Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Prajd 2018: Između proslave i protesta


I žurka i protest
molimo pričekajte
Embed

No media source currently available

0:00 0:03:57 0:00

I žurka i protest

Učesnici beogradske Parade ponosa, pod sloganom "Reci DA", prošetali su centralnim ulicama Beograda i nešto posle 15 časova stigli u Studentski park, gde je šetnja završena.

Tokom šetnje, građani su sa pojedinih terasa bacali konfete, a učesnici su nosili balone i zastave duginih boja.

Nakon šetnje, u Studentskom parku u Beogradu je počela žurka, koja bi, prema ranijoj najavi trebalo da traje do 20 časova.

Šetnja je protekla mirno, a obezbeđivao ju je manji broj policajaca nego prethodnih godina.

Šetnji su prethodili govori organizatora, kojima je otvoren beogradski Prajd 2018. finalni događaj Nedelje ponosa, koji se ove godine održava pod sloganom "Reci da".

"Poruku sa ovog skupa treba poslati onima koji nisu ovde i objasniti im zašto treba da budu ovde", rekla je ovogodišnja „kuma“ manifestacije, novinarka Suzana Trninić.

"Odgajana sam da su svi ljudi jednaki. Mi živimo u zemlji u kojoj je 30 godina živa ideja da je mržnja naša pokretačka energija. Hajde da narednih 30 godina živimo u ljubavi", poručila je Trninić. "Ne morate da volite ono što ne razumete, ali morate to da poštujete", istakla je.

Trninić: Ne morate da volite ono što ne razumete, ali morate to da poštujete
Trninić: Ne morate da volite ono što ne razumete, ali morate to da poštujete

Jedan od organizatora Parade ponosa Goran Miletić kazao je da ima pomaka u ostvarivanju prava LGBT zajednice u Srbiji, ali da su oni isuviše spori. "Parada ponosa je svuda bila ključni stepenik, posle kojeg je sve ostalo došlo, dakle Prajd je tu samo da se ukaže da problemi postoje", kazao je Miletić novinarima.

Aleksandar Savić, LGBT aktivista, sa improvizovane bine je okupljenima poručio da je za njega, kao gej muškarca "parada je važna jer pokazujemo da se ne stidimo sebe i da smo tu da se u našoj zemlji borimo za one koji ne šetaju".

Anketa sa učesnicima beogradskog Prajda
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:01:45 0:00


Ulazi na Prajd, kojih je ove godine više nego ranije, otvoreni su u podne, kada su na beogradski trg Slavija počeli da pristižu i prvi učesnici.

Sve ulice duž trase šetnje Prajda bile su zatvorene za saobraćaj između 10 i 15 časova.

U istom periodu, u gradu su postavljene i policijske blokade od Ulice kneza Miloša do Bulevara kralja Aleksandra na jednoj strani, i od Karađorđevog parka do Kalemegdana i Zelenog venca na drugoj strani.

Uoči šetnje, na trg Slavija došla je i predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić, koja se deklarisala kao LGBT i koja je učestvovala i u prošlogodišnjem Prajdu što je bilo i prvi put da prisustvuje jedan šef vlade Srbije. Na Prajdu su i gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić, kao i ministri za rad Zoran Đorđević i državne uprave Branko Ružić. Prajdu su prisutvovali i ambasadori SAD i Velike Britanije u Beogradu, Kajl Skat i Denis Kif.

"Ovo je veoma važan dan da se gradjanima sveta i Beograda pošalje poruka da je Beograd grad otvorenog srca koji poštuje toleranciju i slobodu svih i sve različitosti", kazao je Radojičić novinarima uoči početka štenje.

Ministar državne uprave i lokalne samouprave Branko Ružić izjavio je na Paradi da smatra da je promovisanje tolerancije obaveza kako svih članova Vlade Srbije, tako i gradjana.

"Jednakost je zagarantovana Ustavom, ali i različitim zakonskim rešenjima", rekao je Ružić.

Ministar za rad Zoran Đordjević izjavio je da je Srbija zemlja u kojoj se poštuju ljudska prava i da ovogodišnja Parada ponosa to dokazuje.

