U reakcijama zvaničnika u Beogradu na akciju specijalnih jedinica kosovske policije na graničnim prelazima na severu Kosova preovlađuje poziv međunarodnoj zajednici na hitnu reakciju. Dok Evropska unija savetuje da se situacija reši dijalogom, srpska opozicija žestoko je napala vlast tražeći čvršći odgovor.
Adriano Martins, otpravnik poslova Delegacije Evropske unije u Srbiji, izjavio je za Radio Slobodna Evropa da situacija koja je nastala na graničnim prelazima između Srbije i Kosova treba da bude rešena dijalogom, i dodao da EU nije bila obaveštena o akciji prištinskih vlasti.
“Evropska unija smatra da problem treba da bude rešen kroz dijalog, i ohrabrujemo Beograd i Prištinu da ne preduzimaju poteze koji vode ka eskalaciji u vezi sa bilo kojim pitanjem. Nova runda razgovora je predviđena za početak septembra, i to bi trebalo da bude mesto na kojem će se rešavati problemi”, poručio je Martins.
Na pitanje da li je Evropska unija znala da će kosovske vlasti pokušati da zauzmu punktove na severu Kosova, i da li je EU na neki način odobrila taj potez Prištine, Martins odgovara:
“Informacija koju imam je da međunarodna zajednica i Evropska unija nisu bile informisane o akciji koju su preduzele kosovske vlasti. Tako da mi nismo bili konsultovani o akciji koju su oni preduzeli. Ostalo su spekulacije. Ono što znamo je da u pregovorima postoji problem trgovine koji je povezan sa priznavanjem carinskih pečata Kosova, i ovo što se sada događa povezano je sa tim.”
U prvoj reakciji na intervenciju specijalnih jedinica kosovske policije Ivica Dačić, potpredsednik Vlade Srbije, tu akciju okarakterisao je kao "pokušaj nasilnog integrisanja severa Kosova”. Dačić je pozvao međunarodnu zajednicu da hitno reaguje.
"Obaveza međunarodne zajednice je da očuva mir i stabilnost na Kosovu. Pokušaj preuzimanja kontrole nad prelazima na severu Kosova je apsolutno suprotan obećanjima koja su data Srbiji, da neće biti menjanja realnosti na terenu dok se vodi dijalog Beograda i Prištine”, kazao je Dačić.
U napetoj atmosferi, i uz oprečne informacije sa lica mesta, poslanici u Skupštini Srbije burno su raspravljali šta je trebalo da učini, ili šta nije učinila vlast u Beogradu.
Nada Kolundžija, šef poslaničke grupe vladajuće Demokratske stranke, poručila je da Vlada Srbije preduzima sve mere kako bi očuvala mir i bezbednost.
“Veoma je bitno da ovu osetljivu situaciju treba smirivati i ni na koji način ne treba podizati tenzije. Naprotiv, treba tragati za rešenjima koja će umiriti građane koji žive tamo. Ali i pozvati sve one koji su odgovorni, pre svega predstavnike međunarodnih institucija, da preduzmu korake koji su u njihovoj nadležnosti kako bi se ovaj problem rešio”, poručila je Kolundžija.
Janjić: Pozitivna atmosfera za dijalog ističe
Veći deo opozicije nije pokazao razumevanje za poteze Beograda, pa je Miloš Aligrudić, iz Demokratske stranke Srbije, za napetu situaciju na severu Kosova optužio upravo srpske vlasti.
“To je posledica njihovog potpunog ignorisanja realnosti. A realnost je da strahovit pritisak na našu zemlju vrši Evropska unija, kojoj mi pokazujemo svu snishodljivost u takozvanom procesu evropskih integracija koji je već ušao u svoju suprotnost”, smatra Aligrudić.
Lokalni Srbi su blokirali put Leposavić Mitrovica kao odgovor na zauzimanje prelaza od strane kosovske policije, 26. jul 2011.
Dragan Marković Palma, lider Jedinstvene Srbije koja učestvuje u vladajućoj koaliciji, najveće primedbe ima na, kako kaže, odsustvo reakcije međunarodne zajednice.
“Ali ja želim da im pošaljem jednu poruku… Iako je ovo, siguran sam, pritisak na Srbiju da prizna nezavisnost Kosova i Metohije, Srbija to nikada neće uraditi”, poručio je on.
Poslanici opozicionih Srpske radikalne stranke i Demokratske stranke Srbije napustili su u popodnevnim časovima sednicu Skupštine Srbije jer im, u trenutku kada se raspravlja o Zakonu o energetici, nije bilo dozvoljeno da govore o događajima na Kosovu.
Politički analitičar Dušan Janjić, iz Foruma za etničke odnose, kaže da je ono što je u prvi mah učinio zvanični Beograd bila jedina moguća reakcija na situaciju na severu Kosova.
“Da pokuša da nađe mirno rešenje. I da pokuša da vrati KFOR u igru, što je naravno nemoguća misija jer je i sam Beograd prihvatio standard Evropske unije da granicu i granične prelaze kontroliše policija, a ne vojska. I mislim da je to sada očajnička borba Beograda da da neki alibi za opstanak UNMIK-a jer predstoji dalje ukidanje funkcija te misije UN-a. Ali je problem što Beograd kasni”, ocenjuje Janjić.
Dušan Janjić zaključuje da dramatična situacija na terenu zahteva da reaguje Evropska unija, jer je potrebno brzo rešenje krize kako bi se što pre nastavio započeti dijalog Beograda i Prištine.
