Rusija treba da povuče trupe i okonča svoje "agresivne" akcije u Ukrajini, poručio je američki državni sekretar Antoni (Antony) Blinken u četvrtak, 6. maja, tokom posete Kijevu i obećao da će povećati pomoć u oblasti bezbednosti Ukrajini.
"Nastavićemo da jačamo naše partnerstvo u polju bezbednosti i stalnu saradnju kako bismo bili sigurni da se Ukrajina može braniti od agresije", rekao je na konferenciji za medije sa predsednikom Ukrajine Volodimirom Zelenskim.
Blinken, prvi visoki američki zvaničnika iz administracije predsednika SAD Džoa Bajdena (Joe Biden) koji je posetio Ukrajinu, pozvao je Rusiju da zaustavi "nepromišljene i agresivne akcije" protiv Kijeva, rekavši da je Moskva zadržala "značajne snage" u blizini granice.
„Snažno stojimo uz vas ... i očekujemo od Rusije da prestane sa bezobzirnim i agresivnim akcijama“, rekao je Blinken.
„Svesni smo da je Rusija povukla neke snage sa granice sa Ukrajinom, ali takođe vidimo da je značajan deo njih ostao", kazao je Blinken, prenosi agencija Frans pres (AFP).
Rusija je prošlog meseca postavila, pa delimično povukla 100.000 vojnika sa ukrajinskih granica, što je najveća mobilizacija otkad je Moskva zauzela većinsko rusko poluostrvo Krim 2014. godine kada je izbio rat na istoku Ukrajine, podseća AFP.
Sjedinjene Države od aneksije Krima pružaju ključnu pomoć Ukrajini, u sukobu koji je odneo više od 13.000 života.
Ove fiskalne godine SAD su za Ukrajinu izdvojile 408 miliona dolara pomoći za bezbednost, a Blinken je rekao da je detaljno razgovarao sa ukrajinskim liderima o njihovim potrebama.
Zelenski zatražio jače prisustvo NATO
Predsednik Ukrajine je pozvao NATO da pojača svoje prisustvo u regiji i pitao Sjedinjene Države da podrže Ukrajinu u pregovorima za članstvo u Severnoatlantskom savezu tokom samita u junu, javlja agencija Rojters.
"Tražimo pomoć SAD kako bi započeli ovaj proces", prenosi agencija Rojters izjavuZelenskog objavljenu nakon susreta sa Blinkenom.
Predsednik Ukrajine je na konferenciji za medije prethodno rekao da je Rusija sa Krima povukla samo oko tri do tri i po hiljade vojnika, kao i da pokazuje snagz na Crnom moru. Međutim, naveo je, smanjila se upotreba snajpera, koja je bila glavni razlog velikog broja žrtava.
Zelenski je pozdravio podršku SAD, ali i naglasio da je Ukrajini "očajnički" potrebno više, jer je njegova zemlja i dalje pod ruskom vojnom pretnjom.
"Mislimo da je smanjenje (ruskih trupa u blizini granice) sporo, stoga, možda i dalje postoji pretnja. Niko ne želi ova iznenađenja", rekao je Zelenski novinarima u Kijevu.
Podrška teritorijalnom integritetu Ukrajine
Prethodno je američki državni sekretar u razgovaru sa šefom diplomatije Ukrajine naglasio posvećenost SAD poštovanju suverenosti, teritorijalnog integriteta i nezavisnosti Ukrajine.
"Ovde sam zapravo iz veoma jednostavnog razloga, koji je, da u ime predsednika Bajdena (Joe Biden, predsednik SAD) pokažem snažnu posvećenost partnerstvu između naših zemalja, posvećenost suverenitetu, teritorijalnom integritetu i nezavisnosti Ukrajine”, rekao je Blinken pre sastanka sa ukrajinskim šefom diplomatije Dmitrom Kulebom, prenosi agencija Frans pres (AFP).
Dodao je da će Vašington sarađivati s Kijevom i nastaviti da jača demokratiju, gradeći institucije, unapređujući ukrajinske reforme protiv korupcije.
