Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Borci za ljudska prava i dalje pod pritiskom


U izveštaju Amnesty Internationala, međunarodne organizacije za zaštitu ljudskih prava, Srbija je označena kao zemlja u kojoj su aktivisti za ljudska prava pod pritiskom, a vlasti ne čine ništa da ih zaštite. Siam Jones, ekspert Amnesty Internationala, navodi da su aktivisti za ljudska prava i dalje mete fizičkih napada i pretnji i da je samo nekolicina počinilaca bila izvedena pred lice pravde.

Nedostatak političke volje vlasti da izvršava svoje obaveze u garantovanju prava na slobodu izražavanja borcima za ljudska prava etablira klimu nekažnjavanja, što ugrožava civilno društvo, navodi se u izveštaju ove organizacije.

Amnesty International ukazuje na niz primera nasilja, među kojima su i napadi na aktivistkinje kao što su Sonja Biserko, Nataša Kandić, Biljana Kovačević Vučo.

Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava, podseća kao na drastičan primer demonizovanja, medijsku kampanju nakon objavljivanja godišnjeg izveštaja Helsinškog odbora, ali govori i o drugim primerima pritisaka i kampanja.

„Organizovane su isto tako pretnje. Pred mojim stanom su se našli neki ljudi koji su očigledno imali nekakve namere. Srećom smo ih na vreme otkrili. Zatim su objavljena uvredljiva pisma Legije u Kuriru, što je potpuno nezapamćeno da zatvorenik piše
Prošle godine je bila čitava jedna serija pokušaja diskreditovanja ljudi koji su na toj proevropskoj liniji.
pismo u kome brani ljude koje smo mi navodno stavili na listu za lustraciju, odnosno odstrel. Listu je napravio Slobodan Antonić“
, kaže Biserko i dodaje:

„Tako da je to u stvari bila jedna kampanja koju nisam skoro videla, tako organizovanu kroz sve medije. Ona je u tom smislu najizrazitiji primer jednog takvog diskreditovanja branitelja za ljudska prava. Prošle godine, inače je bila čitava jedna serija pokušaja diskreditovanja ljudi na toj, da tako kažem proevropskoj liniji. Tu je bio i LDP koji su stalna meta i ostale organizacije kao što su Žene u crnom, Fond za humanitarno pravo, Yukom...To su prosto organizacije koje su dežurni krivci za sve što se ovde dešava.“

Deklarativno zalaganje Vlade


Uprkos tome što su napadi uredno prijavljivani, vlasti nisu činile ništa da odgovorne sankcionišu, podseća sagovornica Radija Slobodna Evropa.

„Prethodna Vlada Vojislava Koštunice nikad nije napravila napor da se ti počinioci otkriju i da se preduzmu neke mere.
To je politika koja je stalno tu kad god Srbija napravi neki iskorak.
Evo Gej parada zakazana za nedelju ima već razne opomene od raznih grupacija. Vrši se pritisak da se to otkaže, jer se preti raznim nasiljem koje će verovatno biti pripisano kao odgovornost Vladi. Međutim, to rade određeni centri koji nemaju interesa da se Srbija pomera prema Evropi, što je i odnos prema ljudskim pravima i braniteljima ljudskih prava kao eksponentima takvog jednog vrednosnog sistema zapravo isto jedan preduslov za približavanje Srbije Evropi. Mislim da je to jedna organizovana hajka protiv evropske orijentacije Srbije koja se nekako artikulisala na mišiće i ona se vrlo polako i teško pomera zato što su te prepreke - i vidljive i nevidljive - brojne. Tako da su branioci za ljudska prava uvek prva meta i uvek lako posluže svima onima koji nas napadaju da se Srbija zaustavi. To je prosto jedna politika koja je stalno tu kad god Srbija napravi neki iskorak.“


Amnesty International navodi i da su aktivisti za homoseksualna prava u opasnosti, uz podsećanje da od 2001. godine homoseksualci nisu mogli u Beogradu da održe Paradu ponosa, zbog ozbiljnih pretnji upućenih aktivistima.

Boban Stojanović iz organizacije “Kvirija” kaže za naš program da se Vlada samo deklarativno zalaže za zaštitu prava boraca i zaštitnika ljudskih prava.

„Vlada radi to na jedan vrlo provizoran način, to je deo standardizacije, deo nekih tendencija koje su vrlo blage - priključivanje Evropskoj uniji. To zapravo ne ostavlja mnogo prostora da se o ljudskim pravima, zaštiti ljudskih prava i o zaštiti zaštitnika ljudskih prava, svih onih naših sugrađana i sugrađanki koji se za njih bore, postavi na jedan ozbiljan nivo, da to bude jedan ozbiljan rad i da građani i građanke u ovoj državi znaju da imaju neka prava i da država mora da stane iza njihovih prava i da se zaista osećamo jednaki. Bar što se tiče ustava i zakona. Deklarativno postoje neka zalaganja, postoje neki zakoni. Ono što znam iz prakse je da se mnogi od tih zakona ne primenjuju, da država zapravo ne radi ništa na promociji tih zakona. Ljudi ni ne znaju koja su njihova osnovna i, postojećim zakonima, data prava.“

Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas nedavno je izjavio da Parada ponosa u Beogradu ne bi trebalo da se održi. Taj stav je obrazložio strahom za bezbednost učesnika. Uz to je izrazio i svoj lični stav prema ljudima različite seksualne orijentacije.

"Ja sam samo rekao da smatram, možda sam patrijarhalno vaspitan, da je seksualno opredeljenje privatna stvar čoveka, i ne znam zašto bi on sa tim trebalo da izlazi u javnost, bez obzira da li je homoseksualac ili heteroseksualac."


Sonja Biserko kaže da je ova sredina duboko homofobična, a Đilasov stav prema Paradi ponosa ovako komentariše:

„On, zapravo, mora biti na čelu kolone koja će na neki način javnosti pokušati da pokaže da je to pravo na jednakost. Njegova uloga je sasvim druge prirode, a ne da on ustvari sprečava civilno društvo da se pomeri, pre svega, u pravu na jednakost svih grupa, pa i takve. I drugo, da se prosto i javnost omekša s obzirom na homofobiju koja ovde vlada, time što bi, recimo, predstavnici vlasti učestvovali u tome.“

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG