Više stotina ljudi prošetalo je u nedelju centralnim ulicama Beograda na protestu protiv zagađenja vazduha, javlja portal N1, a prenosi Beta.
Protest, po redu četvrti organizovala je grupa građana Eko straža. Organizatori su izneli podatak da u Srbiji svake godine od zagađenog vazduha umre 15.000 ljudi i ocenili da se tome mora stati na put.
Bojan Simišić iz Eko straže rekao je da Srbija mora mnogo da radi kako bi dostigla čak i nivo zagađenja koji imaju najzagađenije zemlje Evropske unije (EU), Bugarska i Poljska, a da zajedno sa Bosnom i Hercegovinom čini ekološku crnu rupu Evrope.
Za razliku od prethodnih okupljanja, organizatori su izdvojili samo jedan zahtev – da se poštuje već postojeći Zakon o kvalitetu vazduha.
Kako su naveli organizatori u najavi protesta, to podrazumeva obaveštavanje javnosti o vrednostima zagađenja vazduha na adekvatan način – posredstvom lokalnih televizija u trenucima kada je vazduh zagađen.
Podazumeva i konstantno praćenje indeksa kvaliteta vazduha na Prvom programu Radio-televizije Srbije i da se u okviru informativnih emisija redovno podnose izveštaji.
Beogradski protest protiv zagađenja vazduha
Okupljanje je počelo u popodnevnim satima kod Terazijske česme, a povorka je potom prošetala do Narodne skupštine i Vlade Srbije, gde su upalili sveće za sve osobe koje su preminule od posledica zagađenja vazduha u Srbiji.
Okupljenima su se obratili organizatori protesta, kao i aktivisti iz više gradova Srbije – od Novog Sada, preko Valjeva do Gornjeg Milanovca.
Među okupljenima na protestu su i direktor "Kreni-promeni" Savo Manojlović, novinar i kandidat za predsednika Srđan Škoro, te Dobrica Veselinović iz inicijative "Ne davimo Beograd".
Zaštitnik građana utvrdio je u februaru 2021. nepravilnosti u radu Ministarstva zaštite životne sredine kada je reč o nadzoru i merama protiv odgovornih za kvalitet vazduha u Srbiji. Kontrola rada ministarstva pokrenuta je jer "u dužem vremenskom periodu nije sprovelo nijednu konkretnu meru" povodom žalbi građana na prekomernu zagađenost.
"U postupku kontrole utvrđeno je da Ministarstvo nije blagovremeno sprovelo nadzor nad postupanjem jedinica lokalne samouprave, niti je primenilo mere prema jedinicama koje nisu ispunile zakonom propisanu obavezu da donesu planove kvaliteta vazduha i kratkoročne akcione planove", saopšteno je iz kancelarije Zaštitnika građana.
Prema izveštaju mreže nevladinih organizacija sa sedištem u Pragu "Bankwatch" iz septembra 2021, skoro 12.000 ljudi je od 2018. do 2020. umrlo zbog prekomernog zagađenja iz termoelektrana na ugalj na Zapadnom Balkanu.
Najveći zagađivač je termoelektrana Kostolac B u istočnoj Srbiji, a na drugom mestu je Nikola Tesla B1 i B2, nadomak Beograda. I Kostolac i Nikola Tesla su u vlasništvu državne Elektroprivrede Srbije (EPS).
Ukoliko želi da postane članica Evropske unije, Srbija će morati da se uskladi sa evropskim normama i da do 2050. izbaci ugalj iz upotrebe.
Na to su se obavezali lideri Zapadnog Balkana, koji su u novembru 2020. godine u Sofiji potpisali Deklaraciju o Zelenoj agendi.
