Pripadnici Žandarmerije su sprečili desničare da uđu u zgradu Predsedništva Srbije na protestu 15. februara u centru Beograda.
Desničarski pokreti koji su organizovali skup protive se državnoj politici prema Kosovu.
Učesnici skupa su prethodno uklonili deo zaštitne ograde oko zgrade Predsedništva, a pojedini su gađali zgradu jajima.
Ka glavnom ulazu u Predsedništvo uputili su se, kako su naveli, da predaju zahteve predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, a glavni je prekid dijaloga sa Kosovom.
Skup je organizovala desničarska organizacija "Narodna patrola" koja javno govori o svojim vezama sa ruskim paralamilitarcima iz "Vagner" formacije.
Pojedini učesnici protesta su nosili obeležja "Vagnera" i slovo "Z", što je jedan od simbola ruske invazije na Ukrajinu.
Država neće dozvoliti nasilje i reagovaće veoma brzo i efikasno, izjavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u obraćanju na TV Pink 15. februara, nakon protesta.
"Država neće dozvoliti nasilnicima i ekstremistima, uz ma kakvu pomoć sa strane, Zapada ili Istoka, da ugrožavaju ustavni poredak", rekao je Vučić.
Istog dana je, kako je naveo, imao hitan sastanak sa službama bezbednosti Srbije.
"Analizirali smo stanje javnog reda i mira, stvari su u potpunosti pod kontrolom i ljudi zato treba da budu spokojni", rekao je Vučić.
Organizatori pozvali na povlačenje iz pregovora
Okupljeni su uzvikivali "Srbija, Rusija" i "Izdaja". Organizatori protesta su pozvali vlasti u Beogradu da se povuku iz pregovora sa Kosovom i da predsednik Srbije Aleksandar Vučić ne učestvuje u dijalogu.
Lider "Narodne patrole" Damnjan Knežević je u obraćanju okupljenima rekao da niko u vladajućoj Srpskoj naprednoj stranci "ne može da se nazove Srbinom".
Knežević se obratio, kako je rekao, novinarima stranih medija na engleskom, rekavši da oni (učesnici skupa) "preferiraju ruski predlog" za Kosovo, umesto francusko-nemačkog.
Dijalog o normalizaciji odnosa između Srbije i Kosova pod pokroviteljstvom Evropske unije (EU) se vodi od 2011. godine.
Tokom obraćanja govornika pojedini učesnici skupa su uzvikivali uvredljive i preteće parole na račun predsednika Srbije Aleksandra Vučića i pozvali ga da podnese ostavku.
Naveli su i da za njih nije prihvatljivo formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom.
Protestom, koji su organizovali na Dan državnosti Srbije, a koji se obeležava svakog 15. februara, iskazuju neslaganje prema politici države prema Kosovu.
Desničari traže obustavljanje pregovora Srbije sa Kosovom
Tužilaštvo: Zabeleženo ozbiljno kršenje zakona na protestu desničara
Više javno tužilaštvo u Beogradu saopštilo je da pozdravlja profesionalno i zakonito postupanje svih pripadnika policije tokom protesta desničara ispred Predsedništva Srbije, gde su, kako se navodi u saopštenju, zabeležena ozbiljna kršenja zakona od strane pojedinih učesnika okupljanja.
"Poručujem da će tužilaštvo procesuirati sve one koji prete nosiocima najviših državnih funkcija i sve pripadnike ekstremističkih grupa koji ugrožavaju bezbednost građana", poručio je Viši javni tužilac u Beogradu Nenad Stefanović.
Stefanović je, kako se prenosi u saopštenju, naglasio da se neće tolerisati bilo koji pojavni oblik ekstremizma, niti pretnje najvišim državnim funkcijama, a naročito nasilje, jer su vladavina prava i bezbednost svih građana, kako se ističe, prioritet u radu javnog tužilaštva.
Tokom dana privedeni desničari sa oružjem
Nekoliko sati pre skupa, Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) Srbije je saopštilo da je privelo dvoje lica, kod kojih je pronađeno oružje, a koji se se uputili na taj događaj u Beogradu.
U saopštenju se navodi da je kod njih pronađen karabin, sa postavljenim optičkim nišanom i više komada municije, navodi policija.
Da je reč o članovima "Narodne patrole" potvrdila je ta organizacija na svom Telegram kanalu.
Ko su 'Narodne patrole'?
"Narodne patrole", organizacija na čijem je čelu Damnjan Knežević, široj javnosti je poznata po antimigrantskim akcijama i organizovanju protesta podrške Rusiji u Beogradu, nakon što je Kremlj pokrenuo invaziju na Ukrajinu.
Knežević je u novembru 2022. posetio vojno-tehnološki centar Vagnera u Rusiji.
Organizacija stoji i iza crtanja murala u čast "Vagneru " u Beogradu.
Vagner je plaćenička vojska koju je 2014. osnovao ruski državljanin Jevgenij Prigožin (Yevgeny Prigozhin), blizak Kremlju.
Jedinica se nalazi pod sankcijama Evropske unije (EU) od decembra 2021. zbog kršenja ljudskih prava u oružanim sukobima širom sveta.
Na crnoj listi SAD Vagner se nalazi od juna 2017. zbog umešanosti u sukobe u istočnoj Ukrajini.
Srbija, iako kandidat za članstvo u EU, odbija da uvede sankcije Rusiji i održava dobre bilateralne odnose sa tom zemljom. Zbog toga je često na udaru kritika zvaničnika sa zapada.
Poslednja takva kritika stigla je 15. februara od američkog državnog sekretara Entoni Blinkena (Antony Blinken), koji je u čestitki povodom Dana državnosti Srbije apelovao na zvaničan Beograd da podrži Ukrajinu protiv neizazvanog, neopravdanog i brutalnog rata Rusije.
Dan ranije američki predsednik Džozef Bajden (Joe Biden) u svojoj čestitki Vučiću naveo je da dve zemlje zajedno moraju da nastave da podržavaju ukrajinski narod i da pozovu Rusiju na odgovornost zbog rata protiv Ukrajine.
'Pritisak desničarskih grupacija nije velik'
Predrag Petrović iz nevladinog Beogradskog centra za bezbednosnu politiku ocenio je za RSE da "potencijalni pritisak ekstremno desničarskih grupacija nije toliko velik".
"Njihova snaga [ekstremne desnice] za destabilizaciju tih pregovora je jednaka snazi volje Srpske napredne stranke Aleksandra Vučića da im to dozvoli ", naveo je Petrović.
On je istakao da Rusija koristi ekstremnu desnicu u Srbiji za širenje svog uticaja:
"Njima (Rusiji) je naravno cilj da šire svoj uticaj i dobar imidž Putinove (Vladimir Putin, predsednik Rusije) vlasti u Srbiji, a pored toga oni koriste i ekstremne desničare da šalju poruke srpskim vlastima, da ukoliko one (vlasti) nešto učine ili ne učine, da oni imaju instrumente i mehanizme kako bi ih na to primorali".
Šta je povod za protest?
Desničarske organizacije i pokreti u Srbiji protive se evropskom planu za normalizaciju odnosa između Srbije i Kosova.
Predlog Evropske unije je poznatiji kao francusko-nemački plan i podržale su ga Sjedinjene Američke Države.
Ovaj plan nije javno objavljen, ali je predstavljen Beogradu i Prištini u septembru i decembru 2022. godine.
U tom dokumentu, u koji je RSE ranije imao uvid, ne pominje se eksplicitno međusobno priznanje ili članstvo Kosova u Ujedinjenim nacijama.
Pominje podrška koju bi strane trebale da pruže jedna drugoj u procesu evropskih integracija. Takođe, od Srbije se traži da ne ometa članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama.
I predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Kosova Aljbin (Albin) Kurti izjavili su da su spremni da rade na evropskom planu za normalizaciju odnosa.
