U Vladi Srbije za RSE demantuju postojanje bilo kakvog dokumenta koji definiše odnos i politiku države prema zemljama regiona.
Nakon “pojačane brige” vlasti za Srbe koji žive van Srbije i uputstava koja im se izdaju uoči popisa, deo javnosti uočava pojedine sličnosti sa atmosferom uoči devedesetih, a govori se i o tome da je patentiran nastavak čuvenog Memoranduma Srpske akademije nauka. Iako procenjuju da je situacija danas bitno drugačija nego tada, mnogi upozoravaju da su Memorandum i velikosrpski projekat još uvek na stolu.
Dobri odnosi i saradnja na svim poljima - tako u Vladi Srbije definišu svoju politiku prema državama regiona. Ona se sporvodi isključivo diplomatskim putem, kaže za RSE portparol Milivoje Mihajlović i demantuje da u uskom krugu srpskih političara pod oznakom “čitanje bez daljeg rasturanja” uveliko kruži naslednik Memoranduma SANU:
“Politka Srbije je potpuno jasna i ona se definiše, i kroz rad državnih organa, i kroz odnose svih onih koji zastupaju tu politiku, od predsednika do premijera i Vlade, tako da ja mislim da nema nikakvih problema. Što se nas tiče stalo nam je da se ta saradnja proširi i u političkom, i u ekonomskom smislu”, kazao je Mihajlović.
Jedan deo javnosti u Srbiji, a naročito oni koji su s kraja osamdesetih upozoravali na Miloševićevo “događanje naroda”, probleme ipak vidi.
“Ne bih da budem paranoidan, gledam i ja šta se zbiva, i nije mi jasno”, kaže nam advokat Srđa Popović.
Sumnje su pojačane nakon Strategije Vlade za Srbe van Srbije, koja je, istina, povučena nakon oštrih protesta zemalja regiona, a kojom se zahtevala konstitutivnost srpskog naroda u Crnoj Gori i Hrvatskoj.
Usledili su pozivi građanima da se na predstojećem popisu u zemljama regiona izjasne kao Srbi, a u državnu propagandu uključila se i Srpska pravoslavna crkva, čiji je poglavar, mimo običaja, pozvao pripadnike srpskog naroda da se na popisu izjasne slobodno kao Srbi pravoslavne vere.
„Vlada Srbije smatra da popis ne treba koristiti u političke svrhe, jer je to jedan civilizacijski instrument kako bi se došlo do tačnih podataka o stanovništvu. Dakle, mislimo da to pitanje ne treba politizovati, ali ne treba ni vršiti pritisak na bilo koga da se izjašnjava na ovaj ili onaj način“, kaže Mihajlović.
Nespretnost politike ili namera
Ipak, niko od predstavnika vlasti u Beogradu ne krije upadjivo pojačan interes za Srbe u zemljama regiona.
“Zaštita interesa srpskog naroda u regionu je politički, istorijski, pa i moralni imperativ.“
Sonja Biserko, foto: Vesna AnđićIako je pravo svake države da brine o svom narodu, poruke potput ove koju je izrekao šef srpske diplomatije Vuk Jeremić vratile su na dnevni red temu velikodržavnih aspiracija i otvorile pitanje savetuju li „otac nacije“ Dobrica Ćosić i akademici srpske političare kako da u miru sprovedu ono što ratovima nije uspelo.
“Smatram da je svaka vlada od 5. oktobra imala svoja ograničenja jer taj blok, koji zastupa tu veliku državnu politiku, nikome nije dao da pređe određenu crtu. Neki su zbog toga ubijeni, a neki su ograničavani na razne načine. To što neki akteri ove vlade pojedinačno imaju stav u odnosu na mesto Srbije u Evropskoj uniji je u ovom momentu ponovo anulirano, i ponovo se u prvi plan stavlja velikodržavni projekat. To govori da u Srbiji postoje formalni i neformalni centri moći, s tim što su ovi neformalni očigledno snažniji, bolje organizovani, i svaka demokratska vlast ovde služi kao paravan za taj projekat”, kaže Sonja Biserko iz Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji.
Činjenica je i da su se oni koji su krojili mapu Velike Srbije poslednjih nedelja povampirili. Poznata stara imena peticijom su ustala protiv zahteva za svedočenjem bivšeg predsednika SRJ Vojislava Koštunice u istrazi o političkoj pozadini ubistva premijera Đinđića.
Advokat Srđa Popović ipak ne veruje da dobijaju na snazi.
“Iz ugla ovog sudskog postupka vidim neko okupljanje na tim starim ideološkim i političkim osnovama. Ta strana je po mom mišljenju jako oslabljena, i nije više u stanju da proizvede one posledice koje su proizvodili nekada. Čini mi se da je to više jedan ropac”, ocenjuje Popović.
Da je situacija danas bitno drugačija i složenija nego u vreme kada je sprovođena mračna politika srpskih akademika, slaže se i književnik Filip David. On, međutim, smatra da su njihove ideje sve prisutnije, a da se jasno ogledaju u odnosu prema susednim državama.
“Da li nespretnošću svoje politike ili sa nekom određenom namerom, to je teško proceniti, ali Srbija neprekidno izaziva nestabilnost. Ona je u svakom slučaju veoma podeljena. Iako to nije zvanična politika, Memorandum još uvek postoji kao jedna jaka politička opcija sa nekim nezvaničnim tumačenjem - nije još vreme da neke stvari koje su u Memorandumu rečene realizujemo, ali ćemo to realizovati kada dođe vreme. Ne možemo sa optimizmom gledati u budućnost ukoliko ova politika i dalje ostane na sceni”, kazao je David.
