Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Srbija i status kandidata: mali napori, velika očekivanja


Zastave Srbije i EU u Vladi Srbije, novembar 2010.
Beograd ratifikovanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i usvajanje Rezolucije o Srbiji u Evropskom parlamentu dočekuje u nadi da će Srbija dobiti status kandidata za članstvo u EU krajem godine i, eventualno, početak predpristupnih pregovora za proleće 2012.

Međutim, koliko je to realno uz ocenu iz Rezolucije da Srbija ima potencijala da učini mnogo više od onoga što je do sada uradila.

Domaći zvaničnici su sami sebi zadali rokove o daljim koracima ka EU uz objašnjenje da ukoliko oni sami ne određuju ritam niko iz Brisela to neće činiti umesto njih. No, izgleda da su revnosni samo kada su u pitanju njihove želje i ciljevi, a ne i ispunjavanje uslova.

To bi se reklo na osnovu ocene izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju Jelka Kacina, koji će predstaviti Rezoluciju evropskim poslanicima. Kacin za RSE kaže da Srbija ima potencijala da učini mnogo više od onoga što je do sada uradila.
Kacin: Do sada izgleda da Srbija sprovodi reforme po principu minimalnog angažovanja i da radi minimalno od onog što je potrebno.

“Do sada izgleda da Srbija sprovodi reforme po principu minimalnog angažovanja i da radi minimalno od onog što je potrebno. Prvo je minimalna saradnja sa Haškim tribunalom, a na drugoj strani od velikih obećanja da će napraviti pomake na području restitucije do sada nije bilo ništa. Mislim da je Srbija konačno shvatila šta treba popraviti u reformi pravosuđa”, objašanjava Kacin.

Evropski parlament osim što će u sredu ratifikovati Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju Srbije i Evropske unije, što je do sada učinilo 13 zemalja Unije, usvojiće i Rezoluciju o Srbiji.

Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić, koji u Strazburu obrazlaže napore koje Srbija čini na svom evropskom putu, korake Evropskog parlamenta vidi kao optimistične. Uoči odlaska je za beogradske medije objasnio da kada sve zemlje članice uz Evropski parlament ratifikuju SSP, to znači da je Srbija pridružena članica EU.

“Naš drugi cilj je da kroz Rezoluciju o evropskoj perspektivi Srbije, koju je predložio izvestilac Kacin, dobijemo podršku za sledeći korak. A to je dobijanje statusa kandidata krajem ove godine. Ali naša ambicja je nešto jača, to je da dobijemo i datum za početak pregovora za ulazak u EU za proleće 2012. godine”, kaže Đelić.

Reforme se sporo provode

Srbija će u Evropskom parlamentu biti pohvaljena za poboljšanje političke klime u regionu, bilateralnih odnosa sa susedima i borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije. No, Beograd kao da se ponaša po sistemu korak napred, dva nazad. Evropska komisija upravo razmatra da li su dvostruke akcize za domaće i uvozno gorivo u saglasnosti sa Prelaznim trgovinskim sporazumom.

Potpredsednik srpske vlade zadužen za evropske integracije Božidar Đelić ipak lakonski odgovara da „u slučaju da EU misli da u tom zakonu postoji bilo kakva povreda SSP-a nije nam ni na kraj pameti da ona bude očuvana u našem pravnom sistemu“.
Božidar Đelić, Boris Tadić i Oli Ren, tadašnji komesar za proširenje EU, na konferenciji za novinare nakon potpisivanja SSP-a, Brisel, 7. novembar 2007.

Tako se Beograd ponašao i u slučaju reforme pravosuđa i ignorisao brojna upozorenja domaće stručne javnosti da je u tom poslu bilo nepravilnosti. Da je toga bilo zvaničnici su priznali tek kada je Evropska komisija sugerisala njihovo ispravljanje.

Zatim, još uvek je u svežem sećanju ponašnaje zvaničnog Beograda oko učešća na dodeli Nobelove nagrade za mir. Zato se s pravom može postaviti pitanje koliko je realno da Srbija krajem godine stekne status kandidata, kako veruju domaći zvaničnici. Evropski parlamentarac Jelko Kacin odgovara da je domaći zadatak moguće uraditi samo kod kuće.

“Srbija onim minimalnim angažmanom jednostavno očekuje da će joj se nešto dati ali nije posvećena tim svojim izazovima na način na koji svi verujemo da je sposobna. Srbija ima znatno većih kapaciteta koje nažalost do sada nije angažovala i zato se Srbija ka EU približava tempom koji sama sebi određuje i taj tempo po mojoj proceni nije dovoljan i daleko je ispod kapaciteta Srbije”, navodi Kacin.

Ima li onda razloga za optimizam Beograda da će uspeti da realizuje svoje ciljeve u željenim rokovima? Preteranih razloga za to nema ako bi se nastavila ovakva dinamika i intenzitet promena, kaže politički analitičar Vatroslav Vekarić.

“Potpuno je tačna ocena da se reforme sporo sprovode, a posebno izostanak rezultata u pogledu saradnje sa Haškim tribunalom malo već frustrira naše evropske partnere. Naravno, teoretski je moguće da se postigne to o čemu se sada sa optimizmom govori u Beogradu, ali samo pod uslovom da se bitno promeni intenzitet promena i da se ostvare opipljivi rezultati. Tu pre svega mislim na saradnju sa Hagom, ali ista situacija je i sa restitucijom, a posebno da se ne prave pogrešni koraci kakvi su napravljeni recimo sa dvostrukim akcizama na uvoz goriva čime se faktički dovodi u pitanje osnovno načelo članstva u EU, a to je slobodna konkurencija i slobodno tržište”,
upozorava Vekarić.

Konačnu procenu koliko je Srbija napredovala i da li zaslužuje i status zemlje kandidata daće Evropska komisija nakon uvida u Upitnik na čija pitanja Beograd treba da prosledi odgovore do kraja meseca.

Pogledajte komentare (1)

Ovaj forum je zaključen
XS
SM
MD
LG