Nepostojanje čvrste civilne kontrole nad bezbednosnim službama u Srbiji, i odbijanje Bezbednosno informativne agencije da obelodani podatke o broju prisluškivanih građana, razlozi su zašto bi se Srbija mogla naći pred sudom za ljudska prava u Strazburu.
Podatak koliko građana Srbije se prisluškuje mogao bi uskoro da stigne iz Strazbura i to sa presudom Evropskog suda za ljudska prava. Naime, Inicijativa mladih za ljudska prava podnela je 2005. godine zahtev Bezbednosno informativnoj agenciji (BIA) da obelodani podatke o broju prisluškivanih građana. Neuspeh javnosti i i zvaničnih državnih organa, da kroz sudsku instancu obelodane podatak, nateralo je Maju Mićić iz Inicijative mladih da presavije tabak i žali se sudu Strazburu.
„BIA je odbijajući da nam odgovori na zahtev, pre svega ugrozila, prekršila član Konvencije koji se odnosi na pravično suđenje i fer postupak. Isto tako da je prekršila odredbu konvencije koja se odnosi na slobodu izražavanja, a koja ima svoju drugu stranu, a to je pravo na prijem informacija”, kaže Mićićeva.
Budući da BIA dakle nije odgovorila, Inicijativa je potom zatražila pomoć poverenika za infomacije od javnog značaja Rodoljuba Šabića. Doneo je rešenja da BIA ispostavi ove podatke, što je srpska tajna služba odbila, ali podnela i tužbu protiv povernika.
„Dosta je teško bilo poveravati da tog dokumenta nema imajući u vidu da se ranije rukovodstvo BIA branilo time da su informacije tajne, a nije tvrdilo da nema dokumenta. Ono staro rukovodstvo je podnelo i tužbu protiv poverenika Vrhovnom sudu i ta tužba je odbačena”, konstatuje Šabić.
BIA se do sada oglušavala pravadajući to bezbednosnim ili nekim drugim objašnjenjima. Pitali smo portparola Bezbednosno informativne agencije Jovana Stojića zašto su odbili da Inicijativi mladih, ali i Rodoljubu Šabiću, povereniku za informacije od javnog značaja dostave informaciju o broju prisluškivanih građana.
„Bezbednosni informativna agencija je saopštila da ne poseduje dokument u kome je napisano, odnosno iz koga se ne može videti koliko je ljudi prisluškivano tokom 2005. godine, a po Zakonu o dostupnosti informacija od javnog značaja nismo dužni, odnosno niko nije dužan da bi udovoljio zahtevu tražioca da stvara nov dokument”, tvrdi Stojić.
Građani nisu neprijatelji svoje zemlje
Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja kaže za RSE da podatak o broju lica koja su prisluškivana ne bi predstavljao bezbednosni rizik za zemlju.
Sedište Bezbednosno informativne agencije u Beogradu
„Ja mislim da je u interesu javnosti i samih službi da se taj podatak učini transparentnim. Sve i da tog dokumenta nema trebalo ga je napraviti. Činjenica da ga nema trebalo bi zapravo da znači da nikada članovi Odbora za bezbednost nisu zatražili od BIA da napravi taj dokument. Nije se pokazalo interesovanje koliko se ovih mera zapravo primenjuje”, primećuje Šabić.
Da li zapravo odsustvo civilne kontrole nad bezbednosnim službama omogućava da tajne službe egzistiraju kao nedirnuto ostrvo. Političke partije izuzev Srpskog pokreta obnove izbegavaju da podrže predlog za otvaranje tajnih dosijei u kojima se kriju mnoge, pa verovatno i ovakve tajne.
„Ja ne vidim ništa sporno u tome i mislim da je to obaveza prvog reda. Pogotovo službe bezbednosti koja je u ranijem periodu nanela teška zla. Mislim da građani Srbije nisu neprijatelji svoje zemlje”, kaže Aleksandar Jugović potpredsednik Srpskog pokreta obnove i republički poslanik.
Uprkos zakonskim rešenjima u Srbiji još uvek niste sigurni da li se vaš telefon prisluškuje. BIA navodi da nema podatke o prisluškivanima za period koji Inicijativa se tražila a ukoliko bi se takvi podatci objavili mogli bi da ugroze bezbednost.
„Nemamo tačnu cifru. Mi znamo za svakog ponaosob, jer svako kako vi kažete prisluškivanje, ja bih rekao primena posebnih i specijalnih metoda i tehnika i ostvarivanja uvida u razgovora koje građani obavljaju, vrši se u skladu sa zakonom odnosno samo na osnovu odluke suda ili naredbi istražnih sudija širom Srbije. Znači za svaki pojedinačni slučaj mi znamo kako se zove, ko je koliko će trajati i sve to. Ali nemamo jednostavno ukupnu cifru, za traženu 2005. godinu”, uverava portparol BIA.
Situacija da Evropski sud preslišava tajnu službu je proces koji bi mogao naneti štetu Republici Srbiji.
„Tako da se nadamo da će ovaj postupak pred Evropskim sudom za ljudska prava na neki način promeniti ne toliko ponašanje BIA, koliko odnos same države Srbije prema tome kako BIA radi ono što radi i koliko je u suštini to što se radi poznato i dsotupno javnosti. Pogotovo kada su u pitanju informacije koje treba da budu dostupne”, kaže direktorka Inicijative Maja Mićić.
Prva ozbiljna incijativa koja je u Srbiji pokrenuta s ciljem da se obelodane podaci o broju prisluškivanih datira iz 2005. godine. Jedino je Vojnobezbednosna agencija 2007. godine objavila da je prisluškivala ukupno 35 građana.
Podatak koliko građana Srbije se prisluškuje mogao bi uskoro da stigne iz Strazbura i to sa presudom Evropskog suda za ljudska prava. Naime, Inicijativa mladih za ljudska prava podnela je 2005. godine zahtev Bezbednosno informativnoj agenciji (BIA) da obelodani podatke o broju prisluškivanih građana. Neuspeh javnosti i i zvaničnih državnih organa, da kroz sudsku instancu obelodane podatak, nateralo je Maju Mićić iz Inicijative mladih da presavije tabak i žali se sudu Strazburu.
Mićić: BIA je odbijajući da nam odgovori na zahtev prekršila odredbu konvencije koja se odnosi na slobodu izražavanja, a koja ima svoju drugu stranu, a to je pravo na prijem informacija.
„BIA je odbijajući da nam odgovori na zahtev, pre svega ugrozila, prekršila član Konvencije koji se odnosi na pravično suđenje i fer postupak. Isto tako da je prekršila odredbu konvencije koja se odnosi na slobodu izražavanja, a koja ima svoju drugu stranu, a to je pravo na prijem informacija”, kaže Mićićeva.
Budući da BIA dakle nije odgovorila, Inicijativa je potom zatražila pomoć poverenika za infomacije od javnog značaja Rodoljuba Šabića. Doneo je rešenja da BIA ispostavi ove podatke, što je srpska tajna služba odbila, ali podnela i tužbu protiv povernika.
„Dosta je teško bilo poveravati da tog dokumenta nema imajući u vidu da se ranije rukovodstvo BIA branilo time da su informacije tajne, a nije tvrdilo da nema dokumenta. Ono staro rukovodstvo je podnelo i tužbu protiv poverenika Vrhovnom sudu i ta tužba je odbačena”, konstatuje Šabić.
BIA se do sada oglušavala pravadajući to bezbednosnim ili nekim drugim objašnjenjima. Pitali smo portparola Bezbednosno informativne agencije Jovana Stojića zašto su odbili da Inicijativi mladih, ali i Rodoljubu Šabiću, povereniku za informacije od javnog značaja dostave informaciju o broju prisluškivanih građana.
„Bezbednosni informativna agencija je saopštila da ne poseduje dokument u kome je napisano, odnosno iz koga se ne može videti koliko je ljudi prisluškivano tokom 2005. godine, a po Zakonu o dostupnosti informacija od javnog značaja nismo dužni, odnosno niko nije dužan da bi udovoljio zahtevu tražioca da stvara nov dokument”, tvrdi Stojić.
Građani nisu neprijatelji svoje zemlje
Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja kaže za RSE da podatak o broju lica koja su prisluškivana ne bi predstavljao bezbednosni rizik za zemlju.
„Ja mislim da je u interesu javnosti i samih službi da se taj podatak učini transparentnim. Sve i da tog dokumenta nema trebalo ga je napraviti. Činjenica da ga nema trebalo bi zapravo da znači da nikada članovi Odbora za bezbednost nisu zatražili od BIA da napravi taj dokument. Nije se pokazalo interesovanje koliko se ovih mera zapravo primenjuje”, primećuje Šabić.
Da li zapravo odsustvo civilne kontrole nad bezbednosnim službama omogućava da tajne službe egzistiraju kao nedirnuto ostrvo. Političke partije izuzev Srpskog pokreta obnove izbegavaju da podrže predlog za otvaranje tajnih dosijei u kojima se kriju mnoge, pa verovatno i ovakve tajne.
„Ja ne vidim ništa sporno u tome i mislim da je to obaveza prvog reda. Pogotovo službe bezbednosti koja je u ranijem periodu nanela teška zla. Mislim da građani Srbije nisu neprijatelji svoje zemlje”, kaže Aleksandar Jugović potpredsednik Srpskog pokreta obnove i republički poslanik.
Uprkos zakonskim rešenjima u Srbiji još uvek niste sigurni da li se vaš telefon prisluškuje. BIA navodi da nema podatke o prisluškivanima za period koji Inicijativa se tražila a ukoliko bi se takvi podatci objavili mogli bi da ugroze bezbednost.
„Nemamo tačnu cifru. Mi znamo za svakog ponaosob, jer svako kako vi kažete prisluškivanje, ja bih rekao primena posebnih i specijalnih metoda i tehnika i ostvarivanja uvida u razgovora koje građani obavljaju, vrši se u skladu sa zakonom odnosno samo na osnovu odluke suda ili naredbi istražnih sudija širom Srbije. Znači za svaki pojedinačni slučaj mi znamo kako se zove, ko je koliko će trajati i sve to. Ali nemamo jednostavno ukupnu cifru, za traženu 2005. godinu”, uverava portparol BIA.
Situacija da Evropski sud preslišava tajnu službu je proces koji bi mogao naneti štetu Republici Srbiji.
„Tako da se nadamo da će ovaj postupak pred Evropskim sudom za ljudska prava na neki način promeniti ne toliko ponašanje BIA, koliko odnos same države Srbije prema tome kako BIA radi ono što radi i koliko je u suštini to što se radi poznato i dsotupno javnosti. Pogotovo kada su u pitanju informacije koje treba da budu dostupne”, kaže direktorka Inicijative Maja Mićić.
Prva ozbiljna incijativa koja je u Srbiji pokrenuta s ciljem da se obelodane podaci o broju prisluškivanih datira iz 2005. godine. Jedino je Vojnobezbednosna agencija 2007. godine objavila da je prisluškivala ukupno 35 građana.
