Dostupni linkovi

Advokat bišeg stanovnika Hrtkovaca: Tužba protiv Šešelja i Srbije nije odbačena


Tabla na ulazu u Hrtkovce

Tužba Franja Baričevića, nekadašnjeg stanovnika mesta Hrtkovci koji je tužio države Srbiju i predsednika Srpske radikalne stranke Vojislava Šešelja zbog toga što je proteran iz svog doma 1992. godine, nije odbačena pred Višim sudom u Beogradu i ročište je zakazano za 22. decembar.

To je za Radio Slobodna Evropa (RSE) izjavio Mihajlo Pavlović, Baričevićev pravni zastupnik, komentarišući navode Vojislava Šešelja da je Viši sud konstatovao danas (20. septembar) da je Baričević povukao tužbu, jer se on i njegov advokat nisu pojavili u sudnici.

Pavlović kaže da su on i njegov klijent 15. septembra dobili telegram iz Višeg suda da je ročište, koje je prethodno bilo zakazano za 20. septembar, odloženo za 22. decembar zbog bolesti sudije.

“Moja pretpostavka je da je i pravni tim Vojislava Šešelja i on sam morao da dobije taj telegram. Ja mogu samo da pretpostavim da je ovo samo još jedan ‘spektakl’ Vojislava Šešelja”, kaže Pavlović.

Šešelj je 20. septembra ispred zgrade Višeg suda u Beogradu izjavio da se Franjo Baričević i njegov advokat nisu pojavili na ročištu, te da je sud konstatovao da je tužba povučena.

“Moj advokat i ja ćemo predati zahtev za isplatu sudskih troškova koje smo imali za pripremu odbrane“, rekao je Šešelj novinarima.

RSE je tražio komentar u Višem sudu povodom ovog slučaja, a u toj instituciji su rekli da su pitanja prosledili postupajućem sudiji.

Privatna tužba na osnovu haške presude

Franjo Baričević je tužio državu Srbiju i Vojislava Šešelja na osnovu pravosnažne presude Haškog tribunala iz 2018. godine, kojom je Šešelj, lider ultradesničarske Srpske radikalne stranke (SRS), osuđen na deset godina zatvora zbog podsticanja progona, deportacije i prisilnog raseljavanja i premeštanja Hrvata u vojvođanskom selu Hrtkovci, 1992. godine.

Na suđenju Vojislavu Šešelju pred međunarodnim sudom svedočio je i Franjo Baričević koji je zajedno sa svojom porodicom proteran iz Hrtkovaca.

Na osnovu presude pred međunarodnim sudom porodica Baričević je pokrenula postupak za naknadu materijalne i nematerijalne štete protiv Šešelja kao neposrednog izvršioca i države Srbije.

“Republika Srbija, odnosno tadašnji Resor državne bezbednosti je znao apsolutno sve što se događa i nisu preduzeli ništa da to spreče i moj klijent sada traži naknadu materijalne štete koja se odnosi na vrednost te imovine koja je ostavljena u Srbiji i naknadu nematerijalne štete zbog povrede prava na poštovanje privatnog i porodičnog života”, kaže Mihajlo Pavlović.

Šta je Šešelj govorio u Hrtkovcima?

Šešelj je 6. maja 1992. godine održao govor u Hrtkovcima, za koji je Žalbeno veće Mehanizma za međunarodne krivične sudove ocenilo da je značajno doprineo progonu, deportaciji i drugim nehumanim delima.

Šešelj je tom prilikom rekao da “u Hrtkovcima nema mesta Hrvatima”, kao i sledeće: “Izvešćemo ih na granicu srpske zemlje. Odatle peška neka produže, ako sami ne odu.”

On je Hrvatima direktno poručio da “nemaju gde da se vrate”, a govor je završio rečima da je “ubeđen da ćete i vi Srbi iz Hrtkovaca i ostalih sela u okolini znati da sačuvate međusobnu slogu i jedinstvo, da ćete se vrlo brzo otarasiti preostalih Hrvata u vašem selu i okolini”.

U njegovom prisustvu javno su čitani popisi s imenima “nepodobnih” meštana, uglavnom Hrvata.

Prema podacima nevladinih organizacija, gotovo 30.000 pripadnika nesrpskog stanovništva proterano je iz Vojvodine tokom rata u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini.

XS
SM
MD
LG