Dostupni linkovi

Studije srpskog jezika posle dve decenije u Prištini


Balkanistika je četvorogodišnji studijski program, koji je od ove akademske godine otvoren na Filološkom fakultetu Univerziteta u Prištini

Zarife Ćoćaj (32) iz Prizrena je oduvek želela da postane profesionalni prevodilac a sada je dobila priliku da ostvari svoj san, imajući u vidu da je upisala Balkanistiku na Univerzitetu u Prištini.

“Iako nemam iskustva kao prevodilac srpsko-albanskog jezika, ja sebe u budućnosti vidim kao prevodioca”, kaže Ćoćaj za Radio Slobodna Evropa (RSE).

Balkanistika je četvorogodišnji studijski program, koji je od ove akademske godine otvoren na Filološkom fakultetu Univerziteta u Prištini, sa ciljem da, pored ostalog, promoviše međujezičke i međukulturne komunikacije na Kosovu i u regionu Zapadnog Balkana.

To znači i da se srpski jezik po prvi put od 99’ godine uči na prištinskom Univerzitetu, u nastavi koja funkcioniše po kosovskom obrazovnom sistemu. Inače, na Kosovu funkcioniše odvojeno i srpski obrazovni sistem, pa tako u Severnoj Mitrovici na severu Kosova, gde je srpsko stanovništvo većina, funkcioniše prištinski Univerzitet koji radi na osnovu plana i programa Srbije. Ova dva Univerziteta za sada nemaju nikakvih dodirnih tačaka.

Ipak, za studente Balkanistike, učenje jezika je prilika da se nauči jezik komšija i da se narodi u regionu mogu lakše sporazumevati i zbližiti.

“Korisno je da se međusobno sporazumemo, kao prvo, da to ne mora biti samo engleski jezik. Verujem da će (Balkanistika) biti od koristi mlađim generacijama”, dodaje Ćoćaj.

Učionica na Filološkom fakultetu u Prištini, gde bi trebala da se održavaju predavanja u budućnosti, pošto su trenutno u online formi
Učionica na Filološkom fakultetu u Prištini, gde bi trebala da se održavaju predavanja u budućnosti, pošto su trenutno u online formi

Planom i programom studijskog programa Balkanistika je predviđeno da, osim albanskog i srpskog jezika, studenti dobro savladaju jedan od balkanskih jezika, poput bosanskog, hrvatskog ili makedonoskog. Takođe, na četvrtoj godini će studenti imati priliku da uče dodatni balkanski jezik kao izborni, odnosno Grčki ili Bugarski.

Teuta Kastrati iz Prištine, za razliku od Zarife Ćoćaj, ima iskustva u prevođenju sa albanskog na srpski jezik i obrnuto, ali je ipak želela da se i profesionalno obuči za ovaj poziv. Zato je u 52. godini života upisala Balkanistiku, iako je odavno završila Ekonomski fakultet. Ona smatra da je ova katedra pri Filološkom fakultetu trebala da bude otvorena ranije jer je “Kosovo jedno multikulturalno društvo”.

“Tek će biti prihvaćen (program Balkanistika) od strane mlađe generacije na Kosovu”, smatra Teuta Kastarti.

Balkanistiku je ove godine upisalo ukupno 11 studenata sa Kosova, od kojih je jedan Srbin iz Kamenice kod Gnjilana, Bojan Stamenković.

Stamenković već poznaje albanski jezik pa tako i predavanja prati na albanskom jeziku.

Za Bojana Stamenkovića nije nikakav problem da predavanja prati na albanskom jeziku, jer ga dobro zna. Balkanistiku je upisao kako bi u budućnosti mogao profesionalno da se bavi prevođenjem, a planira da bude i predavač službenih jezika.

“Meni je realno svejedno da li su (predavanja) na albanskom ili srpskom. Naravno, sada je sve opširnije, tu je nova terminologija ali deluje zanimljivo. Kao marljivi đaci jedva čekamo svako predavanje”, kaže Stamenković za RSE.

On svojim sunarodnicima poručuje da iskoriste ovu priliku i da u narednim godinama upisuju Balkanistiku.

“Nakon saznanja da sam ja upisao Balkanistiku, bar iz mog kraja je zainteresovano još troje, četvoro njih, koji su završili fakultete, ali imaju želju da upišu i Balkanistiku. Verujem da ću sledeće godine dobiti bar još troje kolega iz Kamenice”, kaže on.

Inače, studenti Balkanistike predavanja slušaju na srpskom, hrvatskom, albanskom i engleskom jeziku. Za sada se predavanja održavaju u online formatu ali je planirano da se ona organizuju i na fakultetu u Prištini uz fizičko prisustvo studenata.

Balkanistika kao model zbližavnja

Osim profesora sa Kosova, tu je i profesorka iz Beograda Ana Sivački, te profesor iz Hrvatske Josip Lasić.

“Budući da se na Balkanistici izučavaju balkanski jezici, među kojima rame uz rame albanski i srpski, važnost ovog programa ogleda se u činjenici da studentima pruža mogućnost upoznavanja sa jezikom i kulturom najbližih suseda na Balkanu, što je od neprocenjivog značaja za unapređenje komunikacije i saradnje”, kaže za RSE profesorka Ana Sivački.

