Dostupni linkovi

Biserko o RSE: Medij koji neguje profesionalne standarde


Sonja Biserko
Sonja Biserko
Tog 31. januara 1994. godine prvi put se oglasila Radio Slobodna Evropa za Balkan. Uz dvadeseti rođendan jedna od prvih čestitki stigla je i od predsednice Helsinškog odbora za ljudska prava Sonje Biserko

Radio Slobodna Evropa ima izuzetno značajnu ulogu u informisanju građana Srbije i Zapadnog Balkana. Nakon pada Slobodana Miloševića napravljen je značajan napredak u medijskim slobodama u Srbiji. Međutim, brutalni pritisci na medije u Srbiji zamenjeni su „mekim“ mehanizmima kontrole, koji imaju gotovo isti efekat – strogo kontrolisanu medijsku scenu. Uticaj svih Vlada od 5. oktobra i tajkunskih lobija na medije je veliki, a sve partije ih posmatraju isključivo kao sredstvo za vlastitu promociju i propagandu.

Vlada, iako javno zagovara evropski put, mnoge teme koje su važne za tranziciju Srbije i njeno priključenje Uniji, a osetljive za vladajuće partije iz različitih razloga, pokušava da stavi pod tepih. Vlasništvo u medijima u Srbiji, kao i tokovi novca u njima su izrazito netransparentni, a pluralizam medijskog sadržaja izuzetno ograničen. U tom kontekstu, postojanje programa Radio Slobodne Evrope u Srbiji i dalje predstavlja jedinstven doprinos objektivnom informisanju i raznolikosti medijske scene obezbeđujući sadržaje koji nisu dostupni u lokalnim medijima.

Nijedan medij u Srbiji ne bavi se toliko ozbiljno regionalnim temama koliko Radio Slobodna Evropa. Bez informisanja građana o dešavanjima u susednim zemljama nema ni jače regionalne saradnje
Radio Slobodna Evropa je medij koji neguje profesionalne standarde, a posebno je značajan analitički pristup temama, po čemu je jedinstvena među elektronskim medijima u Srbiji. Nijedan medij u Srbiji ne bavi se toliko ozbiljno regionalnim temama koliko Radio Slobodna Evropa. Bez informisanja građana o dešavanjima u susednim zemljama nema ni jače regionalne saradnje. Većina ovdašnjih medija bavi se susedima na konfliktan način - uglavnom izveštava izuzetno šturo iz regiona ili pak prenosi vesti kada je reč o nekoj konfliktnoj temi. Recimo, podrške Briselskom sporazumu i srpsko-albanskog pomirenja neće biti ako građani nisu na pravi način informisani o životu suseda.

Navodno, Vlada popravlja odnose sa susedima, to prvenstveno važi za Makedoniju i Crnu Goru, ali medijski tekstovi koji se bave tim zemljama prate staru matricu i na taj način i dalje provociraju nesporazume, ako nije reč o hipokriziji ovdašnje vlasti.

Slobodna Evropa pomaže takođe građanima za razumevanje procesa evropskih integracija. Iako Vlada Srbije zagovara evropske integracije, mediji u Srbiji ne objašnjavaju građanima zašto je važan ulazak Srbije u EU. Objašnjavanje tih procesa je veoma važno sa stanovišta dobijanja podrške građana za EU i obezbeđivanje stabilnosti tog procesa. Teme koje su u tom smislu važne jesu i ljudska prava, aktivnosti civilnog sektora, a to sve ima veoma malo prostora u lokalnim medijima.

Radio Slobodna Evropa je jedini elektronski medij, a verovatno i jedini medij u Srbiji, koji daje veliki prostor pojedincima i organizacijama - autohtonim zagovaračima evropskih integracija, ljudskih prava i sloboda, a koji predstavljaju manjinu u Srbiji. To doprinosi promeni stavova građana, odnosno njihovoj senzibilizaciji za pitanja koja se tiču poštovanja ljudskih prava i građanske solidarnosti sa ugroženim manjinama.

Radio Slobodna Evropa je jedinstvena u pristupu tranzicionoj pravdi na Zapadnom Balkanu, i jedina koja se bavi suštinom rata i uzrocima rata u bivšoj Jugoslaviji. Što se tiče same Srbije, Slobodna Evropa je često veoma usamljena u tome da dublje ulazi u teme koje se tiču zločina nad nesrpskim stanovništvom u postjugoslovenskim zemljama. Recimo, nedavno otkrivanje grobnice u Tomašici u kojoj su pronađena tela ubijenih Bošnjaka iz okoline Prijedora, skoro je prećutana u srpskim medijima.

Građani i Srbije i Republike Srpske o tome su mogli da se informišu gotovo isključivo preko talasa Radio Slobodne Evrope.
XS
SM
MD
LG