Dostupni linkovi

Izveštaj Amnesty Internationala: još uvek negativne ocene


Organizacija za zaštitu ljudskih prava Amnesty International u danas objavljenom izveštaju o ljudskim pravima u svetu tokom 2008, u delu o Srbiji, koji je obuhvatio i Kosovo, navodi da je Srbija napredovala u hapšenju ratnih optuženika i procesuiranju ratnih zločina pred domaćim sudovima, ali da je nastavljena diskriminacija manjinskih zajednica, kao i nekažnjavanje za etnički motivisano nasilje.

Ova organizacija ukazuje da misija Ujedinjenih nacija na Kosovu (UNMIK) nije uspela da reši pitanje nekažnjavanja predstavnika međunarodne zajednice odgovornih za kršenje ljudskih prava, kao ni počinioce ratnih zločina, pre svega one odgovorne za nestanke i otmice. Amnesty International podseća da je Kosovo u junu prošle godine usvojilo ustav, ali da on ne omogućuje uspostavljanje efektivnih institucija za zaštitu ljudskih prava, prava žena ili manjinskih zajednica. Konstatuje se, takođe, da je povratak izbeglica zanemarljiv.

U području Sandžaka, kako se ocenjuje, sporovi među političkim strankama i suparničkim islamskim grupama i dalje izazivaju nasilje.

Amnesty International navodi da još nema napretka u istrazi povodom preterane upotrebe sile prema zatvorenicima u Nišu koji su se pobunili u decembru 2006. od kojih je jedan umro od posledica premlaćivanja.

Naglašava se i da još ima izveštaja o zlostavljanju albanskih zatvorenika, kao i neprihvatljivom ponašanju policije prema novinarima i Romima.

Amnesty International podseća da je Srbija u junu prošle godine preuzela predsedništvo Dekadom uključivanja Roma u društvo, najavivši prioritete kao što su legalizovanje romskih naselja i sprečavanje diskriminacije romske dece u školama, koje bi se ogledalo i u uvođenju u školske programe romskog, kao izbornog jezika. Romi su, međutim, u Srbiji još uvek suočeni sa diskriminacijom u zapošljavanju i pravima sticanja adekvatnog smeštaja:



Snimak stanja ljudskih prava u Srbiji koji je načinio Amnesty International dobar je i sveobuhvatan. Posebno treba pohvaliti činjenicu da se fokusirao na ekonomsku krizu kao izgovor za kršenje ljudskih prava. To će se, nažalost, i nastaviti, ocenjuje Biljana Kovačević Vučo, predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava, ilustrujući svoju prognozu drastičnim ovogodišnjim atakom na ljudska prava iz vrhova jednog srpskog ministarstva:

Biljana Kovačević Vučo, Foto: Vesna Anđić
“To je čuveni zahtev ministra Dinkića koji je prosleđen preko Ministarstva pravde sudovima, da ne sude po zakonu i da obustave postupke koji se odnose na povrede ljudskih prava radnika, odnosno, njihova prava iz radnih sporova. Taj zahtev ministra Dinkića, zaista, osim što je bio predmet javne osude u medijima, nije doživeo ono što bi u svakoj demokratskoj zemlji morao da doživi – da ministar i oni koji su učestvovali u tome snose konsekvence za to. Reč je o sistemskom kršenju ljudskih prava, pokušaju onemogućavanja sudova i ljudi, čija su prava povređena, da ostvaruju svoja prava i to direktnim zahtevom jednoj grani vlasti. Radi se o bahatom pritisku na sud da ne poštuje zakone ove zemlje.”

U domenu tranzicione pravde, Amnesty International se pozitivno osvrće na prošlogodišnji napredak u Srbiji, ali sagovornica Radija Slobodna Evropa ukazuje na to da Srbija i dalje ima problema u suočavanju sa odlukama Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju:

“Političari nipodaštavaju taj sud i zapravo ga proglašavaju antisrpskim i politički pristrasnim. To se najbolje pokazalo preko odluke o preinačenju presude protiv Šljivančanina u Haškom tribunalu, gde su predsednik suda, predsednika Saveta, i sam Savet Rasima Ljajića i Savet za nacionalnu saradnju, reagovali na jedan krajnje neprimeren način šaljući poruku ovom javnom mnenju da se tu radi o političkom sudu, nepoštujući, zapravo, činjenicu da se Šljivančaninu sudilo za užasan zločin koji je izvršen u Hrvatskoj. Zatim tu postoji i slučaj Karadžića koji nije otvorio pitanje zbog čega je on uhapšen, i to još nije u javnom mnenju, i čitav niz propusta upravo na nivou tranzicione pravde.”


Nema političara u Srbiji koji se nije okitio obećanjem da če učiniti sve da u društvo reintegriše Rome. Oni su, međutim, kako kaže Biljana Kovačević Vučo:

“Romi su postali poštapalica svakom političaru, a zapravo preko slučaja iseljavanja Roma i slanja dece u specijalne škole mi vidimo koliko Romi i dalje s one strane regularnih institucija u ovom društvu i koliko se oni ne tretiraju ni na jednom nivou pristojnosti u ovoj državi. Zakon o diskriminaciji u toku usvajanja je pokazao svu paletu nerazumevanja pojma ravnopravnosti – poštovanje ljudskih prava je jednako za sve. Tako da pretpostavljam da će i reakcije prilikom usvajanja Zakona biti predmet izveštaja i pokazati koliko je još uvek duboka politika nepoštovanja prava svih na jednak način u Srbiji.”
  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG