Iza država Zapadnog Balkana su decenije nestabilnosti, što je populizam učinilo nekom vrstom političke kulture i tradicije, ocenjuje u Andi Hodžaj (Hoxhaj), stručnjak za Balkan sa King koledža (King’s College) u Londonu.
U razgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE) on pravi poređenja između aktuelnih protesta u Albaniji sa onima koji traju duže od godinu dana u Srbiji, kao i populitističke pokrete u Evropi sa onima koji opstaju u državama Balkana.
Ono što se u balkanskom primeru pokazuje posebno značajnim, navodi Hodžaj, tiče se stalnog preplitanja populizma i nacionalizma u dominantnim političkim narativima:
"Populizam se koristi kao pokušaj da se ponude odgovori na razne probleme. Međutim, na kraju ti problemi ne mogu da budu rešeni, jer smo jasno videli da pokušaji rešavanja političkih kriza populističkim pristupom zapravo ne vodi nikuda. To je jedan od razloga onoga što primećujemo na Balkanu, a tiče se masovnog iseljavanje mladih, pošto ekonomija stagnira, delom zbog takvih politika.
Kada stvari ne idu dobro zbog populističkog pristupa, onda se populizam često ukršta sa nacionalizmom, pa se za većinu neuspeha okrivljuju susedi. To je nešto što je prilično dosledno prisutno širom Balkana. Posebno dolazi do izražaja tokom izbornih ciklusa, a gotovo sve političke partije na neki način koriste takvu retoriku", objašnjava Hodžaj.
RSE: Kakvo mesto u tome zauzimaju fenomeni političke paranoje? Na primer, da li vas je iznenadila reakcija albanskog premijera Edija Rame na takozvane "Flamingo" proteste u Albaniji (izazvani u znak neslaganja sa namerom gradnje luksuznog naselja na ostrvu na jugu Albanije, poznatom i kao prirodno staništeflamignosa)? Rama je govorio o "hibridnom ratu protiv Albanije" što je lično reakcijama, recimo, predsednika Srbije Aleksandra Vučića na demonstracije sa kojima se suočava u poslednjih godinu i po dana (protesti započeli zahtevima vezanim za suzbijanje korupcije, da bi im u međuvremenu bio dodat i onaj za vanredne izbore).
Andi Hodžaj: U Albaniji je to donekle nov fenomen, u smislu da nismo viđali proteste ovakvih razmera. Poslednji put smo nešto slično videli 2013. godine, kada su Sjedinjene Države tražile od Albanije da primi deo Assadovog hemijskog naoružanja u okviru jednog sporazuma. Tada su održani masovni protesti, a ovo je prvi put od tada da vidimo nešto slično. Zbog toga reakcija albanskih vlasti nije bila u potpunosti promišljena.
Delimično se može razumeti takva reakcija, ali vidimo i da se čitava situacija dodatno pojačava putem onlajn medija. I dalje je veoma teško doneti jasan zaključak, jer je prošlo tek deset dana. Međutim, sasvim je očigledno da su vlasti bile zatečene. Zato i imamo sva ta pogrešna tumačenja od strane postojećeg političkog sistema.
Razlike između događaja u Srbiji i Albaniji
RSE: Šta nam reakcije poput tih govore o načinu na koji političke elite pristupaju lokalnoj javnosti, kako u Albaniji tako i u Srbiji? Navodim ta dva primera kao najupečatljivija i najsvežija za poređenje, ali oni svakako nisu jedini.
Hodžaj: Ono što vidimo, a to je moj utisak, jeste jasno otuđenje mladih od postojećeg političkog sistema. Postoji mlada generacija, mlađa od 35 godina, koja se ne prepoznaje u sadašnjem sistemu i nema osećaj da taj sistem radi u njenu korist. Tu se vidi potpuni raskorak. I u Srbiji i u Albaniji demonstranti traže da se i vlast i opozicija povuku iz politike. Drugim rečima, oni ne žele ni jedne ni druge. To je prilično sličan pristup onome što smo videli i u Srbiji.