"Radićemo na tome da se ljudska prava poštuju sve više i više, iz dana u dan. Srbija se promenila i sada je potpuno drugačija zemlja. Srbija je otvorena zemlja, a Beograd je otvoren grad", rekao je Djordjević.

Policija na trgu u centru Beograda, nekoliko sati pred početak Prajda
Policija na trgu u centru Beograda, nekoliko sati pred početak Prajda

Radio Slobodna Evropa je od prisutnih pripadnika MUP-a nezvanično saznao da su u nedelju ujutrum, uoči Prajda, privedene tri osobe koje su pokušale da organizuju protestnu šetnju. Do ovog trenutka u MUP-u nisu bili u mogućnosti da za Radio Slobodna Evropa zvanično potvrde tu informaciju.

Oko sat vremena pred otvaranje ulaza na Prajd, u centru Beograda, ispred ulaza u Ustavni sud, na uglu Bulevara Kralja Aleksandra i Takovske ulice, okupilo se tridesetak ljudi koji se protive održavanju manifestacije, među kojima je i nekoliko osoba u svešteničkim odorama.

Oko 50 policajaca im sprečava dalji prolaz, javljaju reporteri RSE. Okupljeni pevaju duhovne pesme ispred kordona.

Balans između proslave i protesta

Organizatori su naveli da je Prajd i ove godine „balans između proslave i (političkog) protesta“, zato što predstavlja skup sa jasnim zahtevima.

Već naziv pod kojim se ovogodišnji Prajd održava, „Reci da“, nosi i jedan od njegovih osnovnih zahteva i poruka - legalizaciju istopolnih zajednica. Takve zajednice u Srbiji faktički postoje, ali su u pravnom sistemu nevidljive, zbog čega je, kako navode organizatori Prajda, oko pola miliona ljudi praktično diskriminisano.

Ne postoji, na primer, mogućnost korišćenja zdravstvenog osiguranja partnera ukoliko je jedan nezaposlen, nema nasleđivanja zajedničke imovine nakon smrti jednog od partnera, kao ni poseta u bolnici ako je ona dozvoljena samo članovima porodice…

Prema navodima organizatora, nevladin sektor je još 2010. godine pripremio zakon o istopolnim zajednicama, dok se Srbija 2017. Strategijom za borbu protiv diskriminacije obavezala da će okončati rad na njegovoj izradi. U danima pred ovogodišnji Prajd međutim, za RSE je u Ministarstvu pravde Srbije potvrđeno da se zakon koji bi regulisao istopolne zajednice u ovom trenutku čak i ne priprema.

Beogradski Pride info center, nekoliko sati uoči Prajda
Beogradski Pride info center, nekoliko sati uoči Prajda

Direktor organizacije Civil right defenders (CRD) Goran Miletić, najavio je da će svih 250 poslanika Skupštine Srbije dobiti pismo u kojem se navodi da su pripadnici LGBT zajednice i dalje izloženi diskriminaciji, da LGBT zajednica već godinama traži regulisanje istopolnih zajednica, kao i da je potrebno doneti i moderan zakon o rodnom identitetu.

Istovremeno međutim, organizacija „Gej lezbejski info centar“ (GLIC) je uoči Prajda na društvenim mrežama pokrenula kampanju "Reci ne" političarima i diplomatama na Paradi ponosa. Kako su naveli, ideja je da se pažnja sa političara skrene na pripadnike LGBT zajednice. GLIC je, takođe, kritikovao i predsednicu Vlade Srbije, Anu Brnabić, tvrdeći da za svog mandata ništa nije uradila za LGBT populaciju, dok su kao "naročito problematičnom" ocenili njenu izjavu da će LGBT prava doći na red kada se reše značajnija pitanja, kao što su poboljšanje životnog standarda, povećanje plata i penzija...

„Sigurna sam da će u jednom trenutku i ova tema doći na dnevni red, ali sada je trenutak da se fokusiramo na pitanja od, pre svega, nacionalnog značaja“, rekla je Brnabić protekle nedelje za magazin Prajd.

Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić na Prajdu 2018.
Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić na Prajdu 2018.

Predsednica Vlade Srbije se podsetimo izjasnila kao pripradnica LGBT populacije, a i prva je šefica vlade Srbije koja je učestvovala u beogradskom Prajdu (2017. godine).

"To što Parada postoji i što nije na udaru huligana koji su volšebno sklonjeni sa ulica pre nekoliko godina, jeste nekakav pomak", ocenjuje poznati beogradski reditelj mlađe generacije, Stevan Filipović, koji je imao čast da simbolično preseče vrpcu i otvori Nedelju ponosa 2016. godine. On međutim ukazuje da bi taj pomak mogao biti i samo kozmetički, dok istovremeno, kada se govori o konkretnim stvarima koje bi poboljšale prava LGBT, nikakvog pomaka zapravo nema.

„Mi smo verovatno jedina zemlja na svetu, ili barem jedna od retkih koja ima gej premijerku, koja se ne bavi gej pitanjima, a ta pitanja spadaju u domen osnovih ljudskih prava“, ističe Stevan Filipović.

„Ja sam bio šokiran, nedavno sam saznao, na žalost na teži način, da nevenčana supruga nema pravo nasleđivanja. Dakle, ima skoro sva ista prava kao venčana supruga, ali nema pravo nasleđivanja. E sad zamislite kako to izgleda kod LGBT zajednice koja nije ni na jednom nivou priznata od države. To su dakle vrlo konkretni i praktični problemi koji spadaju u korpus elementarnih ljudskih prava“, navodi Filipović koji dodaje da ne prepoznaje bilo kakvu želju da se stvari pokrenu.

Kratka istorija beogradskog Prajda
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:02:09 0:00

Prajd 2018. peti je koji se u kontinuitetu održava u Beogradu. Kao i prethodnih godina, prethodila mu je Nedelja ponosa (koja je počela 10. septembra) tokom koje je organizovano više od 60 izložbi, koncerata, filmskih projekcija, debata i konferencija.

2014. godine, nakon tri godine pauze, u Beogradu je održan prvi Prajd koji se smatrao uspšenim, odnosno koji nisu remetili incidenti, niti se uoči njega usijala atmosfera u društvu.

Podsetimo da je prva prethodna Parada ponosa održana u oktobru 2010. godine, uz velike nerede i nasilje na ulicama Beograda.

2011., 2012., i 2013. godine, Prajd nije ni održavan.

  • 16x9 Image

    Ognjen Zorić

    Diplomirao na odseku za novinarstvo Fakulteta za kulturu i medije u Beogradu. Radijskim i TV novinarstvom profesionalno se bavi od 2005. godine u RTV B92. U beogradski biro Radija Slobodna Evropa dolazi 2010. gde radi kao novinar, reporter, te uređuje i vodi dnevne emisije.

  • 16x9 Image

    Dušan Komarčević

    Rođen 1986. u Beogradu, gde je diplomirao na Filološkom fakultetu na Katedri za skandinavske jezike i književnosti. Dopisnik beogradskog biroa RSE od 2012. godine.

  • 16x9 Image

    Milan Nešić

    Reporter i novinar beogradskog biroa Radija Slobodna Evropa od 2012. Pre toga pet godina proveo na Radiju B92 gde je učestvovao u pripremanju informativne emisije u koprodukciji sa srpskom redakcijom BBC-a Svet u 2. Uređivao i vodio vesti na sat, Jutarnji dnevnik, Dnevnik i Svet u 5 emisiju realizovanu u koprodukciji sa redakcijom Dojče velea - DW. Pripremao priloge za program TV B92.

  • 16x9 Image

    Gordana Ćosić

    Novinarstvom se bavi od 2008. u Produkcijskoj grupi "Mreža". Zatim prelazi na TV FOX. Bavi se uglavnom temama vezanim za korupciju, javnu politiku i finansije, kao i socijalnim temama. Dopisnik beogradskog biroa RSE postala je oktobra 2017. godine. 

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG