Dostupni linkovi

Amnesty: Uprkos pandemiji neke zemlje nastavile pogubljenja


Protesti protiv smrtne kazne ispred ambasade Irana u Briselu, 2019.

Globalni trend smanjenja upotrebe smrtne kazne nastavljen je u 2020. godini delimično zbog mera za sprečavanja širenja pandemije, ali je 18 zemalja nastavilo tu praksu uprkos tome što su ograničenja u vezi sa COVID-19 otežale pristup pravnom savetovanju i pravo na fer suđenje, naveo je Amnesti internešnal (Amnesty International) u godišnjem izveštaju o smrtnim kaznama u svetu.

Širom sveta je u prošloj godini pogubljeno najmanje 483 ljudi, navodi Amnesti u izveštaju objavljenom 21. aprila, ali ukazuje da u taj broj nisu uključena izvršenja smrtnih kazni u zemljama koje takve podatke smatraju državnom tajnom ili ih ograničavaju, kao Kina za koju se veruje da svake godine pogubi hiljade ljudi.

Broj pogubljenja globalno je smanjen u odnosu na 2019. za 26 odsto, a 70 odsto u odnosu na 2015. kada su izvršene 1.634 smrtne kazne. Izvršenja smrtnih kazni u 2020. takođe je na najnižem nivou u poslednjih 10 godina.

Dok se svet mučio da spreči širenje virusa i zaštiti život ljudi, u nekim zemljama je zabeleženo povećanje upotrebe smrtne kazne, ukazuje Amnesti, navodeći primer Egipta u kojem je utrostručen broj pogubljenja u odnosu na 2019. godinu, dok je u SAD administracija Donalda Trampa (Trump) u julu obnovila pogubljenja na federalnom nivou, izvršivši 10 smrtnih kazni za pet i po meseci.

Značajno smanjenje broja pogubljenja je pre svega posledica manjeg broja egzekucija u Iraku i Saudijskoj Arabiji, ali i, kako navodi nevladina organizacija sa sedištem u Velikoj Britaniji, u manjoj meri zbog zastoja usled odgovora na pandemiju COVID-19.

Mada je pandemija doprinela smanjenju broja pogubljenja i dosuđenih smrtnih kazni, ona je takođe pogoršala inherentnu okrutnost takvog kažnjavanja, ocenjuje Amnesti, navodeći da su ograničenja zbog COVID-19 imala zabrinjavajuće posledice na pristup pravnom savetovanju i pravo na fer suđenje u nekoliko zemalja, uključujući u SAD, gde su advokati odbrane rekli da nisu mogli da obave ključan istraživački posao ili da se lično sastanu s klijentima.

"Dok se svet fokusirao na pronalaženje načina za zaštitu života od COVID-19, nekoliko vlada je pokazalo uznemirujuću odlučnost da pribegne smrtnoj kazni i pogubi ljude bez obzira na sve", rekla je generalna sekretarka Amnestija Anjes Kalamar (Agnes Callamard).

Bivša specijalna izvestiteljka UN za vansudska i arbitrarna pogubljena rekla je da "pogubljenja usred pandemije dalje naglašavaju inherentnu okrutnost" smrtne kazne.

Generalna sekretarka Amnesti internešnala Anjes Kalamar kaže da je smrtna kazna u okolnostima pandemije "posebno šokantan napad na ljudska prava".
Generalna sekretarka Amnesti internešnala Anjes Kalamar kaže da je smrtna kazna u okolnostima pandemije "posebno šokantan napad na ljudska prava".

"Borba protiv pogubljenja je teška i u najboljim vremenima, ali s pandemijom to znači da mnogi osuđeni na smrt nisu mogli da imaju pravno zastupanje licem u lice, a mnogi od onih koji su želeli da pruže podršku morali su da se izlažu znatnim – a koji su se apsolutno mogli izbeći – zdravstvenim rizicima", rekla je Kalamar, dodajući da je smrtna kazna u takvim okolnostima "posebno šokantan napad na ljudska prava".

Broj dosuđenih smrtnih kazni širom sveta, najmanje 1.477, takođe je smanjen – za 36 odsto u odnosu na 2019.

Amnesti je zabeležio smanjenje dosuđenih smrtnih kazni u 30 od 54 zemlje za koje se zna da su ih izrekle i navodi da se čini da je to u nekoliko slučajeva povezano s odlaganjem sudskih postupaka, usled odgovora na pandemiju.

Značajni izuzeci bili su Indonezija, gde je broj smrtnih kazni u 2020. godinu povećan za 46 odsto na 117 i Zambija gde je izrečeno 119 smrtnih kazni, za 18 više nego 2019.

Hiljade smrtnih kazni pod velom državne tajne

U ukupan broj pogubljenja nisu uračunate egzekucije u zemljama koje podatke o smrtnim kaznama svrstavaju u državne tajne ili su informacije o njima ograničene, poput Kine, Severne Koreje, Sirije i Vijetnama.

Kina je i dalje na prvom mestu po broju pogubljenja, navodi Amnesti, dodajući da ta zemlja nastavlja da smrtne kazne smatra državnom tajnom i onemogućava nezavisne istrage.

Iako je moguće da je poslednjih godina u Kini smanjena upotreba smrtne kazne, Amnesti navodi da veruje da je broj dosuđenih smrtnih kazni i izvršenih pogubljenja u 2020. i dalje u hiljadama.

Kao i prethodnih godina, monitoring Amnestija u Kini sugeriše da je smrtna kazna korišćena najviše u slučajevima ubistava ili droge, od 46 moguća dela za koja je predviđena najstroža kazna, ali od kojih prema navodima nevladine organizacije, mnogi ne ispunjavaju uslove "najtežih krivičnih dela" po međunarodnim zakonima i standardima.

Amnesti navodi da nije mogao da proceni da li je bilo presuda sa smrtnom kaznom i pogubljenja u regionu Sinđang gde je, kako ukazuje, poznato da je proteklih godina najteža kazna tajno korišćena posle krajnje nefer procesa.

Kineske vlasti su izgleda pribegle smrtnoj kazni i u pokušaju da spreče krivična dela koja utiču na sprečavanje širenja COVID-19, odobravajući brza suđenja koja su rezultirala sprovođenjem makar jedne smrtne kazne, navodi Amnesti.

Zemlje s najviše pogubljenja

Iza Kine najviše pogubljenja je izvršeno u Iranu (više od 246), Egiptu (više od 107), Iraku (više od 45) i Saudijskoj Arabiji (27).

U Iranu, Egiptu, Iraku i Saudijskoj Arabiji je u 2020. sprovedeno 88 odsto od ukupnog broja pogubljenja za koje se zvanično zna.

U Iranu, iako je broj evidentiranih pogubljenja manji nego prethodnih godina, i dalje se smrtne kazne koriste kao oružje političke represije protiv disidenata, demonstranata i članova manjinskih etničkih grupa, kršeći međunarodno pravo, ističe Amnesti.

Egipat je s utrostručenjem broja pogubljenja u jednoj godini na trećem mestu po broju izvršenih smrtnih kazni u 2020.

Najmanje 23 pogubljene osobe u Egiptu osuđene su na smrt u slučajevima vezanim za političko nasilje, posle ekstremno nepravednih suđenja obeleženih iznuđenim "priznanjima" i drugim ozbiljnim kršenjima ljudskih prava, uključujući mučenje i prinudne nestanke.

Nagli porast pogubljenja desio se u oktobru i novembru, kada su egipatske vlasti pogubile najmanje 57 ljudi – 53 muškarca i četiri žene.

Irak i Saudijska Arabija su među prvih pet zemalja po broju pogubljenja, iako je smanjenje ukupnog broja izvršenih smrtnih kazni u svetu 2020. povezano sa smanjenjem u te dve zemlje. Irak je više nego prepolovio broj smrtnih kazni sa 100 u 2019. na 45, dok je u Saudijskoj Arabiji taj broj smanjen za 85 odsto sa 184 na 27.

Amnesti navodi da mnoge zemlje u azijsko-pacifičkom regionu nastavljaju da krše međunarodno pravo i standarde koji zabranjuju upotrebu smrtne kazne za zločine koji ne uključuju namerno ubistvo.

Smrtna kazna izrečena je za krivična dela u vezi s drogom u Kini, Indoneziji, Laosu, Maleziji, Singapuru, Šri Lanki, Tajlandu i Vijetnamu, za korupciju u Kini i Vijetnamu, a u Pakistanu za bogohuljenje.

Amerike, Evropa i centralna Azija

SAD su jedina država na američkim kontinentima koja je izvršila pogubljenja 2020, premda je sa 17 izvršenih smrtnih kazni njihov broj najmanji u skoro 30 godina, posle pogubljenih 14 ljudi 1991. godine.

U odnosu na 2019, broj izvršenih smrtnih kazni u SAD je smanjen za 23 odsto, a u odnosu na 2018. za 32 odsto.

Međutim, Trampova administracija je dozvolila obnavljanje federalnih pogubljenja posle 17 godina, čime je 10 ljudi poslato u smrt za pet i po meseci, navod Amnesti uz ocenu da je taj zapanjujući podatak bez presedana pošto su u protekle četiri decenije ukupno tri pogubljenja izvršena na federalnom nivou.

Pored toga u pet saveznih američkih država je pogubljeno još sedam ljudi.

U Evropi u 2020. godini nije izvršeno nijedno pogubljenje, mada je u Belorusiji nastavljeno izricanje smrtnih kazni, dok su Kazahstan, Rusija i Tadžikistan nastavili da poštuju moratorijum na pogubljenja.

'Pozitivna slika'

Tokom protekle godine nije zabeleženo pogubljenje u Bahreinu, Belorusiji, Japanu, Pakistanu, Singapuru i Sudanu, zemljama u kojima je smrtna kazna izvršena 2019. godine.

Broj zemalja u kojima je izvršena smrtna kazna prošle godine je smanjen za dva u odnosu na 2019, što, prema navodima Amnestija, potvrđuje da je pribegavanje pogubljenjima ograničeno na manjinu država.

Takođe, u 2020. godini Čad i američka savezna država Kolorado su ukinuli smrtnu kaznu, dok se Kazahstan obavezao na ukidanje prema međunarodnom pravu, a Barbados završio reforme za ukidanje obavezne smrtne kazne.

Do aprila ove godine 108 zemalja je ukinulo smrtnu kaznu za sve zločine, a 144 zemlje su ukinule u zakonu ili praksi, što je, kako navodi Amnesti, trend koji se mora nastaviti.

"Uprkos tome što su neke vlade nastavile korišćenje smrtne kazne, ukupna slika 2020. je pozitivna. Čad je ukinuo smrtnu kaznu, zajedno s američkom državom Kolorado, a broj poznatih pogubljenja i dalje opada – približavajući svet slanju krajnje okrutne, nehumane i degradirajuće kazne u istorijske knjige", rekla je Kalamar.

Ona je rekla da su poziv Generalne skupštine UN za moratorijum na pogubljenja podržale 123 države, što je više nego ikada do sada, i ocenila da se time povećava pritisak na zemlje koje i dalje dosuđuju i sprovode smrtnu kaznu

"Virdžinija je nedavno postala prva država na jugu SAD koja je ukinula smrtnu kaznu, dok nekoliko predloga zakona o njenom ukidanju na federalnom nivou čeka u Kongresu. Kako se put ka globalnom ukidanju smrtne kazne nastavlja, pozivamo Kongres SAD da podrži zakonodavne napore za ukidanje smrtne kazne", rekla je Kalamar.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG