Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Suočavanje s prošlošću je potraga za budućnošću


Na Balkanu u procesu suočavanja sa prošlošću intelektualne elite spremnije su za dijalog, a političke elite i dalje žive u svom svetu mitova, dok priličan stepen odgovornosti snose i mediji. To su neke od ocena učesnika naučnog skupa "Suočavanje sa prošlošću, potraga za budućnošću".

Najžešći sukobi tokom 90-ih na Balkanu dogodili su se tamo gde je samo koju godinu ranije 1989. zabeležen najveći stepen tolerancije, a to je u Bosni i Hercegovini. Danas nakon više od 15 godina, od kako su završeni međuetnički ratovi, još uvek se prebrojavaju naše i njihove žrtve, kazne našim zločincima mere kaznama njihovim, a patnje preuveličavaju ili minimiziraju, zavisno od toga sa čije strane se o njima govori.

Gde su onda zemlje regiona na putu između življenja u devedestim i suočavanja sa prošlošću. Na sredini, ocenjuje Zoran Jeftović iz Instituta za noviju istoriju Srbije.

„Političke elite i dalje traže krivce u onima drugima, nego gledajući u sopstveno dvorište. Treba još da prođe dosta vremena da bi se ljudi koji žive na ovim prostorima samoosvestili – da pogledaju i svoju krivicu i svoju odgovornost, jer nije sve teorija zavere i nije sve nametnuto. Ima odgovornosti u svakome. Mnogo je bitnije da se ljudi suoče, ponesu taj deo odgovornosti i, konačno, izađu iz tog vakuma u traganju za neprijateljima i traženju krivca u drugima. Podela na naše i njihove je uvek podela u kojoj tražimo da neko drugi odgovara za ono što smo radili, praktično beže od suočavanja sa prošlošću i suočavanja sa sopstvenom odovornošću.“


Manipulacija u cilju homogenizacije birača


Nacionalna retorika i podgrevanje nacionalističkih strasti su i dalje i te kako prisutni u regionu. Ne da nema volje za suočavanjem sa prošlošću kod političkih elita i medija, već se dodatno zamagljuje prošlo vreme različitim nategnutim interpretacijama i potenciranjem kontroverznih pitanja, kaže nam Adnan Jahić sa tuzlanskog Univerziteta.

„Gde se ne unosi neko novo svetlo na temelju naučnih činjenica, izvora, konkretnih podataka, već samo nekim, novim paušalnim ocenama i tako dalje. Odnos političara je svakako veoma velik. Evo nedavno se mogla čuti izjava premijera Republike Srpske u pogledu slučaja na tuzlanskoj kapiji, gde se jednostavno prenebregavaju elementarne činjenice koje se tiču masakra nad tuzlanskom omladinom 1995. godine. Političari vrlo često i jednostavno manipulišu tim prošlim događajima na način koji njima odgovara kako bi homogenizovali taj potencijalni vlastiti birački populus i na taj način perpetuirali svoju moć u regionu."


Kako onda tragati za budućnošću? Naučnici, okupljeni oko Instituta za istorijsku pravdu i pomirenje, nude neke od odgovora. Ivan Balta, profesor na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Osijeku:

“Pametni ljudi kažu da vreme čini svoje. Međutim, mi ne možemo čekati dugo vremena, moramo se osvešćivati na toj prošlosti.”

Zoran Jeftović iz Beograda rešenje vidi u prihvatanju istine:

“Jedini način da se sukob izbegne jeste da ljudi saznaju istinu i da iskreno oproste jedni dugima. Bez tog iskrenog pomirenja, nema budućnosti ni za jedan narod na Balkanu.”


Adnan Jahović sa Tuzlanskog univerziteta:

“Alternativu vidim u tome da se pre svega probudi moralna svest ljudi u struci i nauci koji bi kroz suočavanje sa prošlošću na naučni, utemeljan način, mogli doprineti da se jedna uravnotežena i izbalansirana, pre svega na činjenicama zasnovana, vizija istorije podastre.“
  • 16x9 Image

    Ljudmila Cvetković

    Radno iskustvo sticala u Asocijaciji nezavisnih elektronskih medija i Radiju B92. Na RSE radi kao novinar, uređuje i vodi dnevne informativne emisije.

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

Preporučujemo

XS
SM
MD
LG