Kandidat krajnje desnice Žair Bolsonaro je izabran za predsednika Brazila u drugom krugu glasanja, uprkos brojnim upozorenjima da će taj bivši kapetan vojske ugroziti demokratiju u zemlji. Njegova pobeda je veliki politički zaokret jer nakon četiri prethodna izborna ciklusa – na kojima su pobeđivali kandidati levice – na čelo najmnogoljudnije južnoameričke države dolazi ultradesničar.
I dok mu je većina latinoameričkih lidera čestitala na izboru, kao i predsednik Sjedinjenih Država Donald Tramp, međunarodne organizacije poput Amnesti internešenel (Amnesty International) upozoravaju da njegova pobeda predstavlja "veliki rizik" za domorodačko stanoviništvo, LGBT zajednice, mladu generaciju crne puti, žene, aktiviste i organizacije civilnog društva.
Bolsonaro je na izborima u nedelju osvojio 55,4 odsto glasova, a njegov protivkandidat, levičar Fernando Hadad 44,4 odsto glasova, navodi Asošiejted pres.
Predsednička trka pokazala je duboku podeljenost brazilskog društva koju odražavaju oprečne vizije budućnosti dvojice kandidata, a izbori su održani u senci korupcijskih skandala i napada nožem na Bolsonara usred kampanje, zbog kojeg je hitno operisan i zadržan u bolnici 23 dana.
Novoizabrani predsednik, koji je u parlamentu proveo 27 godina, pristalicama se obratio iz svoje kuće u Rio de Žaneiru putem televizije i podsetio da je jedva preživeo napad nožem u kampanji.
"Prvo želim da zahvalim Bogu", rekao je Bolsonaro. On je takođe obećao da će štititi ustav i ujediniti duboko podeljeno društvo.
"Ova zemlja pripada svima nama, Brazilcima po rođenju ili po srcu, Brazil različitih mišljenja, boja i orijentacija", rekao je Bolsonaro, čitajući s papira.
Kao i drugi desničari koji su nedavno došli na vlast širom sveta, i Bolsonaro (63) je popularnost izgradio kombinacijom oštre, često nasilne retorike i krajnje desnih pozicija.
On je lider Socijalno liberalne partije (PSL), kao antiestablišment grupe koja kombinuje socijalni konzervativizam i tržišnu privredu.
U tom sklopu je najavio smanjenje državne intervencije u ekonomiju te povlačenje Brazila iz Sporazuma o sprečavanju klimatskih promena usvojenog u Parizu 2015. i da će ukinuti ograničenja u vezi sa zaštitom životne sredine kako bi učinio zemlju privlačnijom za međunarodne investitore.
Jedan od ključnih temelja njegove politike je da povrati bezbednost tako što će liberalizovati nabavku oružja tako da "svaki pošteni građanin" može da poseduje pištolj.
On je u kampanji obećavao da će "očistiti" Brazil od kriminala i ponovo uspostaviti "tradicionalne vrednosti", ali je navodio i da će poštovati ustav i građanske slobode. Pozitivno je govorio o periodu vojne diktature u Brazilu (1964-1985), uključujući i ubistva oponenata u to vreme. Obećava nasilan obračun s narko kartelima i kriminalom, a zbog provokativnih izjava o abortusu, migraciji, homoseksualnosti i kontroli oružja dobio je nadimak "Brazilski Tramp" (Trump of the tropics), navodi Bi-Bi-Si.
Tako je 2015. izazvao skandal kada je rekao jednoj članici parlamenta da je isuviše ružna da bi je silovao.
Bolsonaro je konstantno navodio da će izvući Brazil iz Pariskog sporazuma o klimatskim promenama i da će ukinuti ograničenja u vezi sa zaštitom životne sredine kako bi učinio zemlju privlačnijom za međunarodne investitore.
Poraženi Hadad, kandidat Radničke partije, rekao je da će biti oštra opozicija Bolsonaru, ali i da će poštovati institucije Brazila. "Imamo odgovornost da podignemo opoziciju, stavljajući nacionalne interese, interese celog naroda Brazila, iznad svega. Brazilu verovatno nikada nije bilo potrebnije aktivno građanstvo nego sada", naveo je Hadad.
On nije čestitao na pobedi Bolsonaru kog je prethodno optuživao da širi laži o njemu i njegovoj porodici.
Borba protiv korupcija, Bolsonarov adut
Bivši vojni kapetan bio je favorit pred drugi krug izbora, pošto je u prvom krugu 7. oktobra dobio podršku 46 odsto birača, a Hadad 29 odsto. Iako je, prema anketama, Bolsonaro imao prednost od 18 odsto u odnosu na Hadada pre nekoliko nedelja, ta razlika je smanjena na oko 10 odsto, pošto je više poznatih ličnosti upozorilo da bi njegov izbor bio direktan rizik po četvrtu po veličini demokratiju na svetu.
Međutim, njegov izbor posledica je široko rasprostranjenog gneva brazilskih građana prema političkoj klasi zbog korupcijskih skandala, lošeg stanja ekonomije i porasta nasilja. Bolsonaro je nastojao da se predstavi kao političar čistih ruku.
U poslednje četiri godine pažnju javnosti okupira istraga – poznata kao "autoperionica" – tokom koje je otkrivena masovna korupcija. Desetine biznismena i političkih lidera su pritvoreni, među kojima i bivši brazilski predsednik Lula da Silva, kome nije dozvoljeno da učestvuje na ovim izborima.
Međutim, njegova pobeda biće veliki udarac za milione Brazilaca koji brinu da dolaze neizvesna vremena u kojima mogu biti izbrisana mnoga dostignuća otkako je zbačena vojna hunta i započeli demokratski procesi.
Posle objavljivanja rezultata, Bolsonarove pristalice organizovale su vatromet na poznatoj plaži Kopakabana u Rio de Žaneiru, dok su u najvećem gradu Sao Paolu građani slavili na ulicama i trubili u vozilima. U Sao Paolu je bilo i sukoba između Bolsonarovih pristalica i protivnika.
Neizvesna podrška Bolsonaru u Kongresu
Iako je Bolsonarova, PSL partija ostvarila značajan uspeh na izborima za Kongres – sa jednog na 52 poslanička mesta u donjem domu – partija njegovog oponenta Hadada (PT) ostaje najveća grupacija u parlamentu sa 56 mandata.
Štaviše, kako ocenjuje Bi-Bi-Si, još veći problem za Bolsonara može biti činjenica da će u sledećem sazivu Kongresa biti zastupljeno rekordnih 30 partija, što znači da će se suočiti sa veoma neizvesnom borbom da dobije podršku za usvajanje zakona.
Podrška latinoameričkih lidera, kritike NVO-a
Većina lidera latinoameričkih zemalja je čestitala Bolsonaru na izboru, kao što su predsednici Argentine, Čilea, Kolumbije, Perua, Venecuele, te odlazeći šef meksičke države Pena Nieta.
Portparolka Bele kuće Sara Sanders izjavila je u nedelju da je "predsednik Tramp pozvao novoizabranog predsednika Brazila Bolsonara da čestita njemu i brazilskom narodu. Obojica su izrazila snažnu privrženost zajedničkom radu u cilju poboljšanja života američkog i brazilskog naroda".
Odmah po proglašenju izbornih rezultata, međunarodne organizacije za zaštitu ljudskih prava izrazile su zabrinutost zbog Bolsonarove pobede.
Jedna od njih, Hjuman rajts voč (Human rights watch) pozvala je brazilsko pravosuđe i druge institucije da se "odupru bilo kakvom pokušaju podrivanja ljudskih prava, vladavine prava i demokratije pod vladom Žaira Bolsonara".
Fond za odbranu životne sredine upozorio je da će Bolsonarova obećanja biti "opasnost za planetu".
Istovremeno, Amnesti internešenel je saopštio da, imajući u vidu Bolsonarova izborna obećanja, njegova pobeda predstavlja "veliki rizik" za domorodačko stanovništvo, LGBT zajednice, mladu generaciju crne puti, žene, aktiviste i organizacije civilnog društva.
Facebook Forum