Dostupni linkovi

Vanredna vijest
U Beogradu j u petak uveče otvoren 38. Međunarodni filmski festival FEST, na kojem će posetioci će do 28. februara moći da vide više od 70 ostvarenja iz celog sveta u Sava Centru, Dvorani Kulturnog Centra i Kinoteci. Na programu su i filmovi sa festivala u Kanu, Veneciji, Berlinu, Torontu, ali i ostvarenja mladih i neafirmisanih autora.

Ovogodišnji FEST u Sava centru otvorio je film ,,Morfijum“, ruskog reditelja Alekseja Balabanova, zasnovan na priči Mihaila Bulgakova ,,Beleške mladog lekara“. Za ovaj festival, koji uvek izaziva najveću pažnju publike, prije otvaranja prodato je 63.000 karata. O tajni FEST-a, koji slavi 40. godišnjicu od osnivanja, za RSE govori umetnički direktor Miroljub Vučković:

Ljubiša Samardžić na otvaranju Foto:Vesna Anđić
"FEST ustvari predstavlja aktivan odnos prema stvarnosti. U tom smislu je festival koji postoji, koji traje i koji, kako mnogi ljudi govore, treba da vrati staru slavu. Mislim da nije problem vraćanja stare slave, već stvaranja slave za sutra."

O tome šta je to što FEST uprkos svemu i dalje čini tako popularnim za naš program komentariše filmski kritičar Jugoslav Pantelić:

"Ako bih rekao da ga onim što jeste čine dobri filmovi onda ne bih bio potpuno u pravu, s obzirom da dobre filmove imate i u bioskopima pa oni ne beleže nikakav uspeh. Dakle, FEST je i dalje ono što je nekada bio. A to je stvar prestiža, ali ne u nekom pežorativnom smislu. Ali FEST živi od stare slave.

Činjenica je da će i ove godine publika videti skoro sva najbolja ostvarenja svetske kinematografije. U glavnom programu biće prikazani ,,Antihrist" Larsa fon Trira, ,,Akvarijum" Andree Arnold, ,,Tražeći Erika" Kena Louča, ,,Tejking Vudstok" Anga Lija, ,,Prorok" Žaka Odijara, i drugi, a pažnju privlače i novi filmovi Karena Šahnazarova, Romana Polanskog, braće Koen, Martina Skorsezija, i Klinta istvuda.

Vrh prošlogodišnje produkcije

Jugoslav Pantelić ističe da će publika na jednom mestu moći da vidi najrazličitije filmove, među kojima su i oni koji predstavljaju gornji dom prošlogodišnje produkcije:

Iz filma Antihrist
"Izdvojio bih film izraelskog reditelja Haima Tabakmana, koji je i gost FEST-a. Njegov debi ‘’Širom otvorenih očiju’’ jedna je zanimljiva priča o zabranjenoj ljubavi među košer mesarima u Izraelu. To je film koji nikako ne bi smeli da propustite. Od reditelja poznatih srpskoj javnosti preporučio bih film Larsa Fon Trira ‘’Antihrist’’, koji će sasvim sigurno izazvati polemike kao i svuda gde se prikazuje."

Iako je to bilo planirano i najavljeno, ruski reditelj Aleksej Balabanov nije došao u Beograd da svečano otvori FEST zbog, kako su saopštili organizatori, obaveza na novom filmu. Ipak, njegovo ostvarenje Morfijum je prvo prikazano publici. Umetnički direktor Miroljub Vučković kaže da je to film koji svakako zavređuje pažnju:

Glavni junak filma Morfijum
"’Morfijum” je jedna magična, makabrična igra, ustvari to je ekranizacija novele Bulgakova… Dovoljno je da postoji Bulgakov, dovoljno je da postoji Balabanov, i dovoljno je da postoji ta, zaista magična igra, jedan aktivan odnos prema literarnoj baštini. To je delikatna tema o granicama slobode. Doktor iz prestonice odlazi u provinciju gde leči sve, od seljaka do životinja, i polako se navlači na morfijum."

Slogan ovogodišnjeg FEST-a je ‘’Ohrabruje’’. Na poslednjoj press konferenciji pred otvaranje novinare je zanimalo zbog čega. Objasnio je Miloš Paramentić, direktor festivala čiji prvi podnaslov je pre 40 godina bio ‘’Hrabri novi svet’’:

"FEST ohrabruje od kada postoji i to je jasno svakome ko ga voli i poznaje. Ove godine smo zbog rođendana to malo potcrtali, da ohrabruje. I one koji se plaše gripa, i one koji su u finansijskoj krizi, i srpsku kinematografiju da bude još bolja, i ljude koji provedu dva lepa sata uz neki dobar film… Znači, najšire moguće gledano. "


Od nastanka, pre 40 godina, na FEST-u je prikazano 3.800 značajnih svetskih filmova koje je pogledalo oko četiri miliona gledalaca. Ovogodišnji FEST svečano je otvorio glumac Ljubiša Samardžić.
  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti". Na RSE je od avgusta 2000.

XS
SM
MD
LG