Nemačka kancelarka Angela Markel rekla je danas u nekadašnjem nemačkom nacističkom logoru Aušvic-Birkeanu na jugu Poljske da se duboko stidi varvarskih, nezamislivih zločina koje su počinili Nemci u tom logoru smrti i tokom Drugog svetskog rata.
"Osećam duboki stid zbog varvarskih zločina koje su ovde izvršili Nemci. To su bili zločini koji su prešli sve granice toga što čovek može da zamisli", kazala je Angela Merkel koja je, prvi put kao kancelarka, obišla tu najveću fabriku smrti koju su nacisti podigli u okupiranoj Poljskoj, na 10. godišnjicu osnivanja međunarodne Fondacije koja je prikupila sredstva za konzervaciju i održavanje memorijalnog kompleksa koji je postao simbol Holokausta.
Angela Merkel naglasila je danas da je za Nemce to odgovornost koja nikada neće proći.
"Aušvic-Birkenau je nemački logor smrti. Stvorili su ga Nemci. Stalo mi je da naglasim tu činjenicu. To je odgovrnost koja nikada ne prolazi. Ošvjenćim se nalazi u Poljskoj. Ali u logoru (Aušvic) izvršioci zločina bili su Nemci", kazala je nemačka kancelarka.
Angela Merkel obišla je logor i davno ranije, prilikom posete svog partijskog šefa, tadašnjeg nemačkog kancelara Helmuta Kola koji je u logoru odabrao 1989. i 1995. godine ćutnju, jer, kako ja zapisao, pred takvim zlom čovek ostaje nem.
Prvi nemački kancelar koji je posetio Aušvic, Helmut Šmit, obratio se 1977. godine sa tog najvećeg groblja porukom da jedini ko u Aušvicu nema pravo da ćuti jeste upravo kancelar Nemačke, zemlje koja je odgovorna za te monstruozne zločine.
Moravjecki: Važnost čuvanja sećanja
"Danas sam govorio kancelarki o logoru Treblinka. Ona je takođe simbol onih vremena. Danas nestaju ljudi koji su bili svedoci tih strašnih vremena. Naša obaveza jeste da negujemo to sećanje, jer ako sećanje nestaje to je kao kada bi po drugi put naneli patnju onima koji su tu preživeli nezamisliv pakao", kazao je danas poljski premijer Mateuš Moravjecki.
Poljski premijer je podsetio da svaki zid, baraka, staze u Aušvicu jesu nemi svedoci ondašnjih zločina.
"Zofija Koščak Ščucka je govorila da svako ko je ravnodušan pred zlom je kao saučesnik zla. Mi danas možemo da kažemo da onaj ko je ravnodušan pred istorijskim lažima kao da je koautor tih laži", kazao je poljski premijer i obećao je preživelim logorašima da će Poljska brinuti o svim mestima, svim memorijalima gde su počinjeni zločini Drugog svetskog rata.
Važan gest
Internacionli Komitet Aušvica označio je posetu Merkelove kao “veoma važan gest” solidarnosti sa svima koji su preživeli horore Holokausta.
Donacija za muzej
Merkel iz Berlina donosi 60 miliona evra finansijke pomoći za muzej i fondaciju koja se brine o Aušvicu, baš u vreme kada je anti-semitizam, prema podacima policije, u Nemačkoj najviši u prethodnih deset godina.
Merkel će vest o donaciji zvanično saopštiti danas tokom posete, a pre odlaska u Poljsku je ponovila da je borba protiv anti-semitizma, ali i svakog drugog oblika mržnje, cilj njene Vlade. Merkel je više puta do sada naglasila da je period nacizma bio “prekid sa civilizacijom”, ali i upozorila na značajan porast anti-semitizma u prethodnih nekoliko godina.
Policijski izveštaji pokazuju da je anti-semitizam u Nemačkoj porastao za deset odsto u odnosu na prošlu godinu, kao i da je dostigao svoj najviši nivo u poslednjih deset godina.
Posebno zabrinjava što je procenat nasilnih napada porastao za čak 60 odsto, a poslednji se doogdio pre dva meseca, kada je u napadu na sinagogu u gradu Hale, ubijeno dvoje ljudi. Tome doprinosi i promena političke klime u Nemačkoj, gde ultra desničarska partija “Alternativa za Nemačku” jača i poziva na zaokret u kulturi sećanja, aktivno koristi anti-semitsku retoriku i često relativizuje odgovornost Nemačke u Drugom svetskom ratu i Holakaustu.
Zašto je Merkel insistirala na poseti?
Prema pisanju nemačkih medija, Angela Merkel, insistirala je da poseti Aušvic što pre, imajući u vidu nestabilne političke okolnosti u Berlinu a povodom aktuelne najave njenog koalicionog partnera Socijaldemokratske partije Nemačke, nakon izbora novog partijskog rukovodstva, da će se povući iz Vlade ukoliko konzervativci ne usvoje njihove predloge.
Merkel je pre odlaska naglasila da je jako srećna zbog mogućnosti da Nemačka finansijski pomogne funkcionisanje muzeja nekadašnjeg nacističkog logora smrti, kako se još Aušvic naziva.
Polovinu od 60 miliona evra će donirati federalna vlada, dok će druga polovina doći iz budžeta vlada nemačkih pokrajina. Novac će obezbediti nastavak zaštite trideset zgrada koje se nalaze u Birkenau kampu, uključujući staru kuhinju i kupatilo, a nemačka će utvrditi svoju poziciju kao najveći donor memorijalnog centra.
Pomoć od visokog značaja
Direktor muzeja Piotr Civinski navodi da je ova donacija veoma važna jer je zgrade potrebno konstantno održavati, jer mnogi od objekata nisu građeni da traju dugo. Muzeju je, kaže Civinski, potrebno između 4.5 i 5 miliona dolara godišnje za održavanje objekata.
Dodaje i da je fondacija pre deset godina osnovana zarad budućnosti novih generacija, za njihovo obrazovanje, a ne upiranje prstom u istoriju bilo koje zemlje. Civinski je zatražio finansijku pomoć još pre dve godine od Nemačke, Sjedinjenih Američkih Dražava i Poljske. Jedino je Nemačka za sada odogovrila na taj poziv.
Prema njegovim rečima, Aušvic nije samo muzej, već i najveće groblje na svetu, a sećanje je ključ za izgardnju sadašnjosti i budućnosti.
Merkel je, nakon Helmuta Kola i Helmuta Šmita, treći nemački kancelar koji je posetio nekadašnji koncentracioni logor u kojem je ubijeno oko million ljudi.
Facebook Forum