Novosadski intelektualci, građani i aktivisti nevladinog sektora pozvali su na bojkot Kulturnog centra Novog Sada. Oni su poručili da ne pristaju na zabrane i cenzuru kulturnih i aktivističkih događaja.
„Revoltiran sam sadašnjim i današnjim stanjem u našoj zemlji“, ovako objašnjava jedan mladi Novosađanin zašto se uključio u spontanu akciju građana koji su izlepili porukama zgradu Kulturnog centra Novog Sada. Dve su ključne poruke: bojkot i otpor.
Isto su poručili i umetnici, intelektualci i građani koji su učestvovali na tribini „Građanski otpor kampanji straha“.
Publicista Teofil Pančić smatra da će prihvatanje uzastopnih zabrana aktivističkih festivala, inicijativa i cenzure kulturnih događaja dovesti do prelivanja zabrana u svakodnevni život.
„Radi se o tome da ne smemo da dozvolimo da bilo ko upravlja centralnom kulturnom institucijom grada, koju volimo da nazivamo gradom kulture, na taj način da nas bude sramota. Da doživljavamo transfer stida u ime tih i takvih ljudi. U pitanju je način na koji jedno društvo postoji, način na koji ono sebe shvata, način na koji mi živimo“, naglašava Pančić.
Odgovornost za trenutno stanje snose i političke stranke koje su u prošlosti, ali i u sadašnjosti upravljale zemljom, ali i Novim Sadom.
Nekadašnji pripadnik „Otpora“, Vladimir Ješić smatra da direktor Kulturnog centra Novog Sada, Andrej Fajgelj time što je uklonio sliku razapete ljudske figure koja u rukama drži novčanice samo prikriva lošu društvenu klimu.
„Svaka vlast je imala svoje pajace koji su sebi dozvoljavali da zarad neke medijske pažnje, da zarad interesa onih koji su ih postavili budu električni zečevi koje mi treba da vijamo, o kojima mi treba da raspravljamo“, kaže Ješić.
Učesnici skupa smatraju da su političke partije izgubile kredibilitet da se bore za građanske vrednosti i da te organizacije moraju da se menjanju.
Isto tako, smatra novinarka Ana Lalić, političke opcije moraju prihvatiti da iza poziva na bojkot i otpor cenzuri i zabranama stoje građani a ne suparničke političke partije.
„Oni apsolutno umanjuju mogućnost da iza svega ovoga stoji zdrav razum. Građanska inicijativa je vid otpora. I ne treba da se zaustavimo na ovome. Treba da se opredelimo za zdrav razum. Mislim da je to jedina nada koja može da nas isčupa iz ovog ludila. A ujedno to je ono od čega se oni plaše. Ili zbog toga što oni nemaju zdrav razum, pa strah od nepoznatog je uvek prisutan, ili su svesni da je nas teško uklopiti u šablon stranke. Moraju nas svrstati u ljude koji imaju stav“, naglašava Lalić.
Podsećamo, u Novom Sadu serija zabrana započeta je onemogućavanjem rada Društvenog centra. Nakon toga je napadnut kafić „Culture Exchange“ koji je u vlasništvu stranaca. Oni su bili optuženi da pripadaju „opasnoj verskoj sekti“.
Nije dobro prošao ni studentski festival „Kampus fest“ koji je bio trn u oku Pravnom fakultetu.
Poslednji slučaj zabrane vezan je za Kulturni centar Novog Sada. Cenzuru izložbe mladih umetnika osudila je stručna javnost kao i mnoge institucije i organizacije. Umetnici koji su do tada imali izložbe u Kulturnom centru ukolnili su svoja dela, poručivši da ne pristaju na cenzuru.
„Revoltiran sam sadašnjim i današnjim stanjem u našoj zemlji“, ovako objašnjava jedan mladi Novosađanin zašto se uključio u spontanu akciju građana koji su izlepili porukama zgradu Kulturnog centra Novog Sada. Dve su ključne poruke: bojkot i otpor.
Isto su poručili i umetnici, intelektualci i građani koji su učestvovali na tribini „Građanski otpor kampanji straha“.
Publicista Teofil Pančić smatra da će prihvatanje uzastopnih zabrana aktivističkih festivala, inicijativa i cenzure kulturnih događaja dovesti do prelivanja zabrana u svakodnevni život.
„Radi se o tome da ne smemo da dozvolimo da bilo ko upravlja centralnom kulturnom institucijom grada, koju volimo da nazivamo gradom kulture, na taj način da nas bude sramota. Da doživljavamo transfer stida u ime tih i takvih ljudi. U pitanju je način na koji jedno društvo postoji, način na koji ono sebe shvata, način na koji mi živimo“, naglašava Pančić.
Odgovornost za trenutno stanje snose i političke stranke koje su u prošlosti, ali i u sadašnjosti upravljale zemljom, ali i Novim Sadom.
Nekadašnji pripadnik „Otpora“, Vladimir Ješić smatra da direktor Kulturnog centra Novog Sada, Andrej Fajgelj time što je uklonio sliku razapete ljudske figure koja u rukama drži novčanice samo prikriva lošu društvenu klimu.
„Svaka vlast je imala svoje pajace koji su sebi dozvoljavali da zarad neke medijske pažnje, da zarad interesa onih koji su ih postavili budu električni zečevi koje mi treba da vijamo, o kojima mi treba da raspravljamo“, kaže Ješić.
Učesnici skupa smatraju da su političke partije izgubile kredibilitet da se bore za građanske vrednosti i da te organizacije moraju da se menjanju.
Isto tako, smatra novinarka Ana Lalić, političke opcije moraju prihvatiti da iza poziva na bojkot i otpor cenzuri i zabranama stoje građani a ne suparničke političke partije.
„Oni apsolutno umanjuju mogućnost da iza svega ovoga stoji zdrav razum. Građanska inicijativa je vid otpora. I ne treba da se zaustavimo na ovome. Treba da se opredelimo za zdrav razum. Mislim da je to jedina nada koja može da nas isčupa iz ovog ludila. A ujedno to je ono od čega se oni plaše. Ili zbog toga što oni nemaju zdrav razum, pa strah od nepoznatog je uvek prisutan, ili su svesni da je nas teško uklopiti u šablon stranke. Moraju nas svrstati u ljude koji imaju stav“, naglašava Lalić.
Podsećamo, u Novom Sadu serija zabrana započeta je onemogućavanjem rada Društvenog centra. Nakon toga je napadnut kafić „Culture Exchange“ koji je u vlasništvu stranaca. Oni su bili optuženi da pripadaju „opasnoj verskoj sekti“.
Nije dobro prošao ni studentski festival „Kampus fest“ koji je bio trn u oku Pravnom fakultetu.
Poslednji slučaj zabrane vezan je za Kulturni centar Novog Sada. Cenzuru izložbe mladih umetnika osudila je stručna javnost kao i mnoge institucije i organizacije. Umetnici koji su do tada imali izložbe u Kulturnom centru ukolnili su svoja dela, poručivši da ne pristaju na cenzuru.
