Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 27. avgusta da se Parada ponosa zakazana u Beogradu za septembar otkazuje ili odlaže.
On je naveo i da se time ugrožavaju prava manjine, ali i poručio da je država pritisnuta sa svih strana.
"Nije to pitanje da li su oni (pritisci) jači, jednostavno u nekom trenutku ne možete sve da postignete i to je to", rekao je Vučić.
Ubroz nakon što je Vučić izneo odluku o ovogodišnjem Evroprajdu, predstavnici međunarodnih organizacija i Evropske unije iskazali su žaljenje, dok su organizatori manifestacije poručili da ne odustaju.
Marko Mihailović iz udruženja "Belgrade Pride" poručio je da država Evroprajd ne može da otkaže.
"Može samo da proba da ga zabrani, što bi bilo jasno kršenje Ustava kao i presuda Ustavnog suda kojee zabrane Prajda iz 2011, 12, 13. godine proglašavaju neustavnim", naveo je Mihailović u objavi na Tviteru (Twitter).
Ustavni sud Srbije je 2013. godine zaključio da je zabrana Parade ponosa 2011. godine u Beogradu bila neustavna, i da je njom bio povređen član 54.
Mihailović je podvukao i da se Prajd održava po planu 17. septembra u 17 časova ispred Skupštine Srbije.
Desničarske partije i organizacije, kao i Srpska pravoslavna crkva (SPC), koji su tražili zabranu skupa, pozdravili su potez države.
U Beogradu je, prema najavama organizatora, od 12. do 18. septembra trebalo da se održi Evroprajd (Euro Pride). U pitanju je međunarodni događaj koji uključuje Paradu ponosa, čiji domaćin svake godine bude drugi evropski grad.
'Čekamo garancije EU za lična dokumenta'
Predsednik Srbije je rekao da kada je reč o registarskim tablicama ne vidi šansu za dogovor sa Kosovom.
On je, međutim, naveo da se nada da će moći da se postigne dogovor o dokumentima i da će EU dati garancije za to, kao i da Srbi sa Kosova ne mogu, kako je naveo, da pripadaju viznom režimu.
- Pet stvari koje treba da znate o dijalogu Kosova i Srbije
- Vučić skeptičan da će biti napretka u dogovoru s Kosovom
Kako je rekao, Srbija je spremna da izda jedan opšti "disklejmer" (napomenu) u kojem se navodi da se omogućava korišćenje ličnih karata koje izdaje Kosovo, ali da se to radi samo zbog olakšavanja slobode kretanja pojedincima i da se to ne može tumačiti kao priznavanje nezavisnosti Kosova, ne prejudicira konačni status Kosova i ne predstavlja odustajanje Srbije od Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.
Vučić je dodao da garancije iz EU za to očekuje za dva do četiri dana i da bi to omogućilo da Srbi sa severa Kosova mogu da uđu i napuste teritoriju sa dokumentima koje izdaje Srbija.
Predsednik Srbije je naveo i da više ne želi o ničemu da pregovara do formiranja Zajednice srpskih opština (ZSO), što je deo Briselskog sporazuma. Ustavni sud Kosova je proglasio taj deo neustavnim.
Vučić je rekao i da će vlasti na Kosovu od 1. septembra početi sa sprovođenjem odluke o pregistraciji vozila, ali da je rok za to dva meseca.
"Pa ćemo da vidimo", dodao je on.
Vlada Kosova je najavila da će 1. septembra implementirati odluku o preregistraciji vozila sa srpskim tablicama na RKS - Republika Kosovo, kao i odluku o izdavanju ulazno-izlaznog dokumenta na granici.
Uoči prethodnog pokušaja implementacije tih odluka, lokalni Srbi blokirali su barikadama puteve na severu Kosova.
Potom su se premijer Kosova Aljbin Kurti i predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastali u Briselu 18. avgusta, kako bi pronašli rešenje u okviru dijaloga o normalizaciji odnosa, ali bez konkretnog rezultata.
Ove nedelje su na Kosovu i u Srbiji boravili i specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan Gabriel Eskobar (Escobar) i izaslanik Evropske unije (EU) za dijalog Kosova i Srbije Miroslav Lajčak. Oni su imali niz susreta sa zvaničnicima obe zemlje u pokušaju smirivanja tenzija.
Kako su rekli medijima razgovori će se nastaviti.
Predsednik Srbije je izjavio 27. avgusta i da je njegova poruka da "nema ništa od međusobnog priznanja".
Vučić je naveo i da u njegovoj fioci stoji sedam dokumenata o povlačenju priznanja nezavisnosti Kosova. Nije precizirao o čijim dokumentima, odnosno o kojim državama, je navodno reč.
"Kada bude trebalo, obelodanićemo ih", rekao je.
Ana Brnabić mandatarka za sastav Vlade
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 27. avgusta da predlaže Anu Brnabić za predsednicu buduće Vlade Srbije.
Vučić je na konferenciji za novinare u Beogradu 27. avgusta rekao da je odluka bila komplikovana i složena.
On je kazao da Brnabić neće imati pun mandat i najavio je promene Vlade u 2024. Nije precizirao o kakvim se promenama radi.
"Pred Anom su sada važni zadaci", rekao je Vučić.
Ana Brnabić je i u prethodnom mandatu bila na čelu Vlade Srbije, na predlog vladajuće Srpske napredne stranke (SNS).
Vladu bira Skupština, na predlog kandidata za predsednika Vlade. Skupština odlučuje o izboru Vlade u celini.
SNS u Skupštini, uz svoje tradicionalne partnere, Socijalističku partiju Srbije, ima većinu.
Vučić je najavio u svom obraćanju da očekuje formiranje Vlade u narednih dvadesetak dana.
On je najavio da će potpredsednik Vlade biti gradonačelnik Novog Sada, Miloš Vučević, dok će Ivica Dačić iz SPS, osim važnog ministarskog mesta i zamenika predsednika Vlade, biti i koordinator službi bezbednosti.
