Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Sve veći procenat samoubistava u Srbiji


Ilustrativna fotografija

Srbija je po broju samoubistava u evropskom vrhu. Taj broj i u svetu je u porastu, govore najnoviji podaci SZO.

Srbija je po broju samoubistava u evropskom vrhu, a broj onih koji podižu ruku na sebe u stalnom je porastu, govore najnoviji podaci Svetske zdravstvene organizacije. 10. septembar je Svetski dan prevencije samoubistva, pa su i nevladine organizacije u Srbiji upozorile na ovaj problem.

Poslednjih godina broj samoubica u Srbiji raste, a dosadašnja iskustva govore da su u najrizičnijoj grupi stariji od pedeset godina.

Na Svetski dan prevencije samoubistava aktivisti nevladinih organizacija Beograđanima su delili letke sa informacijama o mogućim vrstama pomoći najugroženijima.

Branka Kordić, iz Centra za učenje životnih veština, rekla je za naš program da je jedan od velikih problema potencijalnih samoubica i to što ne znaju kome da se obrate ukoliko žele pomoć, i napomenula da je Srbija jedna od retkih zemlja koja nema SOS telefon za ljude u krizi.

„Važno je da od kada čovek počne da misli na samoubistvo do trenutka kada učini taj akt, postoji jedan prostor. Samoubistvo jeste jedan proces. Znači postoji jedan prostor kad se čovek premišlja i u tom prostoru mi možemo da delujemo. Ne može svaki profesionalac, završio makar i tri medicinska fakulteta i psihološka fakulteta da radi taj posao. Treba obučavati laike. Tri sata je potrebno da se laik obuči da može da vodi razgovor i da prepozna znak za uzbunu.“

Na svetskom nivou broj samoubistava se u proteklih 60 godina povećao 60 odsto, a svake godine ubije se dvostruko više ljudi nego što strada u ratu, pokazuje izveštaj Svetske zdravstvene organizacije. SZO navodi da dnevno 3.000 ljudi u svetu sebi oduzme život i da svakih 30 sekundi jedna osoba izvrši samoubistvo, a da više od 20 osoba dnevno pokuša samoubistvo.

Tamara Štajner Popović, psihoanalitičar iz Beograda, kaže za naš program da je Srbija, kada se radi o problemu samoubistava, u svetskom trendu.

„I ono što je najozbiljnije je u stvari da se uzrast potencijalnih i izvršenih samoubistava pomera sve niže ka adolescenciji i to ranoj adolescendiji, ono što popularno zovemo tinejdžeri.“

Tamara Štajner Popović kaže da je ono što se sa Srbijom i bliskim okruženjem događalo od devedestih godina dodatni problem, jer je traumatizovano društvo pogodan okvir za agresiju, pa i samoagresiju.

“Mi prvo predstavljamo kumulativnu traumu. Poslednjih deset do dvadeset godina stvari se gomilaju, što se uvek smatra mnogo opasnijim od jedne trauma, recimo, gubitka voljene osobe. Druga stvar koja predstavlja problem to je ustvari nestanak ideala.”

Po mišljenju Branke Kordić, jedan od razloga za porast broja samoubistava je i to što je Srbija zemlja u tranziciji.

“Jako mnogo ljudi ostaje bez posla suočava se sa velikim gubiciima i promenama, beznađem i tako dalje. Nema pratećih programa kako bi mogli da nađu neki posao, da nešto rade. Takođe se i suočavaju sa slikom o sebi, svojom ulogom kao roditelja.”

Kada su čuli koja tema je u pitanju, Beograđani su sa nelagodom uzimali letke koji su deljeni na Trgu republike, ali su u razgovoru za naš radio pokazali da naziru uzroke zbog kojih je samoubica sve više.

“Mislim da su norinari veliki krivci, jer smo se mi od 5.oktobra pa i od 9. marta borili da se objavi članak kad nešto nije u redu.”

“Mislim da je veoma zastupljen i to sve više kod mladih ljudi, u proseku od 20 do 30 godina. Verovatno je tako zbog ekonomske situacija i sve je manje ljudi koji se udaju i žene. To mislim da su glavni problemi.”

“Čovek bez nade je mrtav čovek, a ljudi kod nas su izgubili nadu.”
  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti". Na RSE je od avgusta 2000.

XS
SM
MD
LG