Piše: Tom Balmforth (Priredio: Dragan Štavljanin)
Poznati ruski režiser Jurij Bikov (36) najavio je povlačenje iz filmske industrije nakon žestokih kritika da se TV serijom "Spavači" stavio u službu Kremlja protiv Zapada i liberalne opozicije.
On se izvinio gledaocima, dodavši da je izdao celu progresivnu generaciju koja želi da nešto promeni u zemlji.
Agenti ruske Federalne službe bezbednosti (FSB) bore se protiv pete kolone i "spavača" CIA-e koji nastoje da izazovu haos i onemoguće sporazum o izvozu gasa u Kinu.
Amerikanci u nastojanju da izazovu "obojenu revoluciju" optužuju Rusiju za atentat na opozicionog aktivistu koji se bori protiv korupcije a koji nalikuje na Alekseja Navaljnog. Na kraju, diplomata strada u napadu islamskih militanata na rusku ambasadu u Libiji.
Ruski gledaoci su mogli da sve ovo i još mnogo toga vide početkom meseca u premijernog prikazivanja serije "Spavači" na državnoj televiziji o teorijama zavere i američkim agentima što omogućava perfektno pokriće ruskim zaštitnicima zakona i suvereniteta da osujete njihovo delovanje.
A zavere su sve zamršenije i dramatičnije.
Nakon burne reakcije liberalnog dela javnosti koja je optužila poznatog režisera Jurija Bikova da je se stavio u službu Kremlja, on se javno izvinio i obećao da će se potpuno povući iz filmske industrije.
Bikov je priznao na društvenoj mreži Vkontakte da je "izdao" obožavaoce "braneći režim". On smatra da su ga pogrešno doživljavali kao "moralni kompas" zbog njegovih ranijih filmova, opisujući sebe kao "slabu" ličnost opterećenu "kukavičlukom".
Nakon premijere "Spavača", društvene mreže su bile preplavljene komentarima. Konzervativni branioci filma opisuju reakciju kritičara kao uobičajenu "histeriju liberala".
Prva epizoda počinje sa obaveštenjem (disclaimer) da su svi likovi izmišljeni, ali njihove karakteristike i opisi se poklapaju sa ciljevima i politikom Kremlja.
U jednoj sceni, šef američke obaveštajne službe sa velikim podočnjacima dok jede biftek naređuje da ćelija spavača "bude probuđena". Jedan od spavača je šef odeljenja u Ministarstvu inostranih poslova Rusije koji je vrbovan zato što mu ćerka studira na Univerzitetu Kejmbridž u Velikoj Britaniji – što sugeriše da ruski zvaničnici i ostala elita treba da školuju svoju decu u zemlji a ne na Zapadu.
Prikazana je i scena u kojoj agent spavač pruža informaciju islamskim militantima koji su upali u rusku ambasadu u Libiji i tom prilikom ubili diplomate i civile. To je na tragu optužbi zvanične Moskve da se deo uspeha islamskih ekstremista na Bliskom istoku može pripisati zapadnoj podršci.
"Spavače" je delimično finansiralo rusko Ministarstvo kulture, producent je Fjodor Bondarčuk, poznat po mnoštvu filmskih ostvarenja i član saveta vladajuče Jedinstvene Rusije. Scenario je napisao Sergej Minjajev, novinar i autor blizak Kremlju.
Bikov je stekao slavu filmovima "Gradonačelnik" i "Budala", kao tmurnim i oštrim opisima korupcije i propadanja društva u modernoj Rusiji.
Zbog takve reputacije se pomno prati njegov rad pa su "Spavači" žestoko kritikovani kao jeftina propaganda.
[Trejler filma "Budala"]
"Televizijski poklon za predsednikov rođendan", tako je ovo ostvarenje opisao Pavel Lobkov sa nezavisne televizije Dožd (Kiša).
Nezavisni list Novaja Gazeta je istakao da je to "više od filma". "To je najava novog stila", dodajući da se ovim prljava propaganda Kremlja u dokumentarnim filmovima protiv opozicije sada prebacuje u domen fikcije.