“Pozitivna atmosfera za dijalog ističe. Bojim se da nečinjenjem i oni učestvuju u nametanju jedne druge metodologije. Verovatno im je stvar izmakla kontroli. Sve u svemu, jedna stvar koju niko nije očekivao je kooperativnost Prištine i Beograda. Izgleda da je mnogo onih kojima ne odgovara da se kriza brzo reši. I onda je ta kooperativnost izazvala neadekvatnu podršku i odgovore”, zaključuje Janjić.
Adriano Martins, otpravnik poslova Delegacije Evropske unije u Srbiji, izjavio je za Radio Slobodna Evropa da situacija koja je nastala na graničnim prelazima između Srbije i Kosova treba da bude rešena dijalogom, i dodao da EU nije bila obaveštena o akciji prištinskih vlasti.
“Evropska unija smatra da problem treba da bude rešen kroz dijalog, i ohrabrujemo Beograd i Prištinu da ne preduzimaju poteze koji vode ka eskalaciji u vezi sa bilo kojim pitanjem. Nova runda razgovora je predviđena za početak septembra, i to bi trebalo da bude mesto na kojem će se rešavati problemi”, poručio je Martins.
Na pitanje da li je Evropska unija znala da će kosovske vlasti pokušati da zauzmu punktove na severu Kosova, i da li je EU na neki način odobrila taj potez Prištine, Martins odgovara:
“Informacija koju imam je da međunarodna zajednica i Evropska unija nisu bile informisane o akciji koju su preduzele kosovske vlasti. Tako da mi nismo bili konsultovani o akciji koju su oni preduzeli. Ostalo su spekulacije. Ono što znamo je da u pregovorima postoji problem trgovine koji je povezan sa priznavanjem carinskih pečata Kosova, i ovo što se sada događa povezano je sa tim.”
U prvoj reakciji na intervenciju specijalnih jedinica kosovske policije Ivica Dačić, potpredsednik Vlade Srbije, tu akciju okarakterisao je kao "pokušaj nasilnog integrisanja severa Kosova”. Dačić je pozvao međunarodnu zajednicu da hitno reaguje.
"Obaveza međunarodne zajednice je da očuva mir i stabilnost na Kosovu. Pokušaj preuzimanja kontrole nad prelazima na severu Kosova je apsolutno suprotan obećanjima koja su data Srbiji, da neće biti menjanja realnosti na terenu dok se vodi dijalog Beograda i Prištine”, kazao je Dačić.
U napetoj atmosferi, i uz oprečne informacije sa lica mesta, poslanici u Skupštini Srbije burno su raspravljali šta je trebalo da učini, ili šta nije učinila vlast u Beogradu.
Nada Kolundžija, šef poslaničke grupe vladajuće Demokratske stranke, poručila je da Vlada Srbije preduzima sve mere kako bi očuvala mir i bezbednost.
“Veoma je bitno da ovu osetljivu situaciju treba smirivati i ni na koji način ne treba podizati tenzije. Naprotiv, treba tragati za rešenjima koja će umiriti građane koji žive tamo. Ali i pozvati sve one koji su odgovorni, pre svega predstavnike međunarodnih institucija, da preduzmu korake koji su u njihovoj nadležnosti kako bi se ovaj problem rešio”, poručila je Kolundžija.
Janjić: Pozitivna atmosfera za dijalog ističe
Veći deo opozicije nije pokazao razumevanje za poteze Beograda, pa je Miloš Aligrudić, iz Demokratske stranke Srbije, za napetu situaciju na severu Kosova optužio upravo srpske vlasti.
“To je posledica njihovog potpunog ignorisanja realnosti. A realnost je da strahovit pritisak na našu zemlju vrši Evropska unija, kojoj mi pokazujemo svu snishodljivost u takozvanom procesu evropskih integracija koji je već ušao u svoju suprotnost”, smatra Aligrudić.
Dragan Marković Palma, lider Jedinstvene Srbije koja učestvuje u vladajućoj koaliciji, najveće primedbe ima na, kako kaže, odsustvo reakcije međunarodne zajednice.
“Ali ja želim da im pošaljem jednu poruku… Iako je ovo, siguran sam, pritisak na Srbiju da prizna nezavisnost Kosova i Metohije, Srbija to nikada neće uraditi”, poručio je on.
Poslanici opozicionih Srpske radikalne stranke i Demokratske stranke Srbije napustili su u popodnevnim časovima sednicu Skupštine Srbije jer im, u trenutku kada se raspravlja o Zakonu o energetici, nije bilo dozvoljeno da govore o događajima na Kosovu.
Politički analitičar Dušan Janjić, iz Foruma za etničke odnose, kaže da je ono što je u prvi mah učinio zvanični Beograd bila jedina moguća reakcija na situaciju na severu Kosova.
“Da pokuša da nađe mirno rešenje. I da pokuša da vrati KFOR u igru, što je naravno nemoguća misija jer je i sam Beograd prihvatio standard Evropske unije da granicu i granične prelaze kontroliše policija, a ne vojska. I mislim da je to sada očajnička borba Beograda da da neki alibi za opstanak UNMIK-a jer predstoji dalje ukidanje funkcija te misije UN-a. Ali je problem što Beograd kasni”, ocenjuje Janjić.
Dušan Janjić zaključuje da dramatična situacija na terenu zahteva da reaguje Evropska unija, jer je potrebno brzo rešenje krize kako bi se što pre nastavio započeti dijalog Beograda i Prištine.
“Pozitivna atmosfera za dijalog ističe. Bojim se da nečinjenjem i oni učestvuju u nametanju jedne druge metodologije. Verovatno im je stvar izmakla kontroli. Sve u svemu, jedna stvar koju niko nije očekivao je kooperativnost Prištine i Beograda. Izgleda da je mnogo onih kojima ne odgovara da se kriza brzo reši. I onda je ta kooperativnost izazvala neadekvatnu podršku i odgovore”, zaključuje Janjić.
