Kordoni policije ispred pekara, protesti i govor mržnje – slike su Surdulice, na jugu Srbije.
Na ulicama ovog gradića, koji broji oko 10.000 stanovnika, deo meštana proteklih dana protestuje zbog pogibije sugrađanina u saobraćajnoj nesreći koja je podigla etničke tenzije jer je osumnjičeni za udes mladić albanske nacionalnosti.
Iako je osumnjičeni uhapšen, na protestima su viđeni transparenti na kojima se pozivalo na bojkot pekara u vlasništvu porodice osumnjičenog, a čuli su se i pozivi na iseljavanje čitave porodice.
I na protestu 19. februara bilo je sličnih poruka.
Goran Mladenović, jedan od učesnika protesta, rekao je za Radio Slobodna Evropa (RSE) da porodica treba da se iseli iz tog mesta jer je, kako je naveo, "odgovorna za bahatu vožnju" osumnjičenog.
Tvrdi da protesti nisu etnički motivisani.
"Pod ovakvim uslovima, kako se oni bahate i ponašaju, mislim da bi trebali da odu. On ( vozač) ima svega 20 godina i vozi sa nekom kosovskom vozačkom dozvolom", rekao je Mladenović.
Dok su mu pekare okružene policijom, vlasnika pekare reporterka RSE nije zatekla na tom mestu. On nije odgovarao ni na pozive i poruke RSE.
Hajci i pozivima na progon prethodio je govor mržnje na lokalnoj Viber grupi čiji je član i ministar u Vladi Srbije Novica Tončev, nekadašnji predsednik opštine Surdulica.
Iako ističe da podržava demonstrante, Tončev za RSE navodi da nemaju "nacionalnu osnovu".
Napade i pozive na linč osudio je ministar za ljudska i manjinska prava Demo Beriša navodeći da je "nedopustivo da se tragedija zloupotrebljava za širenje mržnje, pozive na proterivanje i kolektivnu osudu na osnovu nacionalne pripadnosti".
RSE do objavljivanja ovog teksta nije dobio odgovor nadležnog Tužilaštva da li ispituje napade i izazivanje nacionalne mržnje u Surdulici.
Prema popisu iz 2022. godine u ovom gradu živi ukupno šestoro građana albanske nacionalnosti.
S jedne strane protesti, sa druge podrška
Policija je uoči poslednjeg protesta 19. februara u Surdulici stajala ispred pekara "Park" u vlasništvu porodice osumnjičenog vozača, ali se demonstranti za razliku od prethodnih puta sada nisu okupljali ispred njih, javila je reporterka RSE.
Desetine ljudi stajalo je u centru tog mesta sa zastavama Srbije i transparentima sa porukom "Pravda za Rastka" (poginulog u nesreći).
Uprkos pozivima na bojkot i napadima, tri pekare u vlasništvu albanske porodice i dalje rade.
Radnica u jednoj od pekara "Park", koja je tražila da joj ne otkrivamo identitet, rekla je za RSE da ne podržava proteste.
Ona je dodala da o svom poslodavcu može da kaže "sve najbolje".
Dok je reporterka RSE razgovarala sa radnicom, više ljudi ušlo je u pekaru da kupi hleb, ali nisu želeli da govore.
U centru Surdulice zatekli smo i Danijelu koja ističe da ne podržava bojkot pekara i proteste.
Kaže da vlasnika pekare zna iz viđenja, te da je protiv toga da se progoni cela jedna porodica.
"Neka odgovara onaj ko je počinio (krivično delo)", rekla je za RSE.
Tužilaštvo u Vladičinom Hanu, u blizini Surdulice, saopštilo je 19. februara da se povodom saobraćajne nesreće vodi istraga za Teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja, a zbog pogibije jedne osobe.
Saobraćajna nesreća se dogodila 9. februara, a iz tužilaštva navode da osumnjičeni B.F. poseduje vozačku dozvolu sa Kosova "koja mu je odmah tokom uviđaja od strane policije oduzeta".
Tužilaštvo je navelo i da će naložiti veštačenje "kako bi se .. utvrdio uzrok saobraćajne nezgode, brzina kretanja vozila kojim je upravljao osumnjičeni kao i činjenicu da li je smrtno stradalom licu blagovremeno ukazana lekarska pomoć".
Osumnjičenom je određen pritvor, a tužilaštvo navodi da "u ovom, kao i u svim postupcima vodi računa o pretpostavci nevinosti".
Tužilaštvo je navelo i da se ovo saoštenje, pored ostalog izdaje zbog "iznošenja neproverenih informacija putem društvenih mreža".
Kako je počelo?
Protesti u Surdulici organizovani su putem društvenih mreža, a preko aplikacije za razmenu poruka Viber.
Na društvenim mrežama i medijima pojavili su se delovi pripiske na Viber grupi "Pravda za Rastka" koja navodno broji više stotina članova.
U ovim prepiskama, između ostalog, poziva se na bojkot pekara, ali i pozivi na proterivanje porodice osumnjičenog.
Govor mržnje eskalirao je na protestima na kojima je napadnuta i novinarka koja je sa njih izveštavala Dejana Cvetković.
"Na protestu sam bila verbalno napadnuta i ometana tokom rada, dobacivali su razne komentare seksualne konotacije. Mislim da su (pojedinci) bili nezadovoljni mojim izveštavanjem jer sam proteste stavila u kontekst međuetničke netrpeljivosti", rekla je ona za RSE.
Dodala je da je prvi protest organizovan ispred pekare porodice osumnjičenog kada su okupljeni gađali objekat jajima.
Cvetković ističe i da je u razgovoru sa vlasnikom pekare saznala da je nakon ovih dešavanja bio prinuđen da evakuiše porodicu iz Surdulice, ali da ni to nije prošlo bez incidenata.
"On mi je rekao da su ovi što protestuju napali automobil koji je evakuisao njegovu porodicu", kaže ona.
RSE nije dobio iz policije informaciju da li je i koliko ljudi privedeno zbog napada na pekaru i albansku porodicu.
Na istim protestima formulisani su i drugi zahtevi upućeni institucijama kojima se, između ostalog, traži ostavka policijskog vrha u Surdulici zbog navodnog višegodišnjeg ignorisanja problema bahate vožnje osumnjičenog.
Takođe, pitanja su upućena i lokalnom Domu zdravlja zbog tvrdnji da je Hitna pomoć stigla kasno.
Vlasti u Surdulici nisu odgovorile na pitanja RSE o protestima i govoru mržnje koji se čuo na tim skupovima.
Ministar 'uz demonstrante'
Jedan od članova Viber grupe u kojoj su razmenjivanje poruke mržnje bio je i ministar bez portfelja u Vladi Srbije Novica Tončev, koji je i nekadašnji predsednik opštine Surdulica.
Na pitanje RSE povodom poziva na iseljavanje albanske porodice, Tončev je odgovorio da se u Surdulici održavaju "mirni protesti kao vid izražavanja nezadovoljstva zbog bahatog ponašanja učesnika u saobraćaju".
"Na ovim okupljanjima građana povod nikako nije nacionalna osnova, već samo ukazivanje nadležnim institucijama da ovakve i slične stvari ne smeju da se dešavaju", napisao je on.
Osude targetiranja
Ipak, pojedine nevladine organizacije i institucije u Srbiji drugačije tumače događaje u Surdulici.
Organizacija "Građanske inicijative" saopštila je 17. februara da se u tom mestu sprovodi kampanja "koja uključuje kolektivno targetiranje građana na osnovu njihove nacionalne pripadnosti".
"Posebno zabrinjava činjenica da su u komunikacionim kanalima u kojima su se širili pozivi na trajno iseljenje i kolektivnu kaznu učestvovali i javni funkcioneri, uključujući i ministra Novicu Tončeva", navode.
Poverenik za zaštitu ravnopravnosti Milan Antonijević osudio je pretnje i govor mržnje usmeren prema porodici albanske nacionalnosti.
Antonijević je rekao da javno iznošenje poruka kojima se poziva na linč, proterivanje ili zastrašivanje predstavlja ozbiljno kršenje prava na ravnopravnost i može dovesti do ugrožavanja bezbednosti građana i narušavanja međunacionalnih odnosa.
Na položaj albanske manjine u Srbiji nedavno je upozorio i Vašington. Članovi Odbora za spoljnu politiku Predstavničkog doma američkog Kongresa u januaru su zatražili razmatranje niza problema sa kojima se suočavaju Albanci na jugu Srbije, uz ocenu da su diskriminisani.
Vlast u Srbiji odbacila je ovakve ocene.
Prema popisu iz 2022, u Srbiji živi više od 60.000 Albanaca i predstavljaju četvrtu po veličini nacionalnu manjinu u zemlji.
Radio Slobodna Evropa na Telegramu
Registrujte se i budite u toku uz sadržaje Radija Slobodna Evropa na Telegramu!
Klikom ovde dobijate brze, pouzdane i relevantne informacije o najvažnijim dešavanjima o kojima svakodnevno izveštavamo.