Ona studentima na prvoj godini Balkanistike predaje Fonetiku i fonologiju savremenog balkanskog jezika.

Objašnjava da su Balkanistiku upisali studenti, koji osim maternjeg albanskog jezika, ne govore nijedan drugi balkanski jezik, ali napominje da ima i onih koji su “napredni govornici”.

Zbog toga su studenti za sada podeljeni u dve grupe a nastavni plan i program je u potpunosti prilagođen toj situaciji.

“Takav način rada iziskuje dodatno angažovanje profesora, posebno imajući u vidu da za učenje recimo srpskog ili hrvatskog, gotovo da ne postoje nastavni materijali na albanskom, ali je takav pristup neophodan kako bi se postigao visok nivo kvaliteta nastave”, poručuje profesorka Ana Sivački.

'Studenti na Balkanistici će imati višestruke koristi'

Sivački podvlači i da je ovaj studijski program prilagođen potrebama na tržištu rada i činjenici da kod budućih diplomaca “razvija veštine neophodne za kvalitetno obavljanje čitavog niza poslova koji su danas veoma primamljivi”.

“Obuhvataju oblasti usmenog i pisanog prevođenja, marketinga, novinarstva, rad u državnim institucijama, međunarodnim organizacijama i privatnim kompanijama”, kaze ona.

Rezultati istraživanja pokazuju da će za pet godina biti potrebno preko 100 prevodilaca srpsko - albanskog jezika i obrnuto
Seniha Krasnići, koordinatorka studijskog programa Balkanistika

Na to isto ukazuje i koordinatorka studijskog programa Balkanistika, Seniha (Krasniqi) Krasnići.

“Da ne zaboravimo istraživanje, koje je sprovela kancelarija IOM-a (Međunarodna organizacija za migracije). Velika je potreba za prevodiocima za zvanične jezike na Kosovu (albanski i srpski). Rezultati istraživanja pokazuju da će za pet godina biti potrebno preko 100 prevodilaca srpsko - albanskog jezika i obrnuto”, kaže Krasnići i dodaje da je ova profesija i sada u velikom deficitu.

Ona kaže da će oni koji diplomiraju na katedri za Balkanistiku moći da rade i kao istarživači ili eksperti iz oblasti balkanskih jezika i kulture.

Na osnovu podataka koji stoje na zvaničnom sajtu Filološkog fakulteta, svi oni koji završe Balkanistiku moći će da se zaposle kao prevodioci ili tumački nekog od balkanskih jezika, da bude nastavnik službenih jezika na Kosovu, savetnik i istraživač za međukulturne odnose među ljudima u regionu Balkana za vladine i nevladine organizacije ili pak da bude regionalni stručnjak za komunikacije u javnom ili privatnom sketoru.

Na Kosovu su u službenoj upotrebi albanski i srpski jezik.

Zašto je Balkanistika otvorena dve decenije nakon rata?

Program Balkanistike je prvi put akreditovan na godinu dana 2015. ali bezuspešno jer u tom trenutku Univerzitet nije mogao da pronađe stručni kadar.

U međuvremenu su usledile intenzivnije pripreme za otvaranje ovog programa na Univerzitetu u Prištini, a podrška je stigla i od ambasade SAD na Koosvu, Ujedinjenog Kraljevstva i Hrvatske, kao i od Kancelarije poverenika za jezike, koja funkcioniše u okviru Vlade Kosova.

Profesorka Sivački ponavlja da se, ukoliko se pogleda šira perspektiva i celokupno tržište Balkana, mogućnosti za zapošljavanje i ostvarivanje saradnje dramatično povećavaju sa znanjem jezika
Profesorka Sivački ponavlja da se, ukoliko se pogleda šira perspektiva i celokupno tržište Balkana, mogućnosti za zapošljavanje i ostvarivanje saradnje dramatično povećavaju sa znanjem jezika

Profesorka Ana Sivački navodi da je nepoznavanje jezika jedna je od glavnih prepreka za interakciju i suživot različitih zajednica na Kosovu. Ona ponavlja da se, ukoliko se pogleda šira perspektiva i celokupno tržište Balkana, mogućnosti za zapošljavanje i ostvarivanje saradnje dramatično povećavaju sa znanjem jezika.

“Samim tim, otvaraju se mogućnosti za povezivanje, umrežavanje i saradnju ne samo na nivou Kosova, već i u čitavom regionu. U tom smislu je i učenje jezika onaj prvi korak u približavanju, naročito kada su u pitanju mladi ljudi. Na takvoj osnovi se dalje u praksi razvijaju dobri odnosi, razbijaju predrasude i stereotipi i omogućava povezivanje na različitim nivoima – društvenom, ekonomskom, kulturnom i mnogim drugim”, kaže ona.

I koordinatorka ovog studijskog programa, Seniha Krasnići, zaključuje da je “ucenje svakog novog jezika od koristi” i dodaje da “jezik svojih komšija možete pretvoriti i u praktičnu finansijsku korist, kroz zapošljavanje”.

Studirati albanski jezik u Srbiji
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:04:12 0:00

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG