U Beogradu očekuju da će u utorak biti stavljena tačka na dvonedeljnu krizu na severu Kosova. Nakon sastanka kod predsednika Borisa Tadića u nedelju, u Vladi su uvereni da će Srbi doneti odluku o uklanjanju barikada sa puteva. Ipak, podrška protestima protiv uspostavljanja kosovske carine ne izostaje.
Dva dana posle sastanka u Tadićevom kabinetu, odbornici četiri opštine sa severa Kosova sastaju se u Leposaviću gde će odlučiti da li nakon 14 dana uklanjaju barikade sa puteva. Ministar za Kosovo Goran Bogdanović, koji je prisustvovao sastanku u Beogradu, kaže za RSE da su Srbi obećali da će poštovati dogovor koji je Srbija postigla sa KFOR-om.
“Konstatovali smo da pre svega treba sačuvati mir, da treba nastaviti saradnju sa međunarodnom zajednicom. Predstavnici srpskog naroda su preneli poruku da su uz državu i očekujem da se posle svega ovoga barikade otklone i da se omogući sloboda kretanja za sva putnička vozila, a ne samo za Kfor,“ kaže Bogdanović.
Podsećamo, saglasnost Beograda i predstavnika KFOR-a predviđa otklanjanje blokada na svim putevima ka graničnim prelazima 1 i 31, te održavanje trenutnog stanja na njima. Na prelazu 1 u Jarinju i dalje ostaje američki KFOR dok će na Brnjaku biti stacionirani KFOR, Policija Kosova i kosovski carinici. KFOR će biti odgovoran za bezbednost na oba prelaza, koja će inače ostati zatvorena zbog bezbednosnih razloga i koja će i dalje biti zona pod vojnom zaštitom.
Jedan od predstavnika Srba sa severa Radenko Nedeljković izjavio je da ima poverenja u dogovore koje sklapaju vlasti u Beogradu, a Srbima na barikadama poručio je da treba da budu uz državu i ako im se nešto ne svidi.
“Predsednik Srbije nas je sve zamolio da budemo mirni i jedinstveni, i da u ovom trenutku ne smemo da izazovemo nijedan incident,” rekao je Nedeljković.
Iako se nadaju da će Srbi odlučiti da uklone barikade, i Bogdanović naglašava da imaju punu podršku da istraju u protestima protiv uspostavljanja kosovske carine.
„Sve ovo što se dešavalo je pokazalo rešenost srpskog naroda da ne prihvati kosovske institucije, i da nije bilo paljenja punkta u Jarinju i ubistva policajca, mislim da bi taj otpor još više legitimizovao njihova prava. Naravno da nemaju našu podršku da silom ili paljenjima i pucanjima ostvaruju ciljeve, ali mirnim načinom će uvek imati podršku države Srbije,“ rekao je Bogdanović.
Politika koja nanosi štetu i Srbiji i Kosovu
Ovakvi stavovi mogli su se čuti i prethodnih dana, a pojedini analitičari ocenjuju da Beograd na ovaj način pokušava da održi status quo. Na pragu izbora u Srbiji, Tadiću nije u interesu rešavanje pitanja severa Kosova i trudi se da se drži što pasivnije u novonastaloj krizi, kaže za RSE Aljaf Bahtijar iz Međunarodnog instituta za balkanske studije u Ljubljani.
Snage KFOR-a na Kosovu, avgust 2011.
“Predsednik Tadić bi najviše voleo da nema nikakvog posla sa Srbima na severu Kosova i da oni sami rešavaju probleme u okviru institucija međunarodne zajednice. On ne bi želeo da sada dođe do neke radikalne promene jer će mu sve to u izbornoj kampanji štetiti. Svako rešenje do kojeg se dođe u narednom periodu neće biti u korist srpske politike,” ocenjuje Bahtijar.
Eventualnom deblokadom puteva rešenje će biti samo kratkoročno. Ono dugoročno podrazumeva konačno odustajanje Beograda od ideje podele Kosova i nastavak dijaloga sa Prištinom.
“Radi se o blokadi gde su i sami Srbi taoci jedne politike koja nanosi štetu i Srbiji i Kosovu. Sve te pretenzije koje je Srbija gajila u odnosu na Kosovo se očigledno tope pred objektivnom situacijom same Srbije i regiona u celini. Pitanje je koliko još dugo Kosovo, otvoreno na takav način, može da košta Srbiju,” navodi Sonja Biserko iz Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji.
Do krize na severu Kosova ne bi došlo da su se bitna pitanja u dijalogu Prištine i Beograda rešavala ranije. Bahtijar odgovornost vidi kako u međunarodnoj zajednici, tako i u odbijanju Beograda da prihvati carinski pečat na kojem, kako se ispostavilo, ne piše Republika Kosovo.
„Stvari nisu definisane. Međunarodna zajednica nije išla do kraja da Kosovo bude samostalna država, jer ako idu do kraja moraju naći rešenje i za sever Kosova i za sve srpske enklave. Istovremeno, stavovi Beograda u briselskim razgovorima su dokaz da srpski pregovarači nisu bili spremni ili nisu imali mandat da razgovaraju o nekim pitanjima kako ne bi došlo do ove situacije“, kaže Bahtijar.
Nastavak dijaloga Beograda i Prištine zakazan je za 5. septembar u Briselu kada će se razgovarati o ranije otvorenim temama, uključujući i carinski pečat. Posrednik EU Robert Kuper izjavio je da se obe strane moraju usredsrediti na dijalog.
Dva dana posle sastanka u Tadićevom kabinetu, odbornici četiri opštine sa severa Kosova sastaju se u Leposaviću gde će odlučiti da li nakon 14 dana uklanjaju barikade sa puteva. Ministar za Kosovo Goran Bogdanović, koji je prisustvovao sastanku u Beogradu, kaže za RSE da su Srbi obećali da će poštovati dogovor koji je Srbija postigla sa KFOR-om.
“Konstatovali smo da pre svega treba sačuvati mir, da treba nastaviti saradnju sa međunarodnom zajednicom. Predstavnici srpskog naroda su preneli poruku da su uz državu i očekujem da se posle svega ovoga barikade otklone i da se omogući sloboda kretanja za sva putnička vozila, a ne samo za Kfor,“ kaže Bogdanović.
Podsećamo, saglasnost Beograda i predstavnika KFOR-a predviđa otklanjanje blokada na svim putevima ka graničnim prelazima 1 i 31, te održavanje trenutnog stanja na njima. Na prelazu 1 u Jarinju i dalje ostaje američki KFOR dok će na Brnjaku biti stacionirani KFOR, Policija Kosova i kosovski carinici. KFOR će biti odgovoran za bezbednost na oba prelaza, koja će inače ostati zatvorena zbog bezbednosnih razloga i koja će i dalje biti zona pod vojnom zaštitom.
Jedan od predstavnika Srba sa severa Radenko Nedeljković izjavio je da ima poverenja u dogovore koje sklapaju vlasti u Beogradu, a Srbima na barikadama poručio je da treba da budu uz državu i ako im se nešto ne svidi.
“Predsednik Srbije nas je sve zamolio da budemo mirni i jedinstveni, i da u ovom trenutku ne smemo da izazovemo nijedan incident,” rekao je Nedeljković.
Iako se nadaju da će Srbi odlučiti da uklone barikade, i Bogdanović naglašava da imaju punu podršku da istraju u protestima protiv uspostavljanja kosovske carine.
„Sve ovo što se dešavalo je pokazalo rešenost srpskog naroda da ne prihvati kosovske institucije, i da nije bilo paljenja punkta u Jarinju i ubistva policajca, mislim da bi taj otpor još više legitimizovao njihova prava. Naravno da nemaju našu podršku da silom ili paljenjima i pucanjima ostvaruju ciljeve, ali mirnim načinom će uvek imati podršku države Srbije,“ rekao je Bogdanović.
Politika koja nanosi štetu i Srbiji i Kosovu
Ovakvi stavovi mogli su se čuti i prethodnih dana, a pojedini analitičari ocenjuju da Beograd na ovaj način pokušava da održi status quo. Na pragu izbora u Srbiji, Tadiću nije u interesu rešavanje pitanja severa Kosova i trudi se da se drži što pasivnije u novonastaloj krizi, kaže za RSE Aljaf Bahtijar iz Međunarodnog instituta za balkanske studije u Ljubljani.
“Predsednik Tadić bi najviše voleo da nema nikakvog posla sa Srbima na severu Kosova i da oni sami rešavaju probleme u okviru institucija međunarodne zajednice. On ne bi želeo da sada dođe do neke radikalne promene jer će mu sve to u izbornoj kampanji štetiti. Svako rešenje do kojeg se dođe u narednom periodu neće biti u korist srpske politike,” ocenjuje Bahtijar.
Eventualnom deblokadom puteva rešenje će biti samo kratkoročno. Ono dugoročno podrazumeva konačno odustajanje Beograda od ideje podele Kosova i nastavak dijaloga sa Prištinom.
“Radi se o blokadi gde su i sami Srbi taoci jedne politike koja nanosi štetu i Srbiji i Kosovu. Sve te pretenzije koje je Srbija gajila u odnosu na Kosovo se očigledno tope pred objektivnom situacijom same Srbije i regiona u celini. Pitanje je koliko još dugo Kosovo, otvoreno na takav način, može da košta Srbiju,” navodi Sonja Biserko iz Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji.
Do krize na severu Kosova ne bi došlo da su se bitna pitanja u dijalogu Prištine i Beograda rešavala ranije. Bahtijar odgovornost vidi kako u međunarodnoj zajednici, tako i u odbijanju Beograda da prihvati carinski pečat na kojem, kako se ispostavilo, ne piše Republika Kosovo.
„Stvari nisu definisane. Međunarodna zajednica nije išla do kraja da Kosovo bude samostalna država, jer ako idu do kraja moraju naći rešenje i za sever Kosova i za sve srpske enklave. Istovremeno, stavovi Beograda u briselskim razgovorima su dokaz da srpski pregovarači nisu bili spremni ili nisu imali mandat da razgovaraju o nekim pitanjima kako ne bi došlo do ove situacije“, kaže Bahtijar.
Nastavak dijaloga Beograda i Prištine zakazan je za 5. septembar u Briselu kada će se razgovarati o ranije otvorenim temama, uključujući i carinski pečat. Posrednik EU Robert Kuper izjavio je da se obe strane moraju usredsrediti na dijalog.
