Polaganjem cveća i paljenjem sveća 1. marta u Beogradu odata je pošta ruskom opozicionom političaru Alekseju Navaljnom.
Navaljni, jedan od najistaknutijih kritičara Kremlja, koji je umro u arktičkom zatvoru pod misterioznim okolnostima, sahranjen je 1. marta na groblju u blizini kuće gdje je proveo djetinjstvo u Moskvi. Preminuo je 16. februara.
Skup pred zgradom Ambasade Rusije održan je na poziv Ruskog demokratskog društva, nevladine organizacije koje okuplja kritičare predsednika Rusije Vladimira Putina i protivnike ruske invazije na Ukrajinu.
Komemorativni skup u Beogradu kod ruske ambasade na kom se okupilo nekoliko stotina ljudi održan je i 16. februara kada je saopšteno da je umro.
Cveće u čast Navaljnog, koji je u trenutku smrti u kaznenoj koloniji na Arktiku imao 47 godina, građani su položili i 21. februara pred ruskom ambasadom u Beogradu i na trgu u centru Novog Sada.
Od početka ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. hiljade Rusa došlo je u Srbiju, jednu od retkih država u Evropi za koju im nije potrebna viza.
Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) je u maju 2023. saopštilo za Radio Slobodna Evropa (RSE) da u Srbiji boravi skoro 30.000 državljana Rusije na osnovu odobrenog privremenog boravka.
Antiratni aktivisti u Beogradu su u protekle dve godine organizovali niz protesta. Poslednji je bio 21. januara pod parolom "Rusija bez Putina", na koji je tada pozvala fondacija Alekseja Navaljnog u više od 100 gradova širom sveta.
Srbija se nije uskladila sa izjavom Evropske unije u kojoj se za smrt opozicionog lidera Alekseja Navaljnog odgovornost pripisuje predsedniku Rusije Vladimiru Putinu.
Saradnici pokojnog opozicionara za njegovu smrt optužili su vlast Rusije i predsednika Vladimira Putina, dok je Kremlj negirao odgovornost, a ruske vlasti saopštile da je preminuo usled problema sa zdravljem.
