Zbog političke krize u BiH, pa i ekonomske u svijetu, bh. preduzeća posluju otežano u odnosu na prethodne godine. Složena administracija i veliki nameti dodatno otežavaju poslovanje, a sudeći prema brojnim ekonomskim parametrima i skalama različitih međunarodnih organizacija, BiH se nalazi na dnu ljestvice u odnosu na region.
U trenutnoj ekonomskoj situaciji i nepovoljnom poslovnom ambijentu sa kojim se suočavaju privrednici u posljednjih petnaest godina, bh. tržište je neprivlačno za strane investitore. To potvrđuje i direktor kompanija Xella iz Tuzle, Emir Kadrić.
„Naša firma imala je konkretnih problema tokom dobijanja tih odobrenja, pogotovo nikakav podsticaj za nekoga ko dolazi sa 25.000.000 eura i želi da uloži u ovu firmu, od čega pola tog novca želi da uloži u kompaniju koja je u finansijski jako lošoj situaciji“, navodi Kadrić.
Procedure za pokretanje biznisa su dugotrajne i skupe, a zbog složene administracije i velikih nameta stvoreno je nepovoljno poslovno okruženje, mišljenje je Emira Kadrića.
„Bh. tržište je jako teško za poslovanje, s jako puno problema koje proizvodi samo okruženje, komplikovana organizacija sa više nivoa vlasti, različita odobrenja koja morate dobiti su komplikovanija. Sam proces komunikacije sa svim relevantnim činiocima na ovom tržištu je otežan. Na ovom vrlo neregulisanom tržištu na kojem postoji jako puno nelojalne konkurencije otežan je proces dobivanja različitih odobrenja i traje jako dugo“, kaže on.
Od 2008. godine prisutan je konstantan pad priliva stranog kapitala u Bosnu i Hercegovinu. Prema mišljenju Jasmine Halilović iz Agencije za unaprijeđenje stranih investicija u BiH, politička previranja doprinijela su takvom stanju.
„U prošloj godini procjenjuje se da je bilo 612.000.000 konvertibilnih maraka stranih ulaganja u BiH. Kada je u pitanju strano ulaganje, vi znate da je politička stabilnost jedan od osnovnih preduslova za privlačenje stranog kapitala“, ističe Halilović.
Procedure - kamen oko vrata
Evidentno je, kaže urednica Poslovnih novina, Alena Ahmetspahić Fočo, da bh. privreda ispašta zbog nestabilne političke situacije.
„Vidi se da je kriza i dalje prisutna s obzirom na to da su firme malo više ulagale svog truda i rada da bi ostvarile što veći ukupni prihod, a manje su ustvari zaradile. To je ono što nas prati već godinama – loša politička situacija koja se itekako odražava na našu privredu. Znamo koliko mjeseci nije bilo vlasti, koliko vremena nije usvojen budžet. Privrednici sve to osjete na svojim leđima. Mnogi projekti koji bi se mogli da realizuju, upravo su zbog takvih stvari onemogućeni, a isto tako i saradnja sa međunarodnim institucijama“, kazala je ona.
Godinama bh. privrednici posluju u nepovoljnom ambijentu, a država je malo toga uradila da to promijeni. Tokom proteklih godina preduzetnicima je skratila vrijeme potrebno za otvaranje firme sa 55 na 40 dana. A da bi se otvorila firma, potrebno je proći 12 procedura. I u tom pogledu, BiH se nalazi na dnu ljestvice za pokretanje biznisa u Evropi.
„U ovoj trenutnoj situaciji, osim u nekom deklarativnom smislu, zaista bi se prije moglo reći da država na svim nivoima smeta preduzećima da rade, a da podrška kao neka druga kategorija u smislu stimulacije, olakšanja i ostalog, zaista nije prisutna. Trebalo bi da odradimo ovaj prvi korak, a to je da se država nekako izmakne sa strane, pa da tim privrednim preduzećima na taj način 'pomogne' da nesmetano rade. U ovom trenutku ona im visi kao kamen oko vrata“, navodi Miloš Todorović iz Udruženja ekonomista Republike Srpske SWOT.
U odnosu na susjedne zemlje Bosna i Hercegovina zaostaje, upozorava Todorović.
„Imamo primjer Srbije i Albanije. I jedni i drugi su kaskali za nama zbog političke situacije, prije svega u Srbiji, ali – kad posmatramo zadnjih par godina – prestigli su nas, prije svega u stvaranju poslovnog ambijenta, koji je daleko od idealnog, ali kod nas je loš, pa onda možemo reći da su oni imali bolje rezultate. Daleko od toga da su napravili idealnu situaciju, ali su napravili bolju nego što je kod nas. Gledajući bivšu Jugoslaviju, mi zaista jesmo na dnu, a značajan je uticaj ove već pomenute politike“, naglašava on.
U situaciji kada se iz mjeseca u mjesec povećava broj nezaposlenih i onih koji žive ispod granice siromaštva, neophodno je donijeti brze i efektne mjere, jer bh. privreda je krhka i treba poticaj za nesmetan razvoj, kažu naši sagovornici.
U trenutnoj ekonomskoj situaciji i nepovoljnom poslovnom ambijentu sa kojim se suočavaju privrednici u posljednjih petnaest godina, bh. tržište je neprivlačno za strane investitore. To potvrđuje i direktor kompanija Xella iz Tuzle, Emir Kadrić.
„Naša firma imala je konkretnih problema tokom dobijanja tih odobrenja, pogotovo nikakav podsticaj za nekoga ko dolazi sa 25.000.000 eura i želi da uloži u ovu firmu, od čega pola tog novca želi da uloži u kompaniju koja je u finansijski jako lošoj situaciji“, navodi Kadrić.
Procedure za pokretanje biznisa su dugotrajne i skupe, a zbog složene administracije i velikih nameta stvoreno je nepovoljno poslovno okruženje, mišljenje je Emira Kadrića.
„Bh. tržište je jako teško za poslovanje, s jako puno problema koje proizvodi samo okruženje, komplikovana organizacija sa više nivoa vlasti, različita odobrenja koja morate dobiti su komplikovanija. Sam proces komunikacije sa svim relevantnim činiocima na ovom tržištu je otežan. Na ovom vrlo neregulisanom tržištu na kojem postoji jako puno nelojalne konkurencije otežan je proces dobivanja različitih odobrenja i traje jako dugo“, kaže on.
Od 2008. godine prisutan je konstantan pad priliva stranog kapitala u Bosnu i Hercegovinu. Prema mišljenju Jasmine Halilović iz Agencije za unaprijeđenje stranih investicija u BiH, politička previranja doprinijela su takvom stanju.
„U prošloj godini procjenjuje se da je bilo 612.000.000 konvertibilnih maraka stranih ulaganja u BiH. Kada je u pitanju strano ulaganje, vi znate da je politička stabilnost jedan od osnovnih preduslova za privlačenje stranog kapitala“, ističe Halilović.
Procedure - kamen oko vrata
Evidentno je, kaže urednica Poslovnih novina, Alena Ahmetspahić Fočo, da bh. privreda ispašta zbog nestabilne političke situacije.
„Vidi se da je kriza i dalje prisutna s obzirom na to da su firme malo više ulagale svog truda i rada da bi ostvarile što veći ukupni prihod, a manje su ustvari zaradile. To je ono što nas prati već godinama – loša politička situacija koja se itekako odražava na našu privredu. Znamo koliko mjeseci nije bilo vlasti, koliko vremena nije usvojen budžet. Privrednici sve to osjete na svojim leđima. Mnogi projekti koji bi se mogli da realizuju, upravo su zbog takvih stvari onemogućeni, a isto tako i saradnja sa međunarodnim institucijama“, kazala je ona.
Godinama bh. privrednici posluju u nepovoljnom ambijentu, a država je malo toga uradila da to promijeni. Tokom proteklih godina preduzetnicima je skratila vrijeme potrebno za otvaranje firme sa 55 na 40 dana. A da bi se otvorila firma, potrebno je proći 12 procedura. I u tom pogledu, BiH se nalazi na dnu ljestvice za pokretanje biznisa u Evropi.
„U ovoj trenutnoj situaciji, osim u nekom deklarativnom smislu, zaista bi se prije moglo reći da država na svim nivoima smeta preduzećima da rade, a da podrška kao neka druga kategorija u smislu stimulacije, olakšanja i ostalog, zaista nije prisutna. Trebalo bi da odradimo ovaj prvi korak, a to je da se država nekako izmakne sa strane, pa da tim privrednim preduzećima na taj način 'pomogne' da nesmetano rade. U ovom trenutku ona im visi kao kamen oko vrata“, navodi Miloš Todorović iz Udruženja ekonomista Republike Srpske SWOT.
U odnosu na susjedne zemlje Bosna i Hercegovina zaostaje, upozorava Todorović.
„Imamo primjer Srbije i Albanije. I jedni i drugi su kaskali za nama zbog političke situacije, prije svega u Srbiji, ali – kad posmatramo zadnjih par godina – prestigli su nas, prije svega u stvaranju poslovnog ambijenta, koji je daleko od idealnog, ali kod nas je loš, pa onda možemo reći da su oni imali bolje rezultate. Daleko od toga da su napravili idealnu situaciju, ali su napravili bolju nego što je kod nas. Gledajući bivšu Jugoslaviju, mi zaista jesmo na dnu, a značajan je uticaj ove već pomenute politike“, naglašava on.
U situaciji kada se iz mjeseca u mjesec povećava broj nezaposlenih i onih koji žive ispod granice siromaštva, neophodno je donijeti brze i efektne mjere, jer bh. privreda je krhka i treba poticaj za nesmetan razvoj, kažu naši sagovornici.
