Međunarodni seminar za albanski jezik, književnost i kulturu, mesto je sastanaka albanologa iz celog sveta koji se svake godine sreću u Prištini, gde se održava ovaj seminar.
Na ovogodišnjem 35. izdanju učestvuju i studenti iz Srbije sa Katedre za albanologiju, Univerziteta u Beogradu. Među njima su Monika Marić iz Sremske Mitrovice i Vanja Živković iz Leskovca.
Kažu da nemaju problema sa komunikacijom u Prištini pa i za RSE govore na albanskom jeziku.
Monika je na seminaru po drugi put, i pohađa kurseve trećeg nivoa albanskog jezika.
„Moj albanski sada je bolji nego prošli put jer mogu bolje da govorim i da komuniciram na ulici, da se upoznajem s ljudima. Govorimo ga po radnjama, u biblioteci. Veoma su ljubazni i kada čuju da smo iz Srbije obraćaju nam se na srpskom, a ako se radi o mladima onda kazu 'O super, dobrodošli'“, priča Monika.
Vanja je apsolvent i kaže da joj je ovaj seminar mogućnost da učvrsti jezik u svakodnevnom govoru.
„Jezik sam naučila, ali praksa je malo teža. Ovde postoji ta mogućnost da se upoznamo sa ljudima sa Kosova, ali i iz ostalih država. Mislim da je ovo poseban slučaj. Ovde svaki dan govorimo na albanskom, dok je u Beogradu to malo teže. Predavanja imamo dva puta nedeljno i imamo samo dva profesora, ali imamo i lektore koji su iz Albanije. Teško je, ali se trudimo da naučimo jezik međusobnom komunikacijom“, kazala je Vanja.
Kako kažu, opredelile su se za albanski jezik zato što nemaju predrasude i zato što žele da grade mostove prijateljstva.
I Monika i Vanja navode da su se prilikom prve posete Prištini u svojoj zemlji suočile sa predrasudama zbog te odluke.
„Tada bi me ljudi pitali ’zar se ne plašis da ideš tamo?’. Ne znam kako su zamišljali da je ovde. Mislili su da je ovde rat ili šta znam. Ali, sada već svi znaju da ja studiram albanski jezik i da sam već dolazila ovde. Svima kažem da je Kosovo fino, ali da je fino i u Albaniji, da su ljudi dobri i da nas ne razlikuju od ostalih koji nisu iz Srbije“, kaže Monika.
Ona se nada da će jednog dana otvoriti turištičku agenciju kako bi kod Srba promovisala albansko more i kosovske planine.
Vanji su se čudili što se od 28 jezika koji se nude u Beogradu opredelila baš za albanski.
„Neki bi rekli ’Super, lako ćeš da nađeš posao jer je poziv redak’. Drugi bi me pitali ’Zašto baš albanski od 28 jezika?’ Ali, sada su se već navikli. Svake godine im ispričam kako se provodim na Kosovu i kako je ovde. Mislim da su počeli da veruju da je i ovde isto kao i tamo, da su i ovde isti ljudi, i da, osim jezika, nema ničeg drugačijeg“, kaže ona.
Facebook Forum