Piše: Pavela Kosova
Da bi se izborio s vrućinom Arso Ganev je nedavno odveo svoju porodicu na bazen u svom rodnom gradu Ćustendil na zapadu Bugarske.
Stigavši kasno popodne u hotel s bazenom otvorenim za svoje goste, ali i druge, Ganev i njegova ćerka prišli su devojci koja je tamo radila i pitali je u koliko sati se zatvara, s nadom da će se brzo bućnuti u hladnu vodu.
"Rekla mi je da je otvoren do osam, što je zvučalo kao da imamo dovoljno vremena da koristimo bazen. Ali je onda starija gospođa prišla i rekla da je trenutno u hotelu preko 50 gostiju i da ne mogu da nas puste", rekao je Ganev.
Dok su stajali tamo, drugi gosti su prolazili i neometano ulazili u kompleks bazena. Pomislivši da možda treba zakazati unapred, Ganev je pitao da li bi mogli da se vrate neki drugi dan, ali je ubrzo zaključio da je to uzaludno. Bio je siguran da će on i njegova porodica svakako biti odbijeni. Sve je to, posumnjao je Ganev, zato što su oni Romi.
"(Romska) zajednica je navikla (na diskriminaciju). Kažu da su to privatne ustanove i da je na vlasnicima da li će ih pustiti ili ne. Ne slažem se. Mislim da kada se otvore takvi objekti, onda treba da budu otvoreni za sve etničke grupe", rekao je za Bugarski servis RSE-a Ganev, koji je savetnik za obrazovanje.
Kao i drugde u Evropi, Romi u Bugarskoj se suočavaju sa široko rasprostranjenom diskriminacijom. Bugarska romska zajednica ima najmanje 700.000 pripadnika, mada je nepoznat tačan broj pošto većina bugarskih Roma živi na marginama i često se suočavajući s predrasudama i neprijateljskim stavom u javnom životu, piše redakcija Radija Slobodna Evropa (RSE) na engleskom jeziku.
A sada, dok veći deo Evrope gori usled nekih od najviših zabeleženih temperatura, čini se da su u porastu slučajevi diskriminacije Roma na javnim bazenima u Bugarskoj, budući da su takvi incidenti prijavljenim u nekoliko gradova širom te zemlje.
Prošle nedelje, frustrirani Ganev je na društvenim mrežama izrazio svoje ogorčenje i iskustvo s diskriminacijom u Ćustendilu. Posle toga su drugi Romi s Ganevom podelili slična iskustva, ali su se uzdržali da javno progovore, kako je rekao, iz straha od posledica.
Ognjan Isajev, aktivista iz Trasta za društvene alternative, nevladine organizacije koja finansira projekte za izvođenje ranjivih grupa, uključujući Rome, iz siromaštva, kaže da je sličan slučaj diskriminacije Roma zabeležen na bazenu u Bankji, predgrađu Sofije.
U postu na Fejsbuku (Facebook), Isajev je naveo da je jednom paru odbijen ulazak u kompleks Akvabankja, dok je drugima omogućen pristup, što je navelo Isajeva da zaključi da je to samo "bazen za belce".
Akvabankja nije odgovorila na upit RSE-a, iako se, prema postovima na društvenim mrežama koje je podelio Isajev, čini da se par na kraju sastao s vlasnikom Akvabankje, koji je ponudio izvinjenje.
Žalbe zbog diskriminacije
Posle negodovanja zbog incidenta u Bankji, bugarska Komisija za zaštitu od diskriminacije (KZD) saopštila je da je pokrenula istragu. U izjavi za RSE, Komisija je navela da takođe istražuje sličan incident na javnom bazenu u Slivenu, gradu od 120.000 ljudi na oko 300 kilometara istočno od Sofije.
Samo u 2023. KZD je istraživao i potvrdio nekoliko slučajeva diskriminacije Roma na javnim bazenima u Velingradu, Velikom Trnovu, Burgasu, Pazardžiku i Sofiji.
U Velingradu, gradu s oko 22.000 stanovnika na jugu Bugarske, kompleks bazena je prvo uložio žalbu na odluku, tvrdeći da je uskratio ulazak Romima ne zbog rasizma već zbog ograničenih kapaciteta. Kasnije je povukao žalbu.
Nezavisna televizija Nova TV je u izveštaju iz 2021. razotkrila diskriminaciju Roma u javnom plivačkom kompleksu u Velikom Trnovu, gradu od oko 71.000 stanovnika u centralnoj Bugarskoj. Ranije ove godine, KZD je zaključio da tamo postoji diskriminacija i izrekao novčanu kaznu vlasniku. U istom izveštaju spomenuta su još tri slična slučaja te godine na drugim bazenima u Bugarskoj.
