad krene priča o tome da će se ići na izbore. Sve staje i pričamo samo o izborima", rezignirano konstatuje Strahinić.
Svi izbori, sve što ima veze sa demokratijom, ekstremno je jeftinije od bilo kog drugog političkog sistema, najpre pojašnjava Naim Leo Beširi, izvršni direktor Instituta za evropske poslove, ali upozorava na ovdašnji problem zloupotrebe demokratije i demokratskih procedura zarad lične ili koristi političkih stranaka.
Prošli vanredni parlamentarni izbori su najbolji primer takve zloupotrebe s obzirom na činjenicu da je vladajuća stranka imala komotnu parlamentarnu većinu, te nije bilo nikakve potrebe da raspisuje prevremene izbore.
Srpska napredna stranka sa svojom koalicijom na vlasti je pet godina, a za to vreme tri puta su raspisivani izbori – što redovni, što prevremeni, konstatuje Beširi.
"Ne postoji nijedan opravdani razlog za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora, pa tako ni za ove koji se eventualno najavljuju da će biti raspisani iduće godine zajedno sa izborima za grad Beograd. Smatramo da bi tako nešto bilo katastrofalno po demokratske principe jer onda građani počinju da gube poverenje u demokratiju pošto im ta demokratija počinje da izgleda kao metod da bi se određene političke elite i ljudi oko njih bogatili", podseća Beširi.
To je, navodi Beširi, problem – "zloupotreba demokratskih procedura koje treba da omoguće građanima da izraze svoju volju na redovnim izborima".
"Naravno da je u redu imati vanredne izbore ukoliko to političke konstelacije nalažu, ali u poslednjih nekoliko godina za tim zaista nije bilo potrebe jer je vladajuća Srpska napredna stranka sa svojim koalicionim partnerima imala stabilnu većinu", argumentuje Naim Leo Beširi.
Od demokratskih promena 2000. godine samo je jedna vlada u Srbiji – vlada Mirka Cvetkovića od 2008. do 2012. godine – izdržala ceo zakonom propisani mandat od četiri godine.
Facebook Forum