Dostupni linkovi

Poput sarajevske, i beogradska turneja glavnog tužioca Haškog suda Serža Bramerca protiče u istom stilu. Bramerc se nije obratio javnosti, sa sobom na put nije poveo čak ni portparolku Tužilaštva, a po ocenama iz kabineta srpskih zvaničnika se da naslutiti da onim što mu je rečeno u Srbiji nije potpuno zadovoljan.

Po svemu sudeći njegovo nezadovoljstvo se ne odnosi na dva preostala haška begunca, već na komentare koje zvaničnici upućuju u odnosu na haške presude, a što bi moglo bitno zakomplikovati napore Beograda da olakša poziciju u kojoj su oni građani Srbije koji su već osuđeni pred Tribunalom u Hagu.

“Objektivan i pozitivan”! Takav će biti izveštaj Serža Bramerca Savetu bezbednosti UN-a o saradnji Srbije sa Haškim sudom, a jedino te dve njegove reči prenose agencije nakon sastanka sa predsednikom Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom Rasimom Ljajićem. Sam Ljajić je izjavio da su zajednički konstatovali značajan napredak u saradnji u oblasti dostave dokumenata, pristupa arhivama i svedocima, te se složili da nema zaostalih i problematičnih zahteva.

Ovakva ocena se u potpunosti slaže sa onim što su posmatrači u Beogradu i očekivali. Advokat Fonda za humanitarno pravo Dragoljub Todorović:

“Ja znam da postoje još samo dva sporna pitanja. I to veoma dugo. Još od Karle del Ponte. A to je pitanje izručenja Ratka Mladića i Gorana Hadžića.”

Iako je oko haških begunaca očigledno postignuta saglasnost izronila su nova neslaganja. Konkretno prošle sedmice nakon što je Žalbeno veće izreklo nove kazne za Veselina Šljivančanina i Mileta Mrkšića. Po rečima Rasima Ljajića, tužilac Bramerc je izneo primedbu zbog činjenice da političari u Srbiji komentarišu presude Tribunala. Bramerc je očigledno primetio ocene poput ovih ministara Vuka Jeremića i Dragana Šutanovca:

“To je jedno bazično kršenje ljudskih prava i zaslužuje najoštriju osudu.”

“Smatram da je ova osuda zaista neprimerena.”

Advokat Toma Fila, koji je i na poziciji savetnika ministra policije, kaže kako su mu ovakve ocene očekivane, ali ipak i šokantne:

“Ja ni u jednom aktu nisam video obavezu bilo koje države da bude zadovoljna nekom presudom i nekim sudom.”


Potpuno suprotnog mišljenja je advokat Dragoljub Todorović. On veruje da je krivica vojnih starešina, poput Šljivančanina, koji su bili na čelu krvavog pira u Vukovaru u stavovima srpskih zvaničnika potpuno zanemarena. Stoga poziva i Savet bezbednosti da se na to osvrne:

“Da konstatuje da je zaista neprimereni, nedržavnički, nediplomatski, neevorpski, necivilizacijski, govor srpskih političara koji su se usudili da na taj način komentarišu presudu Šljivančaninu.”


Isti prigovor Bramerc je izneo i na sastanku sa tužiocem za ratne zločine Vladimirom Vukčevićem. Njegov portparol Bruno Vekarić kaže kako su se od ovakvih ocena vezanih za slučaj Šljivančanin branili podsećanjem na ranije primere iz susedne Hrvatske:

“U susednoj državi čitav politički vrh je praktično komenatrisao prvostepenu presudu Šljivančaninu. Takođe, recimo, nakon završetka mandata Karla del Ponte je objavila knjigu u kojoj je čak i neke operativne podatke podelila sa javnošću. Tako da ja ne vidim preterani problem u prezentiranju svojih stavova nakon izrečene presude. Posebno kada je ova presuda na neki način pravosnažna, odnosno drugostpena.”

Da se sve završava samo na komentarima i obećanjima, posebnih problema ne bi bilo. Naime, Rasim Ljajić je izjavio i kako takve ocene beogradskih zvaničnika mogu biti, citat: “otežavajuća okolnost za realizaciju ideje Beograda da osuđeni izdržavaju kazne u Srbiji”, kraj citata. Toma Fila bio je branilac mnogih od haških optuženika (uključujući i pokojnog Miloševića). Smatra da je ovakva ocena neosnovana, te da se zanemaruje ono što je stvarno stanje stvari:

“To smo pokušavali godinama. I odgovorili su nam svaki put da je to nemoguće. Čak ne u samoj Srbiji, nego i u susednim državama. Stvari su se negde pomerile kada su dozvolili da kazne služe u državama koje su se graničile sa nekadašnjom Jugoslavijom. Tako da su kazne počeli da služe i u Austriji i Italiji. Pre ili kasnije mi ćemo doći do toga da je logično, jer je jeftinije, da služe kazne u svojoj zemlji.”

Šta je Bramerc zaista mislio i koliko raspoložen provodi dva dana u Beogradu, od njega samog, po svemu sudeći, nećemo saznati. Primenjuje potpuno drugačiji stil od svoje prethodnice Karle del Ponte čija je svaka poseta državama bivše Jugoslavije budila izuzetnu pažnju, a ona nije prezala ni od susreta kako sa novinarima i političarima, tako i sa žrtvama rata, kao i predstavnicima nevladinih organizacija. Njena redovna stanica bio je Fond za humanitarno pravo gde nam je potvrđeno da Bramerc nije predvideo sastanak sa predstavnicima ove organizacije nadaleko poznate po arhiviranju građe o zločinima i zaslužne za gonjenje mnogih osumnjičenih. Na put u Beograd Bramerc nije poveo ni svoju portparolku Olgu Kavran koju smo zatekli u Hagu:

“Za sada ne mogu ništa da vam kažem jer je tužilac u Beogradu, a ja sam u Hagu. Eventualno možda možemo dati neke informacije kasnije, ako on bude želeo uopšte bilo šta da govori.”


Jedina konkretna najava ipak je stigla iz srpskog Tužilaštva. Naime, Bruno Vekarić je potvrdio da je Bramerc obećao pomoć po pitanju istrage protiv bivšeg OVK-ovca Fatmira Limaja, kao i o sumnjama vezanim za trgovinu organima Srba sa Kosova:

“Bilo je reči o famoznim Limajevim transkriptima. Tužilac Vukčević je tražio da se utvrdi njihova autentičnost i gospodin Bramerc je to prihvatio. Dao nam određene sugestije kako je najbolje da se to uradi.”

Zbog svega u senci je ostalo ono najvažnije. Od Bramercove ocene o saradnji Srbije i Haškog suda zavisi i stav Evropske unije o mogućnosti da
Sporazum o pridruživanju i stabilizaciji bude odblokiran. Malo ko veruje da bilo kakve ocene mogu omekšati glavnu prepreku Srbije na tom putu. To je Holandija koja je zauzela čvrst stav – sve ili ništa, što bi značilo ili Ratko Mladić i Goran Hadžić iza rešetaka, pa nastavak pregovora, ili za Srbiju nema pomeranja.
  • 16x9 Image

    Miloš Teodorović

    Glavni i odgovorni urednik u beogradskom dopisništvu RSE od decembra 2014. Višestruko nagrađivan za rezultate postignute u istraživačkom novinskom, radio i TV novinarstvu.

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG