Dobro jutro poštovani čitaoci,
Piše vam Andrej Zarević, novinar Radija Slobodna Evropa.
Ovog jutra za vas smo izabrali:
Važno za danas
- Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik je na autoritarnom putu ruskog predsednika Vladimira Putina zbog svojih napada na osnovna prava i slobode, izjavio je američki državni sekretar Entoni Blinken.
- Nemačka je objavila nacrt reformi o imigraciji, zanatskoj obuci i unapređenju imigracije iz zemalja Zapadnog Balkana, u okviru napora vlade Olafa Šolca da smanji nedostatak radne snage.
- Srbija se nije uskladila s poslednjim paketom sankcija koje je EU uvela protiv Irana zbog kršenja ljudskih prava u toj zemlji.
- Papa Franja će zbog respiratorne infekcije biti nekoliko dana u bolnici na lečenju, saopštio je Vatikan.
- Članica ruske pank grupe Pussy Riot, Nadežda Tolokonjikova, stavljena je na poternicu ruskog Ministarstva unutrašnjih poslova.
- Zastupnički dom Parlamenta Bosne i Hercegovine usvojio je budžet BiH za 2023. godinu u iznosu od oko 1,30 milijardi evra kojim je predviđeno povećanje plata zaposlenih u državnim službama.
Balkan na RSE
Senat Univerziteta u Sarajevu oduzeo je Sebiji Izetbegović zvanje redovne profesorke na katedri za ginekologiju i akušerstvo Medicinskog fakulteta. Supruzi predsednika Stranke demokratske akcije, koja je i direktorka Kliničkog centra u Sarajevu, Senat je 6. marta poništio zvanje magistarke medicinskih nauka, utvrdivši da nije stečeno u skladu sa zakonom.
U reakciji na odluku Izetbegović je ocenila da je reč o isključivo politički motivisanom procesu i optužila da je rektor Univerziteta Rifat Škrijelj "zaslepljen mržnjom i netrpeljivošću" i prema Stranci demokratske akcije i prema njoj lično.
U martu, kada je Vlada Republike Srpske objavila da prekida saradnju s ambasadama Sjedinjenih Američkih Država i Velike Britanije, američke ambasada je sprovodila aktivnosti u tom entitetu u BiH u iznosu od oko 11 miliona dolara. SAD su u BiH od 1995. uložila više od dve milijarde dolara, od čega je oko trećina otišla u RS.
Dodik je, s druge strane, rekao da bi ambasada SAD u Sarajevu mogla da sabere štetu načinjenu Republici Srpskoj od 1995. do 2023, dodajući da je šteta "sasvim sigurno višestruko premašuje iznos koji je naveden kao pomoć i ulaganje u infrastrukturu".
Naredni sastanak glavnih pregovarača Srbije i Kosova biće održan 4. aprila kada će u Brisel doći Besnik Bisljimi iz Prištine i Petar Petković iz Beograda da razgovaraju o narednim koracima u primeni dogovora o putu ka normalizaciji odnosa Kosova i Srbije.
Među obavezama koje su prihvatili lideri Kosova i Srbije, Aljbin Kurti i Aleksandar Vučić, nalazi se i hitno usvajanje Deklaracije o nestalim licima. Članovi nekih od porodica nestalih s obe strane nisu uvereni da će vlasti Kosova i Srbije ispuniti poslednji dogovor iz Ohrida i hitno prihvatiti deklaraciju o nestalim licima koja se usaglašava više od godinu i po dana. Da li će u dokumentu biti reči o nestalim ili "prisilno nestalim licima" za kosovsku stranu je ključno jer bi formulacija "prisilno" značila da je Srbija kao država odgovorna za ratne zločine na Kosovu.
Južna Koreja i Sjedinjene Američke Države traže da im Crna Gora izruči Hjeong Do Kvona, osumnjičenog za prevaru u vrednosti od 40 milijardi dolara preko kriptovaluta. Ministar pravde Crne Gore Marko Kovač rekao je da su diplomatski predstavnici Južne Koreje uručili molbu za izručenje Do Kvon i Jun Hon Čanga koji su 23. marta uhapšeni na aerodromu u Podgorici, dok su SAD tražile izručenje Do Kvona. On nije mogao da precizira kada će i kojoj zemlji okrivljeni biti izručeni, dodajući da to zavisi od težine izvršenja krivičnog dela, mesta izvršenja, državljanstva osumnjičenih i redosleda dostavljanja zahteva za izručenje.
Pogledajte video prilog o protestu aktivista za odbranu Savskog nasipa u Beogradu za koji kažu da je ugrožen radovima na izgradnji vodovodne mreže za obližnje splavove.
Pogledajte i kako su povodom Međunarodnog dana klavira u Beogradu stotine đaka osnovnih i izvodile klasične kompozicije za slučajne prolaznike.
Rat u Ukrajini
Ukrajinski snage odbile su nove talase ruskih napada na Bahmut, izvestila je vojska u sredu, dok predsednik Volodimir Zelenski upozorava da Kijev ne može da priušti da izgubi bitku za taj grad u regionu Donjecka koji je žarište dugotrajne ruske ofenzive na istoku zemlje. Zelenski je upozorio da bi pobedu Rusije u Bahmutu, ruski predsednik Vladimir Putin iskoristio kao odskočnu dasku u prikupljanju međunarodne podrške za mirovni sporazum koji bi prisilio Ukrajinu na prihvatanje bolnih kompromisa.
Šef ruske plaćeničke Vagner grupe Jevgenij Prigožin priznao marta da su borbe u Bahmutu nanele ozbiljnu štetu njegovim snagama, kao i ukrajinskoj strani. Ruski zvaničnici kažu da njihove snage još uvek zauzimaju teren u borbama ulicu po ulicu unutar Bahmuta, ali uprkos višemesečnoj ofanzivi nisu uspele da ga opkole i primoraju Ukrajince da se povuku, što je delovalo verovatno pre nekoliko nedelja. Britanska vojna obaveštajna služba saopštila je u sredu da su Ukrajinci uspešno potisnuli Ruse s jednog od glavnih puteva snabdevanja u gradu.
Ruske okupacione vlasti izvestile su o udarima koji su doveli do nestanka struje u Melitopolju, jednom od gradova na jugu Ukrajine koji drži Rusija i koji se nalazi oko 65 kilometara od linije fronta. Rusija je proteklih dana optužila Ukrajinu za višestruke napade u Melitopolju, usred spekulacija o predstojećoj kontraofanzivi ukrajinskih snaga u toj oblasti.
Zelenski je takođe pozvao kineskog predsednika Si Đinpinga da dođe u Ukrajinu. Si nije razgovarao s predsednikom Ukrajine od početka ruske invazije u februaru prošle godine, ali je Kina prošlog meseca objavila plan od 12 tačaka za "političko rešenje ukrajinske krize". Si je o tome razgovarao s Putinom u Moskvi prošle nedelje, premda njihovi razgovori nisu pokazali napredak o tome kako okončati rat.
U Ukrajini boravi šef Međunarodne agencije za atomsku energiju Rafael Marijano Grosi koji je posetio nuklearnu elektranu u Zaporožju, dan nakon što je rekao da je "blizu" dogovor o zaštiti najvećeg evropskog nuklearnog postrojenja od katastrofalne nesreće zbog rata u Ukrajini. Ta nuklearna elektrana se nalazi u delu Ukrajine pod okupacijom Rusije, gde su borbe intenzivirane.
Svet
Pred Evropskim sudom za ljudska prava saslušani su prvi slučajevi protiv Francuske i Švicarske zbog navodnih propusta u zaštiti okoline i o uticaju klimatskih promena na ljudska prava. Poseban slučaj uključuje više od 2.000 žena starije životne dobi koje tuže švajcarsku vladu tvrdeći da je njena politika o klimatskim promenama ugrozila njihova prava na život i zdravlje. Ako sud u Strazburu presudi u njihovu korist, stručnjaci smatraju da bi slučaj mogao biti presedan ne samo za 46 država članica Saveta Evrope, već i šire, pišu svetski mediji.
Bela kuća nije pozvala Mađarsku na Samit za demokratiju, čime su premijer Viktor Orban i njegovi saradnici ponovo ostavljeni da gledaju sa strane jedan od najznačajnijih događaja koji organizuje predsednik Džo Bajden. Mađarski spoljnopolitički analitičar Mate Kalo kaže da neprisustvo Budimpešte na skupu odražava pogoršanje odnos dve zemlje čemu su doprineli "putinizacija, antidemokratske tendencije i rušenje kamena temeljca zapadnih federalističkih sistema ".
Tražimo odgovore
U rubrici ZAŠTO, koju možete pronaći i na Facebook stranici, pročitajte zašto se najava raspoređivanje ruskog taktičkog nuklearnog oružja u Belorusiji smatra još jednom Putinovom ucenom.
Šta ima?
Za kraj poslušajte šta ima u BiH pored nastavka štrajka rudara i rasprave o sporazumu o kretanju s ličnim kartama.
Toliko za danas, pišite nam i podelite vaše priče sa nama na slobodnaevropa@rferl.org
Srdačan pozdrav do sutra ujutro,
Andrej Zarević
Dnevno@RSE dolazi besplatno u vaš inbox. Prijavite se, uštedite vreme, informišite se!