Gradovi prijatelji i gradovi pobratimi sve su popularniji ne samo u regionu nego i u Evropi.
Među njima su od srede, uspostavljanjem prijateljske saradnje, i Novi Sad i Rijeka. Ovo postaje sve zastupljeniji način saradnje a na Balkanu povezivanje gradova, makar i kada je samo simbiličko, pomaže i u prevladavanju ratne prošlosti.
Mini torpedo, spravu izumljenu i proizvedenu u Rijeci, poklonio je gradonačelnik ovog grada svom novosadskom kolegi uz simboličku poruku da bi ona trebalo da prokrči put saradnje dva grada.
Novi Sad i Rijeka nakon dugogodišnje neformalne saradnje postali su gradovi prijatelji a gradonačelnici su uvereni da put saradnje neće biti samo na nivou lokalnih samouprava već i ka ostvarivanju što boljih međuljudskih odnosa građanstva.
Vojko Obersnel, gradonačelnik Rijeke kaže da ima puno sličnosti između ova dva grada.
„Ta sličnost se pre svega ogleda u načinu života i životnoj filozofiji naših sugrađana koji pre svega cene otvorenost, osećaj za toleranciju, multikulturalnost. Verujem da će ovaj sporazum unaprediti odnose na različitim nivoima. Danas smo već razgovarali o potrebi povezivanja naših univerziteta“, kaže Obersnel.
Kulturne veze između Rijeke i Novog Sada vrlo su jake još od 2003. godine. Započete su saradnjom Sterijinog pozorja i Festivala malih scena Rijeka, nastavljene saradnjom novosadskog Narodnog pozorišta i riječkog kazališta, i intenzivirane razmenom uspešnih izložbi između Muzeja ta dva grada.
Gradonačelnik Novog Sada Igor Pavličić veruje da su sada ovi gradovi korak bliže ka uspostavljanju pobratimskih odnosa.
“I da postoje mnogi razlozi zbog kojih ovu saradnju treba da podignemo na mnogo viši nivo, i zbog hrvatske manjine koja živi u Novom Sadi, u Vojvodini, a i zbog srpske manjine koja živi i u Rijeci i u primorsko goranskoj županiji”, objašnjava Pavličić.
Trend povezivanja gradova, od prijateljske saradnje do bratimljenja, u porastu je u celoj Evropi, pa i u regionu. Samo su gradovi u Srbiji u poslednjoj deceniji potpisali oko 190 protokola o bratimljenju a u Evropi bratska saradnja postoji u 17 hiljada slučajeva.
Tuđa iskustva dragocena
Beograd je grad pobratim ili prijatelj sa 14 gradova. Prvu povelju o prijateljstvu Beograd je potpisao davne 1957. godine, sa Koventrijem iz Velike Britanije na osnovu sličnosti stradanja u bombardovanjima tokom Drugog svetskog rata.
Među gradovima sa kojima je Beograd prijatelj ili sarađuje su Atina, Rim, Berlin, Peking, Čikago, Zagreb, Skoplje. Krajem prošle godine postao je grad pobratim sa Ljubljanom.
A Milan Krkobabić, zamenik gradonačelnika Beograda, kaže da je ključno prepoznavanje sličnosti.
“Bratimljenje gradova podrazumeva razvijanje bratskih odnosa, nešto što je nalik, blisko tebi, uspostavljanje nekih odnosa na bazi saradnje ravnopravnosti, zajedničke koristi, razumevanja, širenja kulturnih, obrazovnih, ekonomskih, trgovinskih veza. Ali mislim da je presudno da u tom kulturnom identitetu jednog grada građani drugog prepoznaju neke vrednosti koje su im bliske”.
Za razliku od te prakse u vreme SFRJ kada se ona zasnivala na sećanju na teške dane iz Drgog svetskog rata i bila poznata po karavanima i vozovima „Bratstvo-jedinstvo“ danas je bratimljenje najzastupljeniji način saradnje gradova. Vojvođanski Sombor je u vreme bivše Jugoslavije imao saradnju sa slovenačkim Celjem i hrvatskim Šibenikom.
Danas se ta prijateljstva osvežavaju, kaže nam gradonačelnik Nemanja Delić a Sombor se može pohvaliti i višedecenijskom saradnjom sa mađarskim gradom Baja i 19 kvartom u Budimpešti Kiš Pešta.
„Sombor je jedan od vodećih gradova po pitanju konkurisanja na raznorazne pozive koje raspisuju institucije Evropske unije i do sada smo na praktično svim pozivima učestvovali. Na nekima smo dobili čak i po nekoliko projekata. Mogu da kažem da smo prvi shvatili značaj toga i u tome nam uveliko pomaže i to što imamo partnerske i prijateljske odnose kako gradova tako i institucija koje postoje u našim gradovima i u gradovima kod naših suseda“, objašnjava Delić.
I zamenik načelnika Beograda kaže da su tuđa iskustva dragocena i navodi primer da je Beograd preuzeo neka rešenja u oblasti socijalne politike iz Berlina i nekih drugih evropskih gradova.
Kako se cepala SFRJ tako su se i bratimljenja među gradovima raskidala. U poslednjoj deceniji, potpisivanja povelja i ugovora o prijateljstvu i bratimljenju postala su ponovo aktuelna. Bosanski književnik
Muharem Bazdulj kaže za RSE da saradnja među gradovima može a i ne mora imati nekog efekta ali da u slučaju regiona čak i simbolička etiketa nije besmislena i bezvredna a upravo zbog svega što se desilo.
„Meni pada na pamet jedna malo šira geografska analogija, neposredno iza rata jako je bilo moderno za gradove u Evropi da se bratime sa nekim gradovima iz BIH. Kako sam ja rodom iz Travnika znam da je Travnik imao desetak tih bratimljenja međutim, jedino bratimljenje koje je za građane Travnka ostvarilo neku vrstu stvarnog efekta je bilo bratimljenje sa Lajpcigom. S druge strane, znam i za neke druge gradove gde je došlo do nekog svečanog potpisivanja, da su se delegacije rukovale, neko ih je slikao, ali na kraju ništa od toga nije bilo. Ipak mislim da mi danas treba da budemo zadovoljni u najmanju ruku i tom vrstom iskazivanja simboličkog prijateljstva jer kao što vidimo, nažalost i gotovo svakodnevno, da budala i nacionalista još uvek ima“, zaključuje Bazdulj.
Među njima su od srede, uspostavljanjem prijateljske saradnje, i Novi Sad i Rijeka. Ovo postaje sve zastupljeniji način saradnje a na Balkanu povezivanje gradova, makar i kada je samo simbiličko, pomaže i u prevladavanju ratne prošlosti.
Mini torpedo, spravu izumljenu i proizvedenu u Rijeci, poklonio je gradonačelnik ovog grada svom novosadskom kolegi uz simboličku poruku da bi ona trebalo da prokrči put saradnje dva grada.
Novi Sad i Rijeka nakon dugogodišnje neformalne saradnje postali su gradovi prijatelji a gradonačelnici su uvereni da put saradnje neće biti samo na nivou lokalnih samouprava već i ka ostvarivanju što boljih međuljudskih odnosa građanstva.
Vojko Obersnel: Sličnost se pre svega ogleda u načinu života i životnoj filozofiji naših sugrađana koji pre svega cene otvorenost, osećaj za toleranciju, multikulturalnost
Vojko Obersnel, gradonačelnik Rijeke kaže da ima puno sličnosti između ova dva grada.
„Ta sličnost se pre svega ogleda u načinu života i životnoj filozofiji naših sugrađana koji pre svega cene otvorenost, osećaj za toleranciju, multikulturalnost. Verujem da će ovaj sporazum unaprediti odnose na različitim nivoima. Danas smo već razgovarali o potrebi povezivanja naših univerziteta“, kaže Obersnel.
Kulturne veze između Rijeke i Novog Sada vrlo su jake još od 2003. godine. Započete su saradnjom Sterijinog pozorja i Festivala malih scena Rijeka, nastavljene saradnjom novosadskog Narodnog pozorišta i riječkog kazališta, i intenzivirane razmenom uspešnih izložbi između Muzeja ta dva grada.
Gradonačelnik Novog Sada Igor Pavličić veruje da su sada ovi gradovi korak bliže ka uspostavljanju pobratimskih odnosa.
“I da postoje mnogi razlozi zbog kojih ovu saradnju treba da podignemo na mnogo viši nivo, i zbog hrvatske manjine koja živi u Novom Sadi, u Vojvodini, a i zbog srpske manjine koja živi i u Rijeci i u primorsko goranskoj županiji”, objašnjava Pavličić.
Trend povezivanja gradova, od prijateljske saradnje do bratimljenja, u porastu je u celoj Evropi, pa i u regionu. Samo su gradovi u Srbiji u poslednjoj deceniji potpisali oko 190 protokola o bratimljenju a u Evropi bratska saradnja postoji u 17 hiljada slučajeva.
Tuđa iskustva dragocena
Beograd je grad pobratim ili prijatelj sa 14 gradova. Prvu povelju o prijateljstvu Beograd je potpisao davne 1957. godine, sa Koventrijem iz Velike Britanije na osnovu sličnosti stradanja u bombardovanjima tokom Drugog svetskog rata.
Među gradovima sa kojima je Beograd prijatelj ili sarađuje su Atina, Rim, Berlin, Peking, Čikago, Zagreb, Skoplje. Krajem prošle godine postao je grad pobratim sa Ljubljanom.
A Milan Krkobabić, zamenik gradonačelnika Beograda, kaže da je ključno prepoznavanje sličnosti.
Milan Krkobabić: Mislim da je presudno da u tom kulturnom identitetu jednog grada građani drugog prepoznaju neke vrednosti koje su im bliske
“Bratimljenje gradova podrazumeva razvijanje bratskih odnosa, nešto što je nalik, blisko tebi, uspostavljanje nekih odnosa na bazi saradnje ravnopravnosti, zajedničke koristi, razumevanja, širenja kulturnih, obrazovnih, ekonomskih, trgovinskih veza. Ali mislim da je presudno da u tom kulturnom identitetu jednog grada građani drugog prepoznaju neke vrednosti koje su im bliske”.
Za razliku od te prakse u vreme SFRJ kada se ona zasnivala na sećanju na teške dane iz Drgog svetskog rata i bila poznata po karavanima i vozovima „Bratstvo-jedinstvo“ danas je bratimljenje najzastupljeniji način saradnje gradova. Vojvođanski Sombor je u vreme bivše Jugoslavije imao saradnju sa slovenačkim Celjem i hrvatskim Šibenikom.
Danas se ta prijateljstva osvežavaju, kaže nam gradonačelnik Nemanja Delić a Sombor se može pohvaliti i višedecenijskom saradnjom sa mađarskim gradom Baja i 19 kvartom u Budimpešti Kiš Pešta.
„Sombor je jedan od vodećih gradova po pitanju konkurisanja na raznorazne pozive koje raspisuju institucije Evropske unije i do sada smo na praktično svim pozivima učestvovali. Na nekima smo dobili čak i po nekoliko projekata. Mogu da kažem da smo prvi shvatili značaj toga i u tome nam uveliko pomaže i to što imamo partnerske i prijateljske odnose kako gradova tako i institucija koje postoje u našim gradovima i u gradovima kod naših suseda“, objašnjava Delić.
I zamenik načelnika Beograda kaže da su tuđa iskustva dragocena i navodi primer da je Beograd preuzeo neka rešenja u oblasti socijalne politike iz Berlina i nekih drugih evropskih gradova.
Kako se cepala SFRJ tako su se i bratimljenja među gradovima raskidala. U poslednjoj deceniji, potpisivanja povelja i ugovora o prijateljstvu i bratimljenju postala su ponovo aktuelna. Bosanski književnik
Muharem Bazdulj kaže za RSE da saradnja među gradovima može a i ne mora imati nekog efekta ali da u slučaju regiona čak i simbolička etiketa nije besmislena i bezvredna a upravo zbog svega što se desilo.
„Meni pada na pamet jedna malo šira geografska analogija, neposredno iza rata jako je bilo moderno za gradove u Evropi da se bratime sa nekim gradovima iz BIH. Kako sam ja rodom iz Travnika znam da je Travnik imao desetak tih bratimljenja međutim, jedino bratimljenje koje je za građane Travnka ostvarilo neku vrstu stvarnog efekta je bilo bratimljenje sa Lajpcigom. S druge strane, znam i za neke druge gradove gde je došlo do nekog svečanog potpisivanja, da su se delegacije rukovale, neko ih je slikao, ali na kraju ništa od toga nije bilo. Ipak mislim da mi danas treba da budemo zadovoljni u najmanju ruku i tom vrstom iskazivanja simboličkog prijateljstva jer kao što vidimo, nažalost i gotovo svakodnevno, da budala i nacionalista još uvek ima“, zaključuje Bazdulj.