Moja poslednja slika
Zbog žestokih kritika, Bikov je ukinuo svoj nalog na Fejsbuku i na VKontakte se izvinio gledaocima, najavljujući da napušta filmsku industriju.
"Stotine poštenih ljudi pate od tiranije režima koji sam pokušao da branim u ovom serijalu. Pohvalna je želja, zasnovana na patriotizmu, da se pomogne u borbi protiv 'Narandžaste revolucije' u zemlji – ali arhaična", napisao je Bikov povodom revolucije u susednoj Ukrajini 2004/5. godine za koju Moskva smatra da je orkestrirana sa Zapada.
"Ljudi treba da protestuju i traže pravdu, u protivnom neće biti promena, a ja sam izdao celu progresivnu generaciju koja je želela da nešto promeni u zemlji", dodao je Bikov.
On je istakao da će film "Fabrika", koji će biti prikazan sledeće godine, biti njegova "poslednja slika".
Minajev i Juri Dud, popularni video blogeri, priskočili su u odbranu poznatog režisera, ali sa potpuno različitih pozicija.
Minajev tvrdi da je onlajn "hajka" liberala protiv Bikova daleko gora od nego propaganda državne televizije.
On je uporedio pomenute kritike sa dokumentarnim filmom na državnoj televiziji u kojoj je "blaćena" opozicija kao i izmišljenom pričom o ruskom detetu koje su razapeli ukrajinski radikali tokom sukoba između provladinih snaga i proruskih separatista na istoku zemlje.
"Razapeto dete, anatomija protesta, politički programi uživo na federalnim kanalima – sve su to neuka deca u odnosu na vas (kritičare)", kaže Minajev.
Istovremeno, Dud se obrušio na "Spavače" kao na "sramnu propagandu", ali je nazvao Bikova jednim "od najtalentovanijih ruskih režisera". On mu je ponudio podršku i uveren je da će u budućnosti praviti dobre filmove.
Paranoično i iracionalno
Čuju se i mišljenja da je serija odslikala duh vremena u Rusiji "uprkos svim manjavostima".
Profesor na elitnom državnom Univerzitetu za međunarodne odnose u Moskvi (MGIMO) Valerij Solovej, kazao je da serija "precizno iskazuje strukturu masovne svesti u modernoj Rusiji".
On podseća da istraživanja javnog mnjenja pokazuju da su službe bezbednosti među institucijama od najvećeg poverenja. Drugo, "naša masovna svest je paranoidna i irancionalna, sklona je verovanja u zavere i istovremeno sumnjičava prema zlonamernim nastojanjima", ističe Solovej.
Kolumnista magazina Novo vreme Jurij Saprjukin smatra da "ako režiseri napuštaju filmsku industriju zbog kritika nekog ostvarenja, onda je verovatno nešto sporno u tom argumentu".
On je ukazao na širi trend da filmovi izazivaju različite reakcije javnosti. Tako je dovedeno u pitanje prikazivanje filma "Matilda" o ljubavnoj vezi poslednjeg cara Nikolaja II sa balerinom jer su radikalni pravoslavni kritičari zapalili automobil režisera i bioskope.
Najuspešnija ruska filmska ostvarenja na međunarodnom planu ne dobijaju nužno istu pažnju i kod kuće. Dok režiseri koji podržavaju Kremlj uživaju veliki publicitet, drugi sa subverzivnim pogledima na stanje u modernoj Rusiji su često marginalizovani.
Državna ulaganja u filmsku industriju kontroliše Ministarstvo kulutre na čijem je čelu Vladmir Medinski, koji se zalaže za "patriotski" pristup omalovažavajući režisere poput Andreja Zvjaginceva, zbog negativnog prikazivanja života u Rusiji.
Medinski je kritikovao film Zvjaginceva "Levijatan" nominovanog za Oskara – koga je država finansijski podržala – zbog "pogrešnog prikazivanja" Rusa i njihovog života, ističući da vlada ne treba stoji iza filmova koji "otvoreno pljuju po njoj".
Facebook Forum