Nakon “pojačane brige” vlasti za Srbe koji žive van Srbije i uputstava koja im se izdaju uoči popisa, deo javnosti uočava pojedine sličnosti sa atmosferom uoči devedesetih, a govori se i o tome da je patentiran nastavak čuvenog Memoranduma Srpske akademije nauka. Iako procenjuju da je situacija danas bitno drugačija nego tada, mnogi upozoravaju da su Memorandum i velikosrpski projekat još uvek na stolu.
Dobri odnosi i saradnja na svim poljima - tako u Vladi Srbije definišu svoju politiku prema državama regiona. Ona se sporvodi isključivo diplomatskim putem, kaže za RSE portparol Milivoje Mihajlović i demantuje da u uskom krugu srpskih političara pod oznakom “čitanje bez daljeg rasturanja” uveliko kruži naslednik Memoranduma SANU:
“Politka Srbije je potpuno jasna i ona se definiše, i kroz rad državnih organa, i kroz odnose svih onih koji zastupaju tu politiku, od predsednika do premijera i Vlade, tako da ja mislim da nema nikakvih problema. Što se nas tiče stalo nam je da se ta saradnja proširi i u političkom, i u ekonomskom smislu”, kazao je Mihajlović.
Jedan deo javnosti u Srbiji, a naročito oni koji su s kraja osamdesetih upozoravali na Miloševićevo “događanje naroda”, probleme ipak vidi.
“Ne bih da budem paranoidan, gledam i ja šta se zbiva, i nije mi jasno”, kaže nam advokat Srđa Popović.
Sumnje su pojačane nakon Strategije Vlade za Srbe van Srbije, koja je, istina, povučena nakon oštrih protesta zemalja regiona, a kojom se zahtevala konstitutivnost srpskog naroda u Crnoj Gori i Hrvatskoj.
Usledili su pozivi građanima da se na predstojećem popisu u zemljama regiona izjasne kao Srbi, a u državnu propagandu uključila se i Srpska pravoslavna crkva, čiji je poglavar, mimo običaja, pozvao pripadnike srpskog naroda da se na popisu izjasne slobodno kao Srbi pravoslavne vere.
„Vlada Srbije smatra da popis ne treba koristiti u političke svrhe, jer je to jedan civilizacijski instrument kako bi se došlo do tačnih podataka o stanovništvu. Dakle, mislimo da to pitanje ne treba politizovati, ali ne treba ni vršiti pritisak na bilo koga da se izjašnjava na ovaj ili onaj način“, kaže Mihajlović.
Nespretnost politike ili namera
Ipak, niko od predstavnika vlasti u Beogradu ne krije upadjivo pojačan interes za Srbe u zemljama regiona.
“Zaštita interesa srpskog naroda u regionu je politički, istorijski, pa i moralni imperativ.“
“Smatram da je svaka vlada od 5. oktobra imala svoja ograničenja jer taj blok, koji zastupa tu veliku državnu politiku, nikome nije dao da pređe određenu crtu. Neki su zbog toga ubijeni, a neki su ograničavani na razne načine. To što neki akteri ove vlade pojedinačno imaju stav u odnosu na mesto Srbije u Evropskoj uniji je u ovom momentu ponovo anulirano, i ponovo se u prvi plan stavlja velikodržavni projekat. To govori da u Srbiji postoje formalni i neformalni centri moći, s tim što su ovi neformalni očigledno snažniji, bolje organizovani, i svaka demokratska vlast ovde služi kao paravan za taj projekat”, kaže Sonja Biserko iz Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji.
Činjenica je i da su se oni koji su krojili mapu Velike Srbije poslednjih nedelja povampirili. Poznata stara imena peticijom su ustala protiv zahteva za svedočenjem bivšeg predsednika SRJ Vojislava Koštunice u istrazi o političkoj pozadini ubistva premijera Đinđića.
Advokat Srđa Popović ipak ne veruje da dobijaju na snazi.
“Iz ugla ovog sudskog postupka vidim neko okupljanje na tim starim ideološkim i političkim osnovama. Ta strana je po mom mišljenju jako oslabljena, i nije više u stanju da proizvede one posledice koje su proizvodili nekada. Čini mi se da je to više jedan ropac”, ocenjuje Popović.
David: Memorandum još uvek postoji kao jedna jaka politička opcija sa nekim nezvaničnim tumačenjem.
Da je situacija danas bitno drugačija i složenija nego u vreme kada je sprovođena mračna politika srpskih akademika, slaže se i književnik Filip David. On, međutim, smatra da su njihove ideje sve prisutnije, a da se jasno ogledaju u odnosu prema susednim državama.
“Da li nespretnošću svoje politike ili sa nekom određenom namerom, to je teško proceniti, ali Srbija neprekidno izaziva nestabilnost. Ona je u svakom slučaju veoma podeljena. Iako to nije zvanična politika, Memorandum još uvek postoji kao jedna jaka politička opcija sa nekim nezvaničnim tumačenjem - nije još vreme da neke stvari koje su u Memorandumu rečene realizujemo, ali ćemo to realizovati kada dođe vreme. Ne možemo sa optimizmom gledati u budućnost ukoliko ova politika i dalje ostane na sceni”, kazao je David.
