Američki napadi na iranske sisteme protivvazdušne odbrane i radare, prema oceni visokih američkih zvaničnika i regionalnih bezbednosnih stručnjaka, deluju kao ograničeno upozorenje Teheranu, a ne kao početak šire vojne kampanje.
Napadi su bili usmereni na više iranskih sistema protivvazdušne odbrane i radara, a drugi američki zvaničnik rekao je za RSE da je operacija “u toku” i da je fokusirana na protivvazdušnu odbranu i radarske instalacije. Iranski državni mediji izvestili su o eksplozijama na više lokacija u provinciji Hormozgan, uključujući Sirik, Bandar Abas, Minab i ostrvo Kešm.
Napadi dolaze u osetljivom trenutku za američko iranske odnose, dok administracija Donalda Trampa nastavlja da teži pregovorima sa Teheranom uprkos rastućim vojnim tenzijama u Persijskom zalivu.
Više američkih zvaničnika koji su informisali novinare naglasilo je da ne očekuju da će vojna akcija poremetiti tekuće diplomatske napore.
Jedan visoki zvaničnik rekao je da predsednik Donald Tramp i dalje veruje da je mirovni sporazum sa Iranom dostižan, navodeći da se “ništa ne menja u trenutnom stanju pregovora“ i opisujući dogovor kao “i dalje blizu“.
Istovremeno, drugi američki zvaničnik okarakterisao je napade kao “upozoravajući hitac“, sugerišući da Vašington želi da pokaže spremnost na vojni odgovor, ali bez poteza koji bi mogli da izazovu širi sukob.
Kongres zahteva odgovor
Operacija je usledila nakon rastućeg pritiska zakonodavaca, posle izveštaja o učešću Irana u obaranju američkog helikoptera Apache ranije istog dana.
Govoreći na konferenciji za medije, predsednik Predstavničkog doma Majk Džonson (Mike Johnson) iz Luizijane rekao je da je obavešten o onome što je opisao kao “ciljane napade“ koji su “odbrambenog karaktera“ protiv Irana.
Džonson je dodao da je ranije učestvovao na sastanku u Situacionoj sobi sa Trampom, potpredsednikom Džej-Dijem Vensom (JD Vance), državnim sekretarom Markom Rubiom, ministrom odbrane Pitom Hegsetom (Pete Hegseth) i drugim visokim zvaničnicima, gde je Iran bio jedna od tema razgovora.
Visoki vojni zvaničnici takođe su signalizirali da se odgovor razmatrao i pre nego što su napadi postali javni. Na pitanje o američkoj reakciji na incident sa helikopterom, admiral Bred Kuper (Brad Cooper) je kratko odgovorio: “Videćemo.“
Republikanci u Kongresu bili su direktniji. Predsednik Odbora za oružane snage Predstavničkog doma, Majk Rodžers (Mike Rogers) iz Alabame, ocenio je da Vašington ne može dozvoliti da obaranje američkog helikoptera prođe bez odgovora.
“Moramo snažno da odgovorimo“, rekao je Rodžers. “Ne možemo dozvoliti da neko obori naš helikopter, a da to prođe bez reakcije.“ Dodao je da Tramp treba da razmotri “značajne opcije“.
Ranije tog dana, senator Ted Kruz (Cruz) iz Teksasa pozvao je na vojnu akciju, navodeći na društvenim mrežama da “postoji hitna potreba da SAD odgovore na ovaj napad“.
Demokratski kongresmen Džoš Gotajmer (Josh Gottheimer) iz Nju Džersija takođe je podržao snažan odgovor, rekavši da je Iran pokušao da ubije američke vojnike i pohvalio “hrabrost i brzu reakciju“ vojske.
Dvostranačka podrška za odmazdu pokazuje da napadi na američko vojno osoblje i dalje izazivaju snažan politički pritisak u Vašingtonu, čak i među zakonodavcima koji se oštro razilaze u širim pitanjima politike prema Bliskom istoku.
Stručnjaci vide odmeren signal, a ne put ka ratu
Bezbednosni analitičari s kojima je razgovarao RSE uglavnom smatraju da su napadi pažljivo odmeren odgovor, osmišljen da ojača odvraćanje uz očuvanje prostora za diplomatiju.
Penzionisani viceadmiral Robert Maret (Murrett), bivši direktor Nacionalne geoprostorno obaveštajne agencije, rekao je da operaciju vidi pre svega kao ograničenu odbrambenu akciju, a ne kao signal šire eskalacije.
Maret je ukazao na to da je CENTCOM opisao napade kao “proporcionalne“, naglasivši da takav jezik ukazuje na pokušaj da se sukob obuzda, a ne proširi.
On je takođe istakao da i dalje postoji neizvesnost oko okolnosti gubitka helikoptera, navodeći da nije jasno da li je letelica namerno oborena ili je incident povezan sa nekim drugim problemom, poput iranskog drona.
Generalno, Maret smatra da i Vašington i Teheran nastoje da izbegnu poteze koji bi ugrozili mogućnost postizanja dogovora.
Prema njegovim rečima, vojni pritisak i diplomatija odvijaju se istovremeno, pri čemu nijedna strana ne želi da povuče poteze koji bi trajno zatvorili vrata pregovorima.
Ipak, upozorio je da je moguć produženi period ograničenih tenzija, dok pregovarači pokušavaju da reše teška pitanja, uključujući iranski nuklearni program, bezbednost pomorskih ruta u Ormuskom moreuzu i zamrznutu iransku imovinu.
Sličnu ocenu dao je i Dan Arbel (Arbell), bivši izraelski diplomata i istraživač na Američkom univerzitetu u Vašingtonu.
Arbel je opisao operaciju kao ograničen odgovor i naveo da bi, ukoliko Iran ne uzvrati, napadi mogli da otvore prostor za nastavak pregovora.
Smatra da je Vašington, nakon incidenta sa helikopterom Apache, morao da pokaže da napadi na američke snage neće ostati bez odgovora, ali je naglasio da je reč o “preciznoj“ i “taktičkoj“ upotrebi sile, sprovedenoj uz suzdržanost.
Poruka Teheranu, prema Arbalu, ima dvostruku prirodu: SAD će reagovati kada su njihovi ljudi meta, ali ostaju posvećene pregovorima o smanjenju tenzija i rešavanju spora oko nuklearnog programa.
Test za diplomatiju
Izazov za američku administraciju sada je da ubedi i saveznike i protivnike da vojni odgovor i diplomatija nisu međusobno isključivi.
Gađanjem protivvazdušnih i radarskih sistema, umesto šire strateške infrastrukture, Vašington je, čini se, izabrao opciju koja nanosi štetu Iranu, ali ograničava rizik od šireg regionalnog sukoba.
Ponavljane poruke američkih zvaničnika da su napadi “upozoravajući hitac“ i da su pregovori “i dalje blizu“ sugerišu da Bela kuća pokušava da balansira između odvraćanja i diplomatije.
Da li će Teheran to tumačiti na isti način može biti ključno za dalji razvoj događaja.
Ako Iran ne uzvrati, napadi bi mogli ostati kratka, ali značajna epizoda u širem diplomatskom procesu. Ukoliko, međutim, Teheran odgovori vojno, Vašington bi mogao da se suoči sa dodatnim pritiskom Kongresa i regionalnih partnera da pojača akcije, što bi testiralo sposobnost administracije da održi pregovore u sve nestabilnijem bezbednosnom okruženju.
Za sada, američki zvaničnici izražavaju uverenje da je vojna akcija ojačala kredibilitet SAD bez zatvaranja vrata dogovoru – delikatan balans koji će verovatno obeležiti narednu fazu krize.