Poput Ganeva, i Danail Filipov, Rom koji živi u Ćusendilu, takođe se suočio s diskriminacijom na jednom javnom bazenu. Filipov kaže da su on, njegova porodica i prijatelji odbijeni 2018. godine, kada je uprava tvrdila da se u objektu održava privatna zabava. "Pitao sam ih, ako je zabava privatna, kako to da ste pustili ljude pre nas i posle nas", rekao je on za RSE.
Tenzije su brzo proključale i Filipov i njegovi prijatelji kažu da su se sukobili s vlasnikom bazena i članovima osoblja. Kada je policija pozvana da interveniše, samo su Romi optuženi.
Fizički sukob je imao posledice, kaže Filipov. "Moje dete je bilo traumatizovano", rekao je on, dodajući da se nije susretao s takvim rasizmom kada je putovao Evropom.
"Nailazili smo na različite ljude, drugačiji odnos u inostranstvu. Ovde u Ćustendilu smo suočeni s nekom vrstom primitivnosti naših sunarodnika Bugara", rekao je Filipov.
Sve ovo zvuči tužno poznato Ganevu, koji kaže da u Ćustendilu za njega nema mnogo noćnih klubova i restorana. "Zbog takvih stvari godinama pokušavam da ne idem nigde van svog komšiluka, a kada bih otišao u restoran ili bar, uvek je to bilo u blizini", rekao je on.
Romi oklevaju da progovore
Advokatica Daniela Mihailova koja je radila na slučajevima diskriminacije Roma, kaže da su mnoge ustanove u Bugarskoj smislile način da se zaštite od optužbi za rasizam kada odbijaju ulazak Romima. "Mnoge firme su smislile interna pravila da bi se zaštitile. Na primer, nude kartice za redovne korisnike, rezervišu određeni procenat mesta... To su obično samo izgovori i takve procedure se retko primenjuju", rekla je Mihailova za RSE.
Po Filipovu i Ganevu, odnos prema ljudima na javnim bazenima često se zasniva na boji njihove kože. "Kada grupa Roma – među njima i tamnije puti – pokuša da uđe, nikome iz grupe nije dozvoljeno da uđe. Kada se kasnije vrate, puštaju se samo belji, svetliji", rekao je Ganev.
Borbu protiv takvog institucionalnog rasizma u Bugarskoj dodatno otežava nespremnost mnogih Roma da istupe i progovore. "Ljudi ne žele da pričaju, plaše se. Plaše se da podnesu žalbe i prijave", rekla je Dora Petkova, sociološkinja koja se bavi pitanjima integracije.
Taj strah, zajedno s, kako je rekla Petkova, tromim delovanjem bugarskih institucija, pojačao je rasizam prema romskoj zajednici. "Mislim da postoje tenzije u celom društvu – i u jeziku mržnje i u činovima mržnje. Kao što vidimo, ima i antisemitskih dela i homofobičnih dela. Sve se to radi sasvim javno i bez apsolutno ikakve kazne", rekla je Petkova.
Ona je, međutim, rekla da se ukupna situacija donekle poboljšala otkako je Bugarska ušla u Evropsku uniju 2007. U nedavnom izveštaju Evropske komisije protiv rasizma i netolerancije zaključuje se da je Bugarska "ostvarila opipljiv napredak od 2014. u borbi protiv netolerancije, uvođenju inkluzivnog obrazovanja, borbi protiv antisemitizma, promovisanju integracije Roma i podršci izbeglicama". Međutim, u izveštaju se takođe navodi da "mržnja i predrasude prema LGBTI i Romima opstaju i da ih treba rešavati".
Advokatica Mihailova kaže da su pripadnici romska zajednica imali uspešne slučajeve u vezi s diskriminacijom na bugarskim sudovima, kao i da sada postoji mogućnost da se žale na Evropskom sudu za ljudska prava, što su neki već učinili.
U oktobru 2022. je taj sud sa sedištem u Strazburu naložio Bugarskoj da zbog rasizma isplati odštetu za 56 Roma koji su 2019. iseljeni iz sela u blizini Plovdiva.
Na kraju krajeva, kaže Ganev, Romi moraju da se oslone na same sebe tako što će naučiti svoja prava i koje mere mogu da koriste da bi se odbranili.
"Ono što pokušavam da uradim je da stvorim refleks unutar romske zajednice", rekao je Ganev. "Jer ako ne zaštitimo svoja prava, ne možemo da opstanemo."
Facebook Forum