Pišu: Elica Simeonova i bugarski servis RSE-a
Bugarski advokat koji se bavi ljudskim pravima prošle nedelje je predstavio svoje argumente na sudu, u ključnom testu principa i rešenosti Evropske unije, dok Kremlj u Rusiji i inostranstvu agresivno progoni ljude koje smatra svojim neprijateljima, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.
Pošto je sud u Varni naložio izručenje ruskog državljana koji je na bugarskom tlu javno protestovao zbog invazije na Ukrajinu, advokat Mihail Ekimdžijev je izneo listu slučajeva u kojem je Evropski sud za ljudska prava ustanovio da Rusija nije ispunila svoja međunarodna obećanja, prekršivši prava pritvorenika ili progonom bogatih rivala ili kritičara Kremlja.
"Očigledna činjenica da postoji rizik da će gospodin (Aleksej) Alčin, ako bude izručen, biti podvrgnut takvom tretmanu u ruskom pritvoru i zatvorima, trebalo bi da dovede do kategoričnog odbijanja bugarskog suda da ga izruči", rekao je za RSE Ekimdžijev, koji je uspešno vodio jedan slučaj pred Evropskim sudom za ljudska prava sa sedištem u Strazburu.
Alčinov slučaj je zapretio da Bugarska bude prva evropska država koja bi izručila osumnjičenog Rusiji otkako je predsednik Vladimir Putin pokrenuo invaziju na Ukrajinu pre šest meseci.
Kritičari su upozorili da bi vraćanje Alčina pomoglo Putinu da internacionalizuje obračun protiv drugačijih mišljenja usred ničim izazvanog rata u kojem su ubijene desetine hiljada ljudi i koji je izazvao najveću izbegličku krizu u Evropi od Drugog svetskog rata, kao i globalne ekonomske poremećaje.
Bugarski apelacioni sud je 25. avgusta poništio nalog za ekstradiciju, navodeći neadekvatne garancije da će Alčinova prava i dostojanstvo biti zaštićeni ako bude izručen ruskim vlastima. Sofija takođe nije mogla da osigura da on neće biti proganjan iz političkih razloga.
Alčin, 46, brzo je oslobođen.
"Danas je Apelacioni sud u Varni pokazao svetu da se Bugarska pridržava evropskih principa ljudskih prava, slobode i prava na život", rekao je Alčin kada se u pratnji supruge obratio novinarima ispred sudnice u crnomorskom lučkom gradu.
Alčinova supruga i drugi ruski emigranti strahovali su da bi njegovo i,zručenje moglo da posluži kao opasan presedan koji bi u suštini obavezao Bugarsku i njene partnere iz Evropske unije da pomognu u zastrašivanju Rusa u inostranstvu.
"Jedina stvar na koju smo se uzdali i na šta se i dalje oslanjamo je da smo u Evropi", rekla je Alčinova supruga Olga Gjurova. "Bugarska kao evropska zemlja kada donosi odluke mora da ih zasniva na evropskom sistemu vrednosti".
Alčin je preduzetnik koji je emigrirao u Bugarsku pre najmanje pet godina, verovatno još 2014. Rusija ga je već tražila zbog navodne utaje poreza.
Moskva je, međutim, tražila njegovo izručenje tek pošto je počeo da kruži snimak na kojem Alčin demonstrativno pali svoj ruski pasoš u Varni dva dana pošto su ruske trupe prešle granice Ukrajine 24. februara.
Alčin je podneo zahtev za politički azil nakon što su ga bugarske vlasti pritvorile početkom avgusta.
U podnesku bugarskom tužiocu, Alčin je naveo da ga Rusija "progoni iz političkih razloga" zbog video snimka i "brojnih antiratnih događaja" kojima je prisustvovao. On je tvrdio da je u prošlosti video na delu korupciju u Rusiji, kao i da je o tome javno govorio.
Ruski zvaničnici proglasili su Alčina beguncem od pravde u aprilu 2018, posle istrage o navodnoj utaji poreza. Otprilike godinu dana kasnije, optužen je u odsustvu. Maja ove godine ruski sud je odredio pritvor za Alčina na neodređeno vreme nakon što bude priveden.
Alčin je odbacio optužbe kao neosnovane i rekao da nije znao ni za kakav slučaj protiv njega kada je otišao iz Rusije, mada je kazao da je zbog sve češćih revizija počeo da strahuje da bi mogao da bude meta "progona".
"Svet već vrlo dobro zna kako funkcioniše ruski krivični sistem", rekla je Gjurova dok je pretnja izručenjem još visila nad glavom njenog supruga. "Ako je ruska strana želela da komunicira s njim po ovom pitanju od 2018. godine, zašto se on našao u ovoj situaciji baš sad, pošto je sebi dozvolio da javno govori protiv rata?"
Novi ruski zakoni uvedeni posle početka invazije kriminalizuju "diskreditovanje oružanih snaga" i širenje navodno "lažnih informacija" o vojsci, diplomatskim misijama ili državnim organima. Druge mere kažnjavaju spominjanje rata o kojem se u Rusiji može govoriti samo kao o "specijalnoj vojnoj operaciji".
Raniji ruski zakoni o navodnim "stranim agentima" i "nepoželjnim" organizacijama i pojedincima takođe su počeli da se primenjuju više nego tokom većeg dela protekle decenije.
Ruski sudovi se mogu pohvaliti neuobičajeno visokom stopom osuđujućih presuda – skoro 99 procenata, što nadmašuje i eru nameštenih suđenja pod sovjetskim liderom Josifom Staljinom. Pravni stručnjaci upozoravaju da su upotreba iznuđenih priznanja, pristrasnost u istragama i podizanjima optužnica, kao i politizovano pravosuđe među faktorima zbog kojih su oslobađajuće presude tako retke.
"Za šta god da mu bude suđeno u Rusiji, (Alčinova) situacija će se pogoršati", rekao je za bTV Krasimir Kanev, dugogodišnji aktivista za ljudska prava i predsednik Bugarskog helsinškog komiteta.
Neki Bugari su pozvali predsednika Rumena Radeva da interveniše kako bi se Alčinu odobrio azil u Bugarskoj.
Okružni prvostepeni sud u Varni naveo je da je viši ruski tužilac Pjotr Gorodov izneo uveravanja bugarskoj strani da Alčin neće biti zlostavljan i da će mu biti dozvoljen branilac pošto bude izručen.
Ipak, apelacioni sud je imao malo vere u ta obećanja. Taj sud je naveo da će, ako Alčin bude izručen, njegova "situacija biti pogoršana s obzirom na njegova politička uverenja, a njegova prava u krivičnim postupcima... biće narušena".
Sud je citirao optužbe Evropskog parlamenta o "stalnoj represiji protiv civilnog društva i zaštitnika ljudskih prava u Rusiji" i procenu o ljudskim pravima u Rusiji koju je izneo Bugarski helsinški komitet.
"Nema sumnje da je Rusija pojačala represiju protiv mirnih demonstranata, zaštitnika ljudskih prava, aktivista civilnog društva i antiratnih demonstranata ", naveo je sud u saopštenju.
Desetine hiljada Rusa su otišle u inostranstvo od februara u zemlje poput Jermenije, Gruzije i Turske, pored članica Evropske unije u nekim slučajevima, da pobegnu od represije Kremlja ili međunarodnih sankcija koje su uvedene zbog invazije.
"Ovo je neverovatna pretnja našim aktivistima koji su pobegli iz zemlje – oni ne žele da imaju ikakve veze s tamošnjim režimom", rekao je povodom mogućnosti ekstradicije Alčeva, Petar Tanev iz pokreta Za slobodnu Rusiju, koji okuplja Ruse u Bugarskoj koji se protive Putinovoj politici.
"Putinov režim pokušava da iskoristi svako oruđe da utiče na rusku opoziciju u inostranstvu", dodao je on.