Dostupni linkovi

Da li država prisluškuje aktiviste inicijative 'Ne da(vi)mo Beograd'?


Aktivisti Inicijative Ne da(vi)mo Beograd već mesecima sumnjaju da su prisluškivani, ali zvaničan odgovor da li je to tačno nisu dobili. Pitanje koje je postavila ova organizacija, koja inače traži odgovornost vlasti za noćno rušenje u Savamali, otvorilo je stare dileme o policijskom nadzoru građana i poštovanju zakona.

Ksenija Radovanović i Dobrica Veselinović, aktivisti Inicijative Ne da(vi)mo Beograd nekoliko meseci su od Ministarstva unutrašnjih poslova čekali službenu informaciju o tome da li su njihovi brojevi telefona pod nadzorom državnih organa, da bi nedavno konačno dobili odgovor da se njihov zahtev odbija zbog toga što traženi podaci zakonski spadaju u kategoriju „strogo poverljivo“ i „državna tajna“.

„Nama je to jasan znak da je do takvog prisluškivanja došlo. Prosto, ne znam kako drugačije to da tumačimo. Mi do sada imamo osnovanu sumnju da tvrdimo da su naši telefoni prisluškivani“, rekla je za RSE Ksenija Radovanović, iz Inicijative Ne da(vi)mo Beograd.

Aktivisti Inicijative Ne da(vi)mo Beograd saopštili su da neće odustati od zahteva da se istraži nezakonito rušenje u Savamali
Aktivisti Inicijative Ne da(vi)mo Beograd saopštili su da neće odustati od zahteva da se istraži nezakonito rušenje u Savamali

Aktivisti ove inicijative pitanje da li su prisluškivani postavili su na osnovu Zakona o pristupu informacijama od javnog značaja i Zakona o zaštiti podataka o ličnosti MUP-u i Telekomu Srbije, koji je takođe odbio njihov zahtev.

Zahteve su podneli nakon što su u prethodnom periodu primetili da ih prate, fotografišu i snimaju nepoznate osobe u civilu, kao i posle doživljenih pretnji koje su prijavljivali policiji.

Ksenija Radovanović kaže da su se, nakon što su ostali bez detaljnog odgovora policije, žalili povreniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljubu Šabiću.

„Sada ostavljamo njima da raščlane da li za takvo prisluškivanje postoje sudski nalozi. Zakon propisuje uslove kada građani mogu da se stave pod takav nadzor. Čitajući zakon jasno je da se to vrši samo ako postoji sumnja u vrlo ozbiljna krivična dela, kakva su teška razbojništva, teška ubistva, rušenje ustavnog poretka, rasturanje pornografije i slične stvari. Sasvim je sigurno da se mi ne bavimo time“, rekla je Radovanović.

Pre nekoliko godina zaštitnik građana Saša Janković rekao je da zabrinjava podatak da službe bezbednosti zadiru u privatne internet i telefonske komunikacije više hiljada građana Srbije
Pre nekoliko godina zaštitnik građana Saša Janković rekao je da zabrinjava podatak da službe bezbednosti zadiru u privatne internet i telefonske komunikacije više hiljada građana Srbije

U praksi, kažu pravni stručnjaci, policