Pišu: Bugarski servis RSE-a i Andy Heil
Šefica bugarskog regulatornog tela za medije Sonja Momčilova optužena je da je pod uticajem hibridnog rata Kremlja pošto je dokaze koje su podržale i Ujedinjene nacije o ruskim zločinima u Ukrajini povezala s antiputinovskom "propagandom", prenosi redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.
Više od 1.400 tela otkriveno je u Buči posle povlačenja ruskih trupa nakon 26-dnevne okupacije predgrađa glavnog grada Ukrajine u martu 2022. Dokazi koje su navele Ujedinjene nacije i tužilac Međunarodnog krivičnog suda ukazuju da su ruske snage u Buči bile sistematski brutalne, što je uključivalo egzekucije civila.
Momčilova, predsednica Saveta za elektronske medije (SEM), izazvala je brze domaće i međunarodne osude, uz pozive na smenu, kada je 19. juna u programu Kontrakomentar Jutjub (YouTube) vlogera Asena Genova rekla da "kao što postoji ruska propaganda, ne možemo poreći da ima i (neke) u obrnutom smeru", dodajući: "Znate, o bolesti (ruskog predsednika Vladimira) Putina, da ga menja dvojnik, Buča i tako dalje".
Godinama se spekulisalo o zdravlju 70-godišnjeg ruskog predsednika i među nepotkrepljenim navodima ima tvrdnji da koristi ljude koji izgledaju kao on za javne nastupe.
Dan posle iznetih tvrdnji u Kontrakomentaru, Momčilova je na Fejsbuku (Facebook) napala list Dnevnik, koji već dugo piše da izveštavanje o tragediji u Buči u bugarskim medijima odražava "informacioni rat" između Rusije i, s druge strane, "Ukrajine i demokratske zajednice".
Irina, žrtva Buče koja je postala simbol stradanja Ukrajine
Bugarski tink-tenk Centar za proučavanje demokratije u aprilu je objavio izveštaj u kojem tvrdi da su "prokremaljske dezinformacije najprisutnije u zemljama s duboko ukorenjenim kulturnim i istorijskim vezama s Rusijom". U izveštaju su izdvojene Bugarska, Srbija, Crna Gora, kao i teritorije s većinskom srpskim stanovništvom na Balkanu.
Momčilova je iznela tvrdnje koje izveštaje iz Buče poistovećuju s antiruskom "propagandom" dok se vodi šira i veoma politizovana debata o pristrasnosti i "propagandnim insinuacijama" na nekim od programa Bugarskog nacionalnog radija. Sankcije Rusiji i druge oštre mere kao odgovori na rusku invaziju Ukrajine izazvali su podele u Bugarskoj u jeku političkog zastoja i dve godine višestrukih izbora bez odlučujućeg pobednika. U diskusiji o javnom radiju, Momčilova je sugerisala da sporna emisija ima ulogu javnog medija pošto odražava stavove javnosti.
Bivšu savetnicu premijera specijalizovanu za komunikacije u SEM je imenovao proruski predsednik Rumen Radev 2021. godine, a pola godine kasnije postala je predsednica Saveta. Dvoje članova Saveta imenuje predsednik, a preostalo troje parlament.
Momčilova je i ranije bila na udaru kritika. Dve nevladine organizacije ranije ove godine tražile su njenu ostavku pošto je kritikovala zajedničku istragu više medija, uključujući bugarski servis RSE-a, o odnosu bugarskih vlasti prema migrantima na granici. Na glasanju u Savetu glas Momčilove je odneo prevagu da ostane na funkciji.
Sporne izjave je iznosila i po pitanju roda i seksualne orijentacije, uključujući ismevanje konkursa za posao u Evropskoj komisiji u kontekstu Prajd pokreta i onoga što je prošle nedelje opisala kao "digitalnu i polirodnu tranziciju ka... totalnoj majmunizaciji".
Ukrajinska ambasada reagovala je 21. juna na tvrdnje Momčilove koje izveštaje iz Buče povezuju s antiruskom "propagandom", navodeći da su "neprihvatljivi i manipulativni".
Ambasada je ukazala na to da je Bugarska potpisnica deklaracije Evropske unije iz 2022. kojom se "najoštrije osuđuju zločini koje su ruske oružane snage počinile u brojnim okupiranim ukrajinskim gradovima", uključujući Buču.
U saopštenju se navodi da ambasada "očekuje da Savet za elektronske medije i relevantne bugarske institucije odbace i preduzmu neophodne mere da odgovore na opasne i obmanjujuće tvrdnje o zločinima koje su počinili ruski okupatori u Buči. Ove tvrdnje su u suprotnosti sa zvaničnim stavom Republika Bugarska kao članice EU i NATO".
Ubrzo potom je ambasada SAD u Sofiji objavila saopštenje u kojem upozorava da "Kremljova mašina za dezinformisanje radi punom parom kada poriče da je Rusija napadala civile". Navela je masakr u Buči i dodala: "Nemojte da vas zavaraju laži".
Nepunih sat vremena posle toga, Genov koji je intervjuisao Momčilovu naveo je da su ga ozbiljno zabrinule njene "nekonzistentne izjave u vezi s ratom u Ukrajini". On je rekao da je zabrinut zbog njihovog uticaja na imidž Bugarske.
Desetine novinara su 22. juna tražile od bugarskih poslanika smenu Momčilove i širu debatu o zakonima koji regulišu medije.
"Ogorčeni smo izjavom predsednice Saveta za elektronske medije Sonje Momčilove... u kojoj ona tragične događaje u gradu Buča definiše kao ukrajinsku propagandu", naveli su potpisnici. Oni su ocenili da je takva "kvalifikacija... cinično nepoštovanje istine i uvreda čovečnosti".
"Ovakvo ponašanje šalje izuzetno štetnu poruku našem ionako ranjivom medijskom okruženju i narušava prestiž Bugarske", navodi se u peticiji. Potpisnici su takođe ponovili zahtev Kijeva da SEM i sve "relevantne bugarske institucije" opovrgnu izjavu Momčilove.
Nejasno je kako će apel novinara proći među poslanicima. Svakako, SEM je prvi reagovao.
"Savet za elektronske medije kategorički ne deli nikakve sugestije u vezi sa negiranjem zverstava u Buči", navodi se u saopštenju od 22. juna. SEM je događaje u predgrađu Kijeva nazvao "monstruoznim činom mučenja i ubijanja civila".
U saopštenju petočlanog saveta nisu navedena imena, što znači da je ono jednoglasno izdato, uključujući po svoj prilici i samu Momčilovu.