Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Džonson pozvao na jedinstvo, upozorenja iz Brisela


Britanski premijer Boris Džonson daje izjavu ispred Dauning strita nakon objave konačnih rezultata izbora 13. decembra 2019.

Britanski premijer i predsednik Konzervativne stranke Boris Džonson pozvao je Veliku Britaniju na jedinstvo i naveo ispred sedišta u Dauning stritu u Londonu da želi novo partnerstvo sa Evropskom unijom (EU), dan nakon što je ta partija pobedila na parlamentarnim izborima održanim 12. decembra.

"Želim da kažem nešto i onima koji nisu glasali za nas, ili za mene, i koji su možda želeli ili još žele da ostanu u EU", poručio je Džonson i dodao: "Želim da znate da mi, u Vladi jedne nacije koju vode konzervativci nikada nećemo ignorisati vaša dobra i pozitivna osećanja topline i simpatija prema Evropi."

On je najavio da će poslanici već u ponedeljak formirati novi parlament.

Vladajuća britanska Konzervativna partija osvojila je ubedljivo najveći broj poslaničkih mesta na prevremenim parlamentarnim izborima - 365 od ukupno 650 mandata, pokazuju konačni rezultati koje je obavio BBC.

Ovo je ujedno i najbolji rezultat te stranke od pobede Margaret Tačer (Margaret Thatcher) 1987. godine.

Laburistička partija je osvojila 203 mandata, što je njihov najgori rezultat od 1935. godine, Škotska nacionalna partija (SNP) 48, Liberalne demokrate 11, a severnoirska Demokratska unionistička partija (DUP) osam.

Zelena stranka će i dalje imati samo jednog poslanika, a velška socijaldemokratska stranka "Plaid Kemri" će izgubiti jedno mesto od ukupno tri.

Bregzit partija nije osvojila nijedno poslaničko mesto.

Izlaznost na izbore je, prema podacima objavljenim na BBC-u, bila niža nego 2017. godine za 1,5 i iznosila je 67, 3 posto.

Upozorenja Von der Lejen i Makrona

Lideri 27 zemalja članica EU, koji su se sastali u Briselu u petak, u zajedničkoj izjavi su pozvali na što bržu ratifikaciju sporazuma u britanskom parlamentu o Bregzitu kako bi razgovori o budućem odnosu mogli početi tokom tranzicionog perioda.

Kako navodi EU, odnos sa Velikom Britanijom bi trebao da bude zasnovan na "balansu prava i obaveza i da obezbedi jednake uslove".

Predsednica Evropske komisije Ursula Von der Lejen (Ursula von der Leyen) je rekla da je ostalo veoma malo vremena da se napravi dogovor o novom odnosu Evropske unije i Velike Britanije pre kraja 2020. godine.

"Težimo ka nultim tarifama, nultim kvotama i nultom dampingu i to je veoma važno za nas", rekla je na konferenciji za novinare. "Naglašavamo izazov koji je pred nama, da je vremenski rok veoma kratak, imamo samo 11 meseci da ispregovaramo široko polje, ne samo trgovinu, nego i obrazovanje, transporte, ribarstvo... Mnoga, mnoga polja koja se nalaze u portfoliju za pregovore", naglasila je Von der Lejen.

Predsednik Francuske Emanuel Makron (Emmanuel Macron) je upozorio Veliku Britaniju u petak da što više bude liberalizovala svoju ekonomiju nakon Bregzita, to će više gubiti pristup tržištu EU.

"Ne mislim da možete imati jake veze sa jedinstvenim evropskim tržištem i suštinski različite regulative u vezi klime, zaštite životne sredine, ekonomije... To nije tačno", rekao je Makron novinarima u Briselu.

Džonson: Snažan mandat da okončamo Bregzit

Džonson je u petak, 13. decembra rano ujutru u prvom obraćanju javnosti rekao da je njegova partija dobila snažan mandat da okonča Bregzit.

"Ne samo da okonča Bregzit, već i da ujedini i pokrene zemlju i da se fokusira na prioritete britanskih građana, pre svega na Nacionalnu zdravstvenu službu (NHS)", kazao je Džonson nakon što su objavljeni rezultati u njegovoj izbornoj jedinici u kojoj je ubedljivo pobedio.

"Mislim da su ovo istorijski izbori koji daju priliku novoj vladi da ispoštuje volju građana, da promeni ovu zemlju na bolje i oslobodi potencijal svih njenih stanovnika, i to ćemo sada da učinimo".

Johnson: Snažan mandat da okončamo Brexit
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:00:56 0:00

Džonson je prethodno, neposredno nakon objavljivanja prvih rezultata, poručio u imejl poruci članovima svoje partije da "uživaju u proslavi" nakon objavljivanja preliminarnih rezultata.

"Nadam se da ćete večeras uživati u slavlju. Vi ste dali snagu ovoj kampanji. Ne bismo ovo ostvarili bez vas. Uz malo sreće, sutra ćemo prionuti na posao", naglasio je Džonson.

On je na Tviteru zahvalio i biračima "širom naše velike zemlje…Živimo u najvećoj demokratiji na svetu".

Korbin najavio odlazak s čela stranke 'početkom 2020.'

Lider laburista Džeremi Korbin ponovio je na konferenciji za novinare dan nakon najgoreg izbornog poraza stranke od 1935. godine, da je spreman da ostane na čelu stranke dok članstvo ne izabere novo vođstvo, što će se, kako je rekao, desiti "početkom sledeće godine".

"Pozvao sam sinoć na period samorefleksije u stranci i vodeće telo naše stranke će odlučiti koji procesi nam slede za izbor mog naslednika. Biće to u prvoj polovini sledeće godine", rekao je Korbin. Dodao je da je spreman i za to izabran, da vodi stranku do tog trenutka, prenosi agencija Rojters.

Upitan da li se oseća krivim za gubitak izbora, Korbin je odgovorio da je uradio sve što je bilo u njegovoj moći da pobedi i da ponovo spoji podeljeno britansko društvo.

U prvom pojavljivanju, nakon objave rezultata u petak u jutarnjim časovima, rekao je da su rezultati na nivou zemlje veoma razočaravajući po njegovu partiju, ali da je uzrok tome Bregzit.

Corbyn: Razočaravajuća noć za laburiste
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:00:57 0:00

"Bregzit je veoma polarizovao debatu onemogućivši normalnu raspravu o ostali pitanjima," kazao je Korbin.

Tada je rekao da neće predvoditi laburiste na sledećim izborima, ali da će ostati na njenom čelu dok bude preispitivala svoju budućnost.

Međutim, pojedini laburisti su ga kritikovali. Tako je jedan od njihovih kandidata za poslanika Fil Vilson (Phil Wilson) napisao na Tviteru:

"Kriviti Bregzit za rezultat je užasna besmislica. Vođstvo Džeremi Korbina je veći problem. Tvrditi drugačije je zabluda. Vođstvo partije je palo kao olovni balon na pragu," istakao je Vilson.

Sturdžen: Opet smo Bregzitu rekli 'ne'

Škotska premijerka Nikola Sterdžon (Nicola Sturgeon) i liderka SNP čija je partija osvojila 13 mandata u britanskom parlamentu na izborima, obratila se dan posle izbora u Edinburgu i poručila da je rezultat "sveopšta podrška našoj kampanji, poruci i viziji“, dodajući da je Škotska izabrala sasvim drugačiju budućnost od one koju je odabrao ostatak Velike Britanije. "Škotska je odbacila Borisa Džonsona i torijevce i opet smo Bregzitu rekli 'ne'", ponovila je. "Sinoć se dogodila prekretnica", rekla je.

Sturdžen kaže da prihvata da Boris Džonson ima "mandat" za Bregzit u Britaniji, ali ne u Škotskoj. Iako priznaje da svi koji su glasali za SNP ne podržavaju nezavisnost, bez obzira da li Škotska postaje nezavisna nacija, to „mora biti stvar ljudi koji žive ovde“.

„To nije odluka ni za jednog premijera u Vestminsteru, a sigurno ne za onog koji je sinoć pretrpeo ozbiljan poraz u Škotskoj“, dodaje ona. Sturdžen tvrdi da su rezultati izbora „učvrstili i ojačali mandat koji smo dobili na prethodnim izborima kako bismo ponudili građanima Škotske izbor o njihovoj budućnosti“.

Ona kaže da će njena stranka sledeće nedelje objaviti "detaljan demokratski slučaj prenosa vlasti kako bi se referendum mogao staviti van pravnog izazova", dodajući da referendum "mora biti odgovornost škotskog parlamenta".

Sturdžen je u noći objave rezultata prema kojima je ta stranka u Škotskoj osvojila 48 od ukupno 59 mandata, rekla da Škotskoj mora biti omogućen novi referendum o njenom položaju u Ujedinjenom Kraljevstvu.

Međutim, Majkl Gov (Michael Gove), ministar i Džonsonov bliski saradnik, izjavio je u četvrtak veče da bi drugi referendum naneo štetu kako Velikoj Britaniji tako i Škotskoj.

Ona je prethodno napisala na Tviteru da rezultati "nagoveštavaju dobru noć" za njenu partiju, ali "ukazuje na mračnu u Ujedinjenom kraljevstvu (UK).

Projektovana još ubedljivija pobeda konzervativaca

Prvobitno je na osnovu istraživanja sa biračkih mesta koja su zatvorena u 23 sata po srednjoevropskom vremenu - projektovana još ubedljivija pobeda torijevaca sa 368 poslanička mesta, dok su laburisti u tom trenutku imali samo 191.

BBC objavljuje preliminarne rezultate izbora u Britaniji
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:00:59 0:00

Torijevci srušili laburistički 'Crveni zid'

Konzervativci su uspeli da pobede u tradicionalnim uporištima laburista kao što je Blajt Veli (Blyth Valley), gde su pobeđivali od 1950.

Osvojili su mandat i u Vorkingtonu, nekadašnjem središtu industrije čelika, u kome su laburisti redovno bili najjača partija još od 1918, sa kratkim prekidom 1980-ih.

Ovo mesto je najbolja ilustracija tipa birača na koga su se usmerili konzervativci: stariji pripadnik radničke klase, ali koji je podržavao Bregzit.

Poraz za laburiste u Vorkingtonu za laburiste je još bolniji, jer je njihova kandidatkinja bila Sju Hejmen (Sue Hayman), ministarka u senci u Korbinovom kabinetu.

Konzervativci su svoju pro-Bregzit poruku usmerili na laburističke izborne jedinice u Midlendsu i na severu Engleske (takozvani laburistički 'Crveni zid' (Red Walls) gde se na referendumu 2016. godine masovno glasalo za izlazak iz EU.

Čestitke EU i Trampa

U Briselu pozdravljaju ubedljivu pobedu britanskih konzervativaca.

"Izvesno je da je večeras došlo do razjašnjenja situacije. Najvažnije je da Bregzit nije put kojim se razilazimo, već šta gradimo nakon njega," kazala je Ameli de Monšalen, komesarka za Evropu i spoljne poslove.

Američki predsednik Donald Tramp je čestitao Džonsonu pobedu.

"Čestitke Borisu Džonsonu za njegovoj velikoj pobedi. Britanija i SAD sada imaju slobodne ruke da sklope novi sveobuhvatni trgovinski sporazum nakon Bregzita. Taj dogovor ima potencijal da bude mnogo veći i unosniji nego bilo koji bi mogao da se sklopi sa EU. Slavi, Borise!" napisao je Tramp na Tviteru.

Nemačka kancelarka Angela Merkel čestitala je Borisu Džonsonu "jasnu pobedu" na vanrednim parlamentarnim izborima u Velikoj Britaniji i dodala da želi saradnju s tom zemljom u "bliskom partnerstvu".

"Radujem se nastavku prijateljske saradnje i bliskom partnerstvu između dve zemlje", navela je Angela Merkel, a prenosi nemačka vlada.

Zeleni: Razoran udarac za našu demokratiju

Jedna od vodećih političarki Zelene partije Kerolajn Lukas (Caroline Lucas) je napisala na Tviteru: "Ako su ovi rezultati tačni, to je razoran udarac za našu klimu, buduće generacije i našu demokratiju".

Ona je dodala da će "ne samo naši odnosi sa EU dominirati u narednih nekoliko meseci, već i naši odnosi sa Škotskom".

Skok funte, najveći od 2016.

"Ovo je fenomenalna pobeda za Konzervativnu partiju i Boris Džonoson će se osećati potpuno oslobođen odgovornosti za rizik koji je preduzeo", izjavio je Džon Berkou (John Bercow), bivši predsedavajući Donjeg doma parlamenta.

Britanska funta je ojačala više od dva odsto nakon objavljivanja preliminarnih rezultata, dostigavši najviši nivo u odnosu na evro od jula 2016. neposredno nakon referenduma o Bregzitu.

Investitori nakon troipogodišnje političke nestabilnosti u zemlji smatraju da će nakon projektovane ubedljive pobede politički osnaženi Džonson sada još odlučnije raditi na ostvarenju cilja o izlasku Britanije iz EU do kraja januara sledeće godine.

"Kao što je Boris Džonson očajnički tražio većinu za svoju politiku, tako će i ovaj rezultat ispuniti najvažniju želju tržišta: jasnoću", kaže Din Tarner (Dean Turner), ekonomista u UBS.

Različite poruke u kampanji

Boris Džonson se fokusirao na samo jednu predizbornu poruku: "Dovršiti Bregzit!", obećavši da će Velika Britanija napustiti EU do 31. januara 2020. godine ako on na izborima osvoji poslaničku većinu.

Njegov glavni suparnik Džeremi Korbin, obećao je biračima još jedan referendum: da izaberu između odluke o ponovnom pregovaranju o odlasku iz EU ili ostanka u Uniji.

No, laburisti su predizbornu kampanju prvenstveno zasnivali na obećanju da će okončati višegodišnju budžetsku štednju povećanjem potrošnje na javne usluge i Nacionalnu zdravstvenu službu (NHS).

Liberalne demokrate obećale su da će odustati od Bregzita ako njihova šefica Džo Svinson postane predsednica Vlade, ali ankete javnog mnjenja su ukazivale da su ih glasači napuštali još tokom kampanje.

Liberalne demokrate su imale dogovor sa Zelenom strankom i velškom partijom "Plaid Kemri" da im ne konkurišu u nekim izbornim jedinicama da bi se maksimalno iskoristili glasovi pristalica tih dveju stranaka već opredeljenih za ostanak Velike Britanije u EU.

Odlučujući trenutak nastupio je još dok je kampanja bila na samom početku, kada je Najdžel Faradž najavio da njegova Stranka za Bregzit neće imati kandidate u izbornim jedinicama koje su konzervativci osvojili na opštim izborima 2017, kako bi se izbegla podela glasova birača koji su za odlazak iz EU.

Konzervativci su kampanju započeli dvocifrenim vođstvom nad laburistima u anketama, ali se ta prednost smanjivala kako se bližio dan glasanja.

Boris Džonson je uoči izbora bio kritikovan jer je izbegao odgovore o tome zašto je odbio da učestvuje u TV-debati lidera stranaka o klimatskim promenama, uključujući i polusatni intervju za BBC, koje su drugi lideri stranaka prihvatili.

Političari aktivni tokom izbornog dana

Glasanje je počelo u četvrtak u sedam ujutru.

Na birališta su veoma rano izašli vodeći političari, među njima i premijer Boris Džonson koji se pojavio sa svojim psom Dilajnom, dok su reporteri zapazili da nema njegove devojke Keri Sajmonds.

Džonson je u više objava na Tviteru tokom dana pozivao pristalice da izađu na izbore da bi mogao da se "okonča Bregzit".

Istovremeno, ponovio je svoja ambiciozna obećanja.

"Dovršiti Bregzit do 31. januara 2020., investirati rekordne iznose u naš NHS, s 50 hiljada medicinskih sestara više i 40 novih bolnica, 20 hiljada više policajaca i oštrijim kaznama, imigracioni sistem po ugledu na Australiju s bodovanjem, ulaganje u nauku, obrazovanje, infrastrukturu i postizanje nulte stope (emisija ugljen dioksida) do 2050., a sve to bez podizanja poreza na dohodak, PDV-a i nacionalno penziono osiguranje."