Međutim, biće veoma zanimljivo videti kako će se situacija dalje razvijati. U Srbiji je Vučić uspeo da preživi proteste, iako su traju više od godinu dana, dok u Albaniji protesti traju tek jedanaest dana.
U Albaniji bi razvoj događaja mogao biti drugačiji, između ostalog zato što je Srbija imala mogućnost da računa na podršku Rusije i Kine. Albanija takvu podršku nema. Ona je članica NATO-a i nema posebno bliske veze ni sa Kinom ni sa Rusijom. Zbog toga bi pritisci i preispitivanja kojima bude izložena mogli da proizvedu drugačije rezultate, što će biti veoma zanimljivo pratiti.
Takođe vidimo da Evropska unija postepeno vrši veći pritisak na Albaniju u vezi sa nekim zahtevima koje protesti ističu. Istovremeno, vidimo da Evropska unija više nije naročito sklona američkim investicijama u Evropi, naročito nakon što je Donald Tramp (Trump) otvoreno zapretio aneksijom Grenlanda.
Dakle, postoji i šira geopolitička dimenzija cele priče, koja je veoma zanimljiva za analizu. Međutim, nikako ne smemo potceniti činjenicu da su ovi protesti pre svega povezani sa nejednakošću prihoda. To je u suštini glavna poruka koju mladi šalju. Oni jasno iskazuju nezadovoljstvo postojećim političkim sistemom. Mislim da ih treba saslušati, jer oni predstavljaju generaciju Z i budućnost Balkana.
Migracije za Balkan jedno, za ostatak Evrope drugo
RSE: Pomenuli ste da je migracija važan element populističkih politika širom Evrope. Međutim, možda je upravo to jedna od ključnih razlika između zapadnoevropskog populizma i populizma na Zapadnom Balkanu. Ako govorimo o Balkanu, možda sa izuzetkom Slovenije, pitanje migranata i migracija nije politizovano i instrumentalizovano u toj meri kao što su to činili populisti u Velikoj Britaniji, na primer, ali i u drugim evropskim državama.
Hodžaj: Na Zapadnom Balkanu situacija je zapravo obrnuta, jer većina ljudi odlazi iz regiona. Međutim, ono što sada vidimo, a što zaslužuje mnogo više pažnje, jeste da je generacija Z već migrirala. Oni su živeli u Evropi, Sjedinjenim Državama ili drugim zemljama. I otkrivaju da su nejednakost prihoda i ekonomski problemi prisutni širom Zapada.
Oni su prva generacija koja neće ostvariti isti nivo prihoda ili bogatstva kao njihovi roditelji. Zbog toga je njihov pristup drugačiji: žele da provedu određeno vreme u inostranstvu, a zatim da se vrate kući i ulažu u svoju zemlju.
Ako pratimo poruke koje smo videli tokom protesta i u Srbiji i u Albaniji, one govore da mladi žele da ostanu u svojim državama i izgrade pravednije i ravnopravnije društvo. To je činjenica koju moramo uzeti u obzir. Zbog toga će svaki oblik populizma kakav smo viđali ranije verovatno biti teže održiv u budućnosti.
Međutim, treba naglasiti da je i pristupanje Evropskoj uniji često bilo deo populističkog narativa. Poruka je često glasila: „Ako uđemo u Evropsku uniju, svi problemi će biti rešeni.“ Ali, kao što ste i sami rekli na početku razgovora, to nije baš tako. Imamo i druge zemlje Balkana koje su postale članice Evropske unije, a ipak se i dalje suočavaju sa mnogim od tih istih problema.
Razlike između britanskog i balkanskih populizama
RSE: Ako govorite iz perspektive zemlje u kojoj se nalazite, Velike Britanije, da li verujete da rizik od tako snažnog talasa populizma, koji traje duže od deset godina i koji je oličen u liku Najdžela Faraža (Nigel Farage), može da ga dovede na vlast u Ujedinjenom Kraljevstvu?
