Dostupni linkovi

Pad na svetskim berzama nakon rekordnog povećanja kamata u SAD


Berza u Frankfurtu

Akcije na azijskim i evropskim berzama su pale u četvrtak, 16. juna, nakon što je odluka Federalnih rezervi SAD (Fed) da znatno podignu kamatne stope podstakla zabrinutost zbog potencijalne recesije u trenutku kada se globalne ekonomije suočavaju sa visokom inflacijom.

Na to je uticala i odluka Švajcarske narodne banke u četvrtak da podigne kamatnu stopu prvi put u 15 godina i to za iznenađujućih 0,50 odsto što je dovelo do naglog rasta franka na 1.0225 u odnosu na evro, koji se smatra sigurnim utočištem za investitore.

Indeks STOKSKS 600 širom starog kontinenta pao je za više od 1 odsto, iako su se evropske berze oporavile preko noći nakon što je Volstrit u sredu veče bio u plusu.

MSCI-jev najširi indeks azijsko-pacifičkih akcija izvan Japana bio je 1,1 odsto niži u popodnevnoj trgovini, izbrisavši ranije dobitke. Hongkonški Hang Seng je pao za 1,31 procenta.

Britanski FTSE 100 izgubio je vrednost za 0,5 odsto uoči sastanka Banke Engleske za koji se očekuje da će dovesti do još jednog povećanja kamatnih stopa.

Fed je u sredu povisio referentu kamatnu stopu za 75 baznih poena, što je najveće povećanje od 1994. godine, predviđajući usporavanje privrede i rast nezaposlenosti u narednim mesecima.

Ovim potezom su federalne kratkoročne kamatne stope podignute na nivo od 1,50 do 1,75 posto.

Zvaničnici Fed-a takođe predviđaju da će se kamata do kraja godine povećati na 3,4, i 3,8 posto 2023. godine, što je značajna promena u odnosu na projekcije iz marta da će stopa ove godine porasti na 1,9 odsto.

Federalne rezerve predviđaju da će se ekonomski rast ove godine usporiti na 1,7 odsto, dok će nezaposlenost do kraja godine porasti na 3,7 posto i nastaviti da raste tokom 2024. do stope od 4,1 odsto. Smanjenje kamatnih stopa se očekuje 2024. godine.

"Stalno podsećam sebe i druge je da su oni loši u predviđanju, da nemaju pojma kuda ide ekonomija," rekao je Rob Karnel (Carnell), šef istraživanja i glavni ekonomista za Aziju i Pacifik u ING-u.

"Tako da zaista ne treba da se tešimo ovim prognozama da će rast BDP-a biti 1,7 odsto ove i sledeće godine... kada je njihova ekonomija donedavno išla brzinom voza," ističe Karnel.

Prema podacima od prošlog petka, inflacija u maju je porasla više od očekivanog na 8,6 odsto. Istovremeno, prema istraživanju Univerziteta u Mičigenu petogodišnja očekivanja potrošača da će inflacija rasti, naglo skočila na najviši nivo od juna 2008.

Na konferenciji za novinare nakon poslednjeg dvodnevnog sastanka Fed-a, predsednik ove institucije Džerom Pauel (Jerome Powell) rekao je da je istraživanje "prilično upozoravajuće".

"(Inflaciona očekivanja) su sve veća. Mislim da je to jedan od razloga zašto je Pauel želeo da podigne kamatu za 0,75 odsto... I mislim da će oni ponovo to uraditi u julu," rekao je Džozef Kapurso (Joseph Capurso), šef odeljenja međunarodne ekonomije u Commonvealth Bank of Australia.

"Moraju da smanje inflaciju. Toliko su iza krive pa njihov potez nije neuobičajen."

Evro je oslabio 0,15 odsto na 1,0427 dolara.

Na tržištima roba, cene nafte su se oporavile od naglog pada pošto su se investitori fokusirali na ograničene zalihe. Nafta Brent je poskupela za 0,27 odsto na 118,83 dolara po barelu, a američka za 0,49 procenta na 115,88 dolara.

Izvor: Reuters

XS
SM
MD
LG