Kuleba je rekao Blinkenu da Kijev "duboko ceni" američku pomoć koju je Ukrajina dobila za bitku na istoku protiv proruskih separatista, za koje se smatra da imaju vojnu i političku podršku Kremlja, piše AFP.
Američki državni sekretar doputovao je u jednodnevnu posetu Kijevu noseći poruku o značaju borbe protiv korupcije i snažnoj podršci Vašingtona Ukrajini, u vreme povišenih tenzija sa Rusijom.
Blinken je na Tviteru 5. maja napisao da će poseta „biti važna prilika da se razgovara o nastavku ruske agresije i da se naglasi potreba za održavanjem i tempa i usredsređenosti na reforme sa našim ukrajinskim partnerima“.
Prethodno je 5. maja Stejt department objavio izjavu o strateškom partnerstvu Kijeva i Vašingtona u kojoj se ne pominju težnje Ukrajine ka NATO, ali piše da Sjedinjene Države nastavljaju da nadgledaju situaciju u vezi sa „ruskim agresivnim akcijama i retorikom koja cilja Ukrajinu“.
U saopštenju se napominje da su od 2014. godine Sjedinjene Države donirale Ukrajini više od 4,6 milijardi dolara ukupne pomoći.
U izjavi Stejt departmenta se takođe ponavlja stav SAD da su Donbas i Krim deo Ukrajine, poziva Rusiju da Ukrajini vrati punu kontrolu nad poluostrvom i radi u dobroj veri na okončanju sukoba na istoku Ukrajine.
O reformama institucija i korupciji
Uprkos obećanjima da će podržati Ukrajinu, administracija Džoa Bajdena takođe je upozorila Kijev da treba da radi na dobrom upravljanju zemljom i institucijama - što je dugo glavna briga zapadnih partnera, navodi AFP.
Uoči Blinkenovog putovanja, Stejt department je kritikovao Ukrajinu zbog smene šefa državne energetske kompanije Naftogaz Andrija Koboljeva, koji je smanjio zavisnost Ukrajine od isporuka ruskog gasa i uveo reforme koje su poboljšale javni imidž kompanije.
Blinken je rekao da će administracija Bajdena podržati „vitalni posao koji Ukrajina preduzima radi unapređenja reformi, borbe protiv korupcije i sprovođenja snažnijeg programa zasnovanog na našim zajedničkim demokratskim vrednostima“.
„Rad na reformi institucija je težak“, poručio je Blinken.
"Postoje moćni interesi protiv reformskih i antikorupcijskih napora. Tu spadaju spoljne snage poput Rusije, ali i unutrašnje snage poput oligarha i drugih moćnih pojedinaca koji sprovode sopstvene uske interese nelegitimnim sredstvima na štetu interesa Ukrajinaca", rekao je američki državni sekretar.
On je tokom posete obišao kijevski manastir i susreo se sa mitropolitom Epifanijem, poglavarom Ukrajinske pravoslavne crkve, koji je najvišem američkom diplomati pokazao dokument koji označava odvajanje ukrajinske crkve od Moskve.
Vlada je 28. aprila najavila smenu Andrija Koboljeva, izvršnog direktora Naftogaza od 2014. godine, pozivajući se na "nezadovoljavajuće" rezultate poslovanja kompanije prošle godine, kada je zabeležila gubitak od skoro 700 miliona dolara.
Blinkenova poseta je stigla u trenutku kada predsednik SAD Džo Bajden pojačava pritisak na Rusiju, ali se takođe priprema za samit sa predsednikom Vladimirom Putinom u nadi da će stabilizovati odnos.
Bajden je 4. maja rekao da se nada da će održati samit tokom planiranog putovanja u Evropu u junu. U aprilu je predsedniku Rusije ponudio sastanak u trećoj zemlji na kojem će se razgovarati o tenzijama oko određenih pitanja, uključujući vojne pretnje Ukrajini, mešanje u izbore i ruski tretman zatvorenog opozicionog aktiviste Alekseja Navaljnog.
SAD su već uvele sankcije i proterale ruske diplomate zbog višestrukih žalbi na aktivnosti Rusije, podseća RFERL.
