Dok iz Ambasade Azerbejdžana u Beogradu traže od nadležnih u Srbiji da se suzdrže od prodaje oružja Jermeniji, predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji se u petak oglasio prvi put od otvaranja ove afere, kaže da se i jednima i drugima prodaje naoružanje koje proizvodi Srbija, jer je to jedini način da se obezbedi uspešnost domaće namenske industrije.
"Nama su prijatelji i Azerbejdžan i Jermenija. Desetostruko smo prodali više naoružanja Azerbejdžanu u poslednjih nekoliko godina", kazao je Vučić na konferenciji za medije u prostorijama njegove Srpske apredne stranke.
On je dodao da misli da je "ovo bila pogrešna odluka i da treba da se preispita u budućnosti", ali je naglasio da u sektoru namenske industrije radi 17.000 ljudi koji treba da ostanu na svojim radnim mestima.
"Ali vas načelno pitam: kome ćemo da prodajemo u budućnosti? Kome god da prodamo,nekome ćemo da se zamerimo", dodao je Vučić.
‘Osetljivo pitanje za Azerbejdžan’
Na međunarodnom nivou priznato je da je Jermenija okupirala teritorije Azerbejdžana, navodi u pisanoj izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE) Eldar Hasanov, ambasador Azerbejdžana u Srbiji. Podseća na rezoluciju Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija usvojenu jula 1993. godine, u kojoj se izražava ozbiljna zabrinutost zbog tenzija između Jermenije i Azerbejdžana i snažno podstiču države da se suzdrže od isporuke naoružanja ili vojne imovine koja bi mogla dovesti do eskalacije sukoba ili nastavka okupacije teritorija.
Dalje se navodi da je “ovo je osetljivo pitanje za nas” i da u tom smislu nije iznenađenje “da je isporuka srpskog naoružanja Jermeniji izazvala razočaranje i duboko žaljenje kod azerbejdžanske strane”.
“Zbog toga, azerbejdžanska strana očekuje od srpske strane, u duhu strateškog partnerstva koje postoji između naših zemalja, zvaničnu procenu pitanja snabdevanja Jermenije naoružanjem”, navodi se u pisanom odgovoru iz azerbejdžanskog diplomatskog predstavništva u Srbiji.
Afera o izvozu oružja iz Srbije u Jermeniju otvorena je 19. jula, nakon što je jedan azerbejdžanski medijski portal pisao o tome. To su dan kasnije potvrdile vlasti u Bakuu koje su iznele optužbe da je Srbija, preko teritorije Gruzije, Jermeniji isporučila minobacače i municiju koji su, kako se tvrdi, korišćeni tokom sukoba koji je 12. jula izbio na azerbejdžansko-jermenskoj granici.
Ministarstvo spoljnih poslova Azerbejdžana zbog toga je pozvalo na razgovor otpravnicu poslova Ambasade Srbije u toj zemlji Danicu Veinović od koje je, prema rečima zamenika ministra spoljnih poslova Khalafa Khalafova, „zatraženo objašnjenje“ i da Srbija istraži ovaj slučaj.
Ljajić: Ministarstvo izdalo 19 dozvola 2017.
Iz Ministarstva tgovine, turizma i telekomunikacija Srbije saopšteno je 30. jula da je za izvoz oružja u Jermeniju od 2017. godine izdato 19 dozvola, te da je izvoz omogućen firmama "Vectura trans", "Partizan tech" i "Zastava oružje". Prvi čovek tog ministarstva Rasim Ljajić navodi u saopštenju da je od ukupnog broja izdatih dozvola za Jermeniju, 15 izdato privrednom društvu "Vectura trans", tri privrednom društvu "Partizan tech" i jedna kompaniji "Zastava oružje". Preduzeću "Zastava oružje" dozvola je izdata prošle godine, sa vrednošću izvoza od 120 hiljada evra, naveo je Ljajić.
On je ponovio da izvoz oružja u Jermeniju, u formalno pravnom smislu, nije protivzakonit, zato što ta zemlja nije pod bilo kakvim multilateralnim sankcijama.
"Ali, svakako se slažem, i to sam više puta ponovio, da moramo ubuduće da vodimo računa da ne narušimo prijateljske odnose sa Azerbejdžanom, državom sa kojom imamo odlične i političke i ekonomske veze", dodao je ministar trgovine.
Tepić: Najviše dozvola za Vučićevog omiljenog trgovca oružjem
Otkako je afera otvorena vlast je izložena kritikama dela opozicije. Predsednik opozicione Socijaldemokratske stranke Srbije (SDS) i bivši šef države Boris Tadić izjavio je u petak da po pitanju afera u vezi sa prodajom oružja, opozicija pogrešno usmerava pažnju na ministra trgovine Rasima Ljajića i državnog sekretara, "iako predsednik Srbije Alaksandar Vučić, šef BIA, ministar policije i ministar inostranih poslova odlučuju gde će se transportovati oružje".
On je rekao da su Ljajić i državni sekretar u Ministarstvu trgovine "poslednji u lancu odlučivanja" i da imaju "samo formalnu ulogu da daju svoj potpis", dok analizu bezbednosnog međunarodnog karaktera moraju da daju sva ostala ministarstva, i naglasio da se "ništa od toga ne bi desilo da nije bilo Vučića".
Potpredsednica Stranke slobode i pravde (SSP) Marinika Tepić ranije je ocenila, komentarišući saopštenje Ministarstva trgvine, da je Ljajić potvrdio da je od 19 dozvola, čak 18 potpisao za firme Slobodana Tešića "Partizan tech" i "Vectura trans", koji je, kako tvrdi Tepić, finansijer vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) i “omiljeni trgovac oružjem” predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
Tešićevo ime se od 2017. godine nalazi na crnoj listi Sjedinjenjih Američkih Država (SAD) zbog kršenja sankcija protiv izvoza oružja za Liberiju.
“Tešić i njegovo poslovanje oružjem označeni su kao rizik za bezbednost po ceo svet”, navodi se u saopštenju Marinike Tepić.
Nedeljnik NIN objavio je 29. jula da je firma pod kontrolom Slobodana Tešića izvozila velike količine oružja iz fabrika "Krušik" iz Valjeva, "Prva petoletka" iz Trstenika i "Zastava oružje" iz Kragujevca u Jermeniju.
NIN je, pozivajući se na dokumentaciju u koju su novinari tog lista imali uvid, objavio da je oružje iz srpskih fabrika na aerodrom u blizini Jerevana, glavnog grada Jermenije, otpremljeno sa niškog aerodroma 14. i 15. jula, samo par dana nakon što su izbili poslednji sukobi između Azerbejdžana i Jermenije.
Nedeljnik je naveo i da je još 16 letova u 2019. godini sa oružjem iz srpskih fabrika sa niškog i beogradskog aerodroma Nikola Tesla otpremano do aerodroma kod Jerevana.
Šta je rekao ambasador Jermenije?
Komentarišući navode o kupovini oružja iz Srbije, ambasador Jermenije u Češkoj Ashot Hovakimian u čijoj su nadležnosti diplomatski odnosi sa Srbijom, ranije je izjavio za RSE dasaradnja u oblasti vojne industrije nije javna.
„Kao i druge države članice OEBS-a, od ispunjavanju naših međunarodnih obaveza, mi svoje kolege o saradnji u oblasti vojne industrije izveštavamo kroz naše godišnje izveštaje koji kruže kroz Ujedinjene Nacije i OEBS“, naveo je ambasador Jermenije u pisanoj izjavi za RSE od 25. jula.
On je rekao i da “Jermeniji nisu nametnute nikakve restrikcije u smislu međunarodne saradnje u oblasti vojne indsutrije”, te dodao je zvanični Jerevan u toj oblasti uvek postupao na transparentan način “i zasluženo smo stekli reputaciju pouzdanog partnera“.
Azerbejdžan i Jermenija: Stalni rast vojnog budžeta
Primirje između Azerbejdžana i Jermenije je sklopljeno 1994. nakon šestogodišnjeg rata oko Nagorno Karabaha u kome je poginulo oko 30 hiljada ljudi. Iako se obe zemlje zalažu za mirno rešenje zamrznutog sukoba jer je Nagorno Karabah, u kome su Jermeni u većini i čini 20 odsto azerbejdžanske teritorije od tada pod kontrolom Jermenije, svake godine povećavaju budžet za odbranu.
Nakon poraza u pomenutom ratu, Azerbejdžan je nastojao da ubrzano modernizuje svoju armiju pa je, prema podacima Međunarodnog instituta za istražvanja mira (SIPRI), od 2009. do 2018. izdvojio za vojsku 24 milijarde dolara, što je drugi najbrže rastući odbrambeni budžet u svetu u prethodnoj deceniji.
Znatni prihodi od nafte i gasa omogućili su Azerbejdžanu velike investicije za potrebe njegove armije.
Smrtonosni sukob Armenije i Azerbejdžana u slikama
Istovremeno, Jermenija je u tom periodu potrošila četiri milijarde dolara za potrebe odbrane.
Vojni budžet Azerbejdžana u 2020. godini iznosi 2,267 milijardi dolara, a Jermenije 631 milion dolara, odnosno u oba slučaja oko pet odsto bruto društvenog proizvoda.
Koliki je značaj ulaganja u odbranu i u jednoj i drugoj zemlji pokazuje podatak Internacionalnog instituta u Bonu (BICC) da je Jermenija treća najmilitarizovanija zemlja na svetu, dok je Azerbejdžan na 10. mestu.
Azerbejdžan: Najveći uvoz oružja iz Rusije
Vlasti u Bakuu najviše oružja uvoze iz Rusije, više od 80 odsto u poslednje vreme, navodi vašingtonski Savet za spoljne poslove (Council on Foreign Relations).
Tako je predsednik Ilham Alijev izjavio 2018. da je u ovoj zemlji kupljeno oružja u vrednosti od pet milijardi dolara, a azerbejdžanski mediji su pisali 2019. da se sprema potpisivanje još jednog sporazuma Moskve i Bakua o nabavci takođe vrednoj pet milijardi dolara.
Izrael je na drugom mestu kao dobavljač. Njegovo naoružanje je odigralo presudnu ulogu u pobedi Azerbejdžana u kratkotrajnom ratu sa Jermenijom 2016.
U međuvremenu, azerbejdžanske vlasti nastoje da diversifikuju snabdevanje vojnom opremom, tako da već uvozi ili pregovara sa Belorusijom, Češkom Republikom, Turskom, Nemačkom, Italijom, Francuskom i SAD-om.
Vlasti u Bakuu u poslednje vreme dosta ulažu i u sopstvenu proizvodnju oružja.
Iako vlasti u Bakuu ponavljaju da ostaju privržene okončanju spora oko Nagorno Karabaha diplomatskim putem, Alijev je nedavno izjavio da su “snažni vojni potencijali jedan od ključnih faktora za rešenje sukoba”.
Jermenija: Najveći uvoz oružja iz Rusije
Jermenija pokušava da nadoknadi zaostatak u izdvajanjima fokusiranjem na nadogradnju i modernizaciju postojećeg naoružanja.
Istovremeno, na terenu nastoji da iskoristi prednost zbog kontrole strateških visoravni. Međutim, četvorodnevni aprilski rat iz 2016, najžešći sukob od uspostavljanja primirja u kome je poginulo oko 350 ljudi na obe strane, pokazao je da je azerbejdžanska armija mnogo bolje opremljena nego tokom 1990-ih, što joj je omogućilo da izvojuje pobedu.
Stoga i vlasti u Jerevanu pokušavaju da osnaže svoju armiju i kupovinom novog naoružanja. Tako su nedavno dogovorile sa Moskvom kupovinu četiri ruska multifunkcionalna borbena aviona SU-30SM, što je po prvi put u poslednjoj deceniji da nabavlja nove, a ne korišćene letilice.
Rusija: Strateško partnerstvo sa obe zemlje
Rusija je, inače, najveći izvoznik oružja i Jermeniju, prodajući ga tako obema stranama u sukobu. Međutim, Jermenija ima povlašćeniji status jer je članica Organizacije o kolektivnoj bezbednosti predvođenoj Rusijom. Takođe, Rusija ima jednu vojnu bazu u Jermeniji, pa joj prodaje naoružanje po domaćim a ne izvoznim cenama.
Kako navodi Savet za spoljne poslove, Moskva teži “strateškom partnerstvu” sa obe zemlje ističući da koristi prodaju oružja da bi zadržala paritet među njima.
“Međutim, taj paritet je teško izmeriti i još teže sačuvati,” navodi Savet za spoljne poslove.
Rusija je uz SAD i Francusku kopredsedavajuća Minsk grupe, koja nastoji da posreduje u pregovorima Jermenije i Azerbejdžana.
Međutim, i nakon 26 godina od primirja nema rešenja za ovaj zamrznuti sukob, pa kako vreme prolazi čarke na liniji razdvajanja između dve strane dugoj oko 200 kilometara mogu lako da prerastu u sveopšti rat, što potvrđuju i najnoviji sukobi iz jula ove godine.