Hodžaj: Naravno. U ovom trenutku, kada čitamo ili barem posmatramo ankete, Najdžel Faraž je u najboljoj poziciji da do 2029. godine postane sledeći premijer. Posebno ako posmatramo rezultate lokalnih izbora, ono što sada vidimo kao novu pojavu jeste da on koristi pitanje migracija kao političko oružje. Tvrdi da postoji ogroman talas migracija, što je privuklo veliku pažnju.
Međutim, on donekle menja svoj populistički pristup, jer sada pitanje migracija uvodi u okvir kulturnog rata. Naime, prema nekim podacima, posebno ove godine u Ujedinjenom Kraljevstvu, migracija je među najnižima kada je reč o broju novopridošlih.
Zato više ne može u potpunosti da igra na kartu da smo "preplavljeni migrantima". Ono što sada radi kao deo svog populističkog pristupa jeste da tvrdi da migranti čine krivična dela. I da su oni koji su već ovde odgovorni za talas kriminala koji on opisuje.
To je, ponovo, korišćenje populističkog pristupa kao političkog oružja. Njegov pristup je da kaže: "Deportovaćemo ih sve", "Preispitaćemo status svih migranata"...
RSE: U jednom članku čiji ste autor objasnili ste koliko je to pogrešno. To da migranti dominiraju među počiniocima krivičnih dela. Ali, populisti se obilato koriste lažnim narativima. Dakle, da li je moguće, ili bolje rečeno, kako je moguće da Faraž toliko dugo igra važnu ulogu u britanskoj politici?
Hodžaj: Delom zato što politički establišment nije uspeo da se suprotstavi njegovom narativu. Takođe i zato što ne žele da otuđe deo svojih birača. Neki birači, i konzervativaca i laburista, poslednjih godina veruju da su migracije deo problema - da su razlog za rast nejednakosti u prihodima u Ujedinjenom Kraljevstvu ili zašto njihov život nije bolji.
Faraž je uspeo da tu poruku prenese mnogo efikasnije. Ali ne smemo potceniti činjenicu da je Faraž, u poređenju sa drugim političkim liderima u Ujedinjenom Kraljevstvu, veoma efikasan komunikator. A kada ste efikasan komunikator, to vas može daleko odvesti u politici.
RSE: Ali, ako je Nigel Faraž, kao populista, toliko uspešan u zemlji kao što je Ujedinjeno Kraljevstvo, sa tako razvijenom demokratijom i veoma dugom demokratskom tradicijom, onda kada to uporedimo sa demokratijama koje su pod snažnim pritiskom u država Zapadnog Balkana, dugoročno gledano veoma je teško videti neku pozitivnu perspektivu - naprotiv.
Hodžaj: Slažem se. Međutim, ono što trenutno vidim i čitam u Velikoj Britaniji jeste stav da zapravo nikada nismo zaista "isprobali" Faraža. On je oduvek bio prisutan kao veoma glasan glas u politici, ali nikada nije zaista bio na vlasti. Ono što sada možda vidimo kao novost jeste da kontroliše većinu lokalnih samouprava koje je osvojio, pa ćemo videti kako će njima upravljati. Jer jedno je šta govorite kada ste u opoziciji. A sasvim drugo kada morate da isporučite rezultate.
To zapravo nikada nije bilo testirano u Ujedinjenom Kraljevstvu. Videli smo to u drugim delovima Evrope, gde su populističke partije dobile priliku da vladaju; ponekad su ostvarile uspeh, a ponekad su potom izgubile vlast na izborima. U Velikoj Britaniji takvo iskustvo zapravo nismo imali.
Zato će biti veoma zanimljivo videti kako će se ta situacija razvijati u Britaniji, dok je na Zapadnom Balkanu pristup i dalje prilično drugačiji. Ali populizam je veliki deo načina na koji politički akteri pokušavaju da komuniciraju svoja rešenja.