Dostupni linkovi

Nejak glas antifašista


Beograd, obilježavanje Međunarodnog dana borbe protiv fašizma i antisemitizma, dijeljenjem antifašističkog propagandnog materijala - photo: Beta

U Beogradu Danu borbe protiv fašizma nije poklonjena velika pažnja, kao ni u Sarajevu. Nakon nedavnih neonacističkih incidenata, Vojvodine je ovaj dan iskoristila za jasno formulisanje otpora "Nacionalnom stroju" i sličnim organizacijama.

Povodom Dana borbe protiv fašizma i antisemitizma u Skupštini Vojvodine organizovan je veliki skup, kojem su prisustvovali i predstavnici Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju. U glavnom gradu Srbije, pak, obeležavanje ovog dana protiče bez velikog ineresovanja javnosti, uz primetno odsustvo učešća predstavnika vlasti.

Obeležavanje Svetskog dana borbe protiv fašizma i antisemitizma u Novom Sadu protiče u znaku nedavnih incidenata na Antifačističkom skupu, kada su pripadnici neonacističke organizacje Nacionalni stroj kamenicama napali učesnike protesta. Predsednik Skupštine Vojvodine Bojan Kostreš poručio je na skupu u tom gradu da će vojvođanska tolerancija i evropski identitet biti prava prepreka "nadirućem" fašizmu i neonacizmu u Srbiji:

“Veoma je važno poslati jasnu poruku da nije dovoljno samo boriti se protiv fašizma i svih retrogradnih ideja, nego dati i alternativu građanima. Mislim da je ono što se događa u Vojvodini danas, i što se događa u prethodnih sedam godina nešto što je vrlo dobra i korisna alternativa i što će, na kraju krajeva, pomoći demokratskoj Srbiji da se prepozna i da pronađe put do Evrope na najbolji mogući način.»

Šef Misije OEBS-a u Srbiji Hans Ola Urstad upozorava da svaka pojava antisemitizma i ksenofobije uvek mora biti beskompromisno osuđena:

“Diskurs antisemitizma, ksenofobije i govor mržnje ne sme se posmatrati kao marginalna pojava i ne sme biti tolerisana u društvu. Obaveze koje je Srbija preuzela u OEBS’u, Savetu Evrope i Ujedinjenim nacijama moraju da budu praćene.”

Epilog napada neonacista, 7. oktobra u Novom Sadu, bio je nekoliko povređenih građana i izostanak bilo kakave kazne za vinovnike. Bez obzira na ovaj događaj, u Beogradu Danu borbe protiv fašizma nije poklonjena velika pažnja. Obeležilo ga je samo nekoliko nevladinih organizacija i opoziciona Socijaldemokratska unija.

Tanja Matić, regionalni kordinator Inicijative mladih za ljudska prava upozorila je na skupu pod nazivom “Iščupaću ti uši ako budeš Fašista”, na beogradskom Trgu Republike na tendenciju relativizacije fašizma u srpkom društvu i navela da one kreću upravo od najviših državnih institucija:

“Ideja današnje akcije je da pokažemo da mladi ljudi, u trenucima kada formiraju svoje vrednosne sisteme, nemaju neke idole u državi koji bi im rekli da su takve stvari pogrešne i jako lako skreću na stranu Nacionalnog stroja i grupa koje smo videli u Novom Sadu.”

Na odsustvo učešća predstvnika vlasti u borbi protiv ovog problema ukazuje i lider SDU Žarko Korać. Uz kontataciju da fašističkih tendencija ima u svakom društvu, Korać navodi da je osnovni problem u tome što se one u Srbiji potcenjuju:

“Uvek je pitanje kako se društvo brani. To su uvek manjinske ideje, ali je uvek problem da li su oni koji se ne slažu sa tim spremni da se organizuju. Mi ćemo danas u većem broju gradova Srbije deliti letke, ali je ipak indikativno da velike stranke nisu smatrale potrebnim da na ovakav način to obeleže. Mislim da je bilo puno razloga da i one izađu na ulice i da podsete građane koliko je Evropa stradala od nacizma i fašizma, i šta su zapravo te ideje kada se izvedu do kraja.”

Građani Beograda, međutim, nisu bili preterano zainteresovani za ove poruke, a Tanja Matić iz Inicijative mladih za ljudska prava tu nezainetesovanost objašnjava činjenicom da ljudi nisu dovoljno svesni opasnosti koju faštičke tendencije nose sa sabom:

Mislim da nisu dovoljno edukovani kroz obrazovni sistem i kroz medije, da se ne govori dovoljno o tome, da se upravo relativizuju i minimalizuju ove stvari.”

Svetski dan borbe protiv fašizma i antisemitizma obeležava se kao dan sećanja na 9. novembar 1938. godine, kada je u gradovima nacističke Nemačke ubijeno više od 90 Jevreja, demolirano 7.000 jevrejskih kuća i prodavnica i spaljeno na stotine sinagoga. Taj događaj, koji je označio početak nacističkog pogroma Jevreja, nazvan je Kristalna noć, jer su ulice Berlina i drugih nemačkih gradova bile prekrivene razbijenim staklom.

"Ne želim da bude zla..."

Članovi Inicijative mladih za ljudska prava upozoravaju na još uvijek prisutan fašizam u BiH. Amela Suljić, direktorica ove nevladine organizacije:

„Imaće ga sve dok mi budemo raspravljali o tome, umjesto da ga sankcionišemo. Znači, fašizmu se mora stati jednom za svagda u kraj i reći dosta je više. Dosta je stvarno više. Hajdemo da živimo, Ipak je ovo 21. vijek. Hajdemo da se okrenemo nekim pozitivnim stvarima, hajdemo da se suočimo sa stvarima koje su se desile u prošlosti.“

Prisutnost fašizma u zemljama bivše Jugoslavije je očita, kao i u BiH, ali građani ne ulažu dovoljno snage kako bi se ovaj fenomen suzbio, smatra direktorica nevladine organizacije «Gariwo» Svetlana Broz:

„Dok god se mladost BiH ne probudi i ne shvati koliko je važno boriti se protiv svakog pojavnog oblika fašizma. Fašizam je korov i mora se stalno pleviti. Dakle, nikada ne može biti definitivno iskorenjen, ali moramo stalno raditi na tome da se on suzbija.“

Mali broj građana Sarajeva došao je danas kako bi svojim potpisom i komentarom dao doprinos borbi protiv fašizma i antisemitizma:

„Došao sam da potpišem ovdje peticiju, da dam saglasnost, svoju riječ da sam borac protiv fašizma. Bio sam borac 4 godine i borio se u BiH protiv fašizma. I ja sam uvijek protiv fašizma.“

„Ne želim da bude zla u svijetu, da ljudi pate.“

„Mi moramo sve učiniti da bar generacije koje dolaze to ne osjete, kao što mi to osjećamo.“

U BiH još uvijek ne postoji zakon koji bi zabranio djelovanje fašističkih organizacija.

  • 16x9 Image

    Aida Đugum

    Nakon iskustava u printanim i elektronskim medijima, uključujući BH Radio 1, u maju 2007. pridružila se ekipi RSE, gdje obavlja poslove novinara-reportera za radijski program i emisiju TV Liberty.

  • 16x9 Image

    Iva Martinović

    Posle petooktobarskih promena počinje da radi na beogradskom radiju Studio B, u početku kao novinar-reporter, a potom i kao urednik informativnih emisija. U aprilu 2007. prelazi na RSE, gde radi kao novinar-reporter i voditelj dnevnih informativnih emisija.

XS
SM
MD
LG