Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Ruski odgovor na američke baze na Balkanu?


Američka Globalna agencija za strateške analize - STRATFOR – nedavno je objavila istraživanje prema kome bi srpsko-ruski centar za vanredne situacije u Nišu, ukoliko se izgradi do 2012. godine, mogao biti prvi logistički centar sa potencijalnom vojnom upotrebom izvan teritorije bivšeg Sovjetskog saveza.

To, prema STRATFOR-u, može obuhvatiti nadzor aerodroma, ali i razmeštanje logističke opreme kojom bi se postrojenje u vreme eventualne krize brzo pretvorilo u pogodnu bazu.

Agencija navodi da je sa srpskom stranom sporazum o centru u Nišu potpisao Sergej Šojgu, dugogodišnji šef ruskog Ministarstva za vanredne situacije, čije ime ne treba da zavara. Šojgu je član moćnog ruskog Saveta za bezbednost i ima koren u direktoratu za strano vojno obaveštavanje, poznato kao GRU, a njegovo ministarstvo je, prema navodima STRATFOR-a, “nezvanično krilo GRU” koje je umešano u suzbijanje ekstremističkih aktivnosti na Kavkazu, koje ima i svoje paramilitarne snage.

Agencija navodi da su SAD na Balkanu već postavile više baza, takozvanih lily pad, odlnosno, lokvanj baza, malih baza bez vojnog osoblja kojima se može promeniti namena.

Nathan Hughes (Nejtan Hjuz), vojni analitičar STRATFORA, za RSE objašnjava koncept američkog lily pad-a, odnosno, lokvanj baze u regionu.

Hughes
: To je više koncept ili ideja koja može da se realizuje na najrazličitije načine i pretvori u najrazličitije forme. Lily pad znači da postavite logističke formacije, odnosno, realizujete logističke pripreme za kriznu situaciju. Bez obzira na to da li to čine Sjedinjene Države, Rusija, NATO, kad je u pitanju region kao što je Balkan, gde postoji bojazan da može doći do humanitarnih i drugih krza, oni mogu da razmeštaju logističku pripremu i opremu puteva, železnica, aerodromskih pista, kako bi se omogućili neophodni manevri u vreme krize. Lily pad može biti mala baza za olakšavanje bilo kakvog transporta ili čak samo tranzita robe i opreme, ali može imati i mnogo veće dimenzije i funkcije. U njoj može biti stacioniran i stalni vojni personal, instalacije za snabdevanje aviona gorivom, bilo da su u fazi logističke pripreme ili aktivnog funkcionisanja. To može biti i baza preko koje se oprema i logistika dovoze u region ili samo tranzicioni punkt za njihov transport na treće lokacije.

RSE: Kažete da su Sjedinjene Države posejale mnogo takvih lily pads, lokvanj-baza širom Balkana. Je li baza na Kosovu jedna od takvih?

Hughes
: Koncept lily pad skorijeg je datuma, počeo je da se sprovodi nakon dolaska trupa na Kosovu. Najbolji primer takvog koncepta su lily pads, lokvanj-baze, u Bugarskoj i Rumuniji, koje se još uvek grade, mislim da će jedna koja će služiti i kao poligon za treniranje rumunskih trupa biti otvorena u proleće iduće godine. Razume se da postoji logistika za dnevno snabdevanje trupa na Balkanu, ali to nije isto što i logistika za prebacivanje trupa u region ili za punkt za prekrcavanje.


Evropa neće mirno posmatrati


RSE: Da li Rusija zapravo otvaranjem logističkog centra u Nišu uzvraća na to?

Hughes
: To je veoma važno pitanje. Evropska unija je često reagovala vrlo brzo na svako rusko pokazivanje većeg interesa za Balkan ili prihvatanje ruske pomoći od strane Srbije. Dakle, Evropska unija nikako ne bi mirno posmatrala jačanje ruskog uticaja u regionu. Važno je, međutim, naglasiti da ruska ponuda otvaranja logističkog centra u Nišu ne mora biti nešto što će zaista ugledati svetlo dana, da to može biti samo taktika vršenja pritiska na Evropsku uniju ili pojedine njene članice. Dakle, ostaje da se vidi da li će od tog projekta zaista nešto biti. Srbija pristankom da s Rusijom otvori takav centar ili zaduživanjem kod nje teži da ostvari slične pogodnosti, kalkulišući da će joj, ako prihvati zajam od Rusije, Evropljani takođe ponuditi sličan kredit kako ne bi oslabili svoj uticaj u regionu.

RSE: Hoće li zapad pažljivo pratiti razvoj centra za vanredne situacije u Nišu i kako će reagovati ako se ispostavi da se pretvara u vojnu bazu?

Hughes: Bojim se da je to prilično hipotetično pitanje zato što još uvek nije jasno šta je u igri: da li je to taktika pritiska ili istinska pretnja. U svakom slučaju, o realizaciji tog centra se govori tek u 2012. godini. Do tada mnogo šta može već postati istorija: na planu redefinisanja odnosa između Sjedinjenih Država i Rusije, krize u Iranu, svetske ekonomske krize, američke operacije u Avganistanu. Sve ovo će uticati i igrati značajnu ulogu u pozicijama i ponašanju važnijih svetskih aktera. Ukoliko se ustanovi da je značajno uznapredovao proces koji vodi u pravcu oblikovanja centra u vojnu bazu, a naglašavam da u ovom trenutku niko ne zna da li će stvari krenuti tim putem – ako se, dakle, uobliči percepcija da važan entitet ruske vlade počinje da uspostavlja logističku podlogu za vojnu bazu u Srbiji, to će definitivno namrštiti čela na zapadu. Ako bi, povrh toga, u narednoj fazi došlo do formiranja vojne baze, od posebnog značaja bi bilo videti da li će Rusi početi da vojno deluju i trupama u zemlji s kojom se ne graniče, a koja je okružena NATO vazdušnim prostorom, članicama i aspirantima za Alijansu i Evropsku uniju. Za Rusiju bi tako nešto bio veliki zalogaj, ali ako bi se, ipak, za takav kurs opredelila, NATO, Evropska unija i Sjedinjene Države na to bi svakako reagovale.
XS
SM
MD
LG