I njegov glavni takmac Džeremi Korbin bio je aktivan na Tviteru tokom izbornog dana, ponovivši u videu glavne tačke svog programa.

"26 milijardi za naš NHS, regrutovanje lekara i sestara koji su nam potrebni, milion novih domova za iznajmljivanje i kupovinu koje možete priuštiti, s najvećim programom za izgradnju opštinskih kuća u nekoliko decenija, prepustit ćemo vam konačnu odluku o Bregzitu u idućih šest meseci, okončaćemo privatizaciju Nacionalne zdravstvene službe, skratiti liste čekanja i staviti pacijente na prvo mesto, ukinućemo školarine za studije, pokrenuti zelenu industrijsku revoluciju kako bismo se suočili s klimatskim vanrednim stanjem". Korbin je opisao svoj program kao "radikalan", ali i kao "manifest nade".

Birači su se suočili sa nimalo jednostavnim izborom – da glasaju za Džonsona koji je fokusiran na okončanje Bregzita po svaku cenu, ili Korbina čiji program nacionalizacije pojedinih sektora i povećanje javne potrošnje protivnici nazivaju socijalističkim i vraćanjem u 1970-te godine.

Mnogi su glasali i poštom, uključujući lidera Stranke za Bregzit Najdžela Faraža. Na izborima pre dve godine, na ovaj način je glasalo više od sedam miliona birača.

Bregzit glavna tema

Glavna tema u kampanji za ove izbore bio je Bregzit, za razliku od 2015. kada je fokus bio na funkcionisanju često kritikovane Nacionalne zdravstvene službe (NHS) i imigracijama.

Džonsonovni konzervativci imali su u prethodnom sazivu 298 poslanika, što je bilo nedovoljno za očuvanje vladine većine nakon što im je severnoirska Demokratska unionistička partija (DUP) uskratila podršku zbog nesuglasica o budućem režimu na granici dve Irske kada Britanija napusti EU, te neslaganja dela torijevaca sa premijerovom varijantom tvrdog Bregzita.

Većinski sistem i taktičko glasanje

Britanci su birali 650 poslanika u Donjem domu parlamenat - u svakoj izbornoj jedinici po jedan. Pobednik je kandidat koji osvoji najviše glasova po sistemu relativne većine (first-past-the-post system), što ide u prilog najjačoj partiji.

To znači da neka stranka, teoretski, može da ostane bez ijednog mesta u parlamentu čak i sa 49 odsto glasova birača, ako druga partija u svakoj izbornoj jedinici osvoji 51 procenat.

Istovremeno, apsolutnu većinu u parlamentu može da osvoji partija koja dobije manje od 50 odsto glasova.

Zbog toga su važni dogovori o zajedničkom nastupu opozicionih stranaka, naročito manjih, odnosno takozvano taktičko glasanje.

Reč je o glasanju protiv kandidata koga birači smatraju nepogodnim da ih zastupa. Zato pružaju podršku onome ko ima najviše šansi da ga pobedi. To znači da ako pristalica laburista živi u izbornoj jedinici u kojoj njegova partija slabo stoji, a konzervativci pobeđuju, onda će glasati za Liberalne demokrate.

Ovu taktiku su do sada koristili podeljena opozicija i manje partije protiv konzervativaca.

Izbori četvrtkom zbog sajamske tradicije

Ovo su treći izbori za manje od pet godina. Prethodni su održani 2015. i 2017. Zanimljivo je ovo su prvi zimski izbori od 1974, a u decembru od 1923 godine. Britanski građani uglavnom izlaze na izbore u proleće.

Inače za razliku od drugih evropskih zemalja gde se uglavnom glasa nedeljom, izbori u Britaniji se održavaju četvrtkom od 1935.

Prema nekim tumačenjima ova tradicija je započeta zato što je u to vreme četvrtak bio sajamski dan u većini gradova, pa su oni koji dolaze iz udaljenih gradova mogli istovremeno i da glasaju i obave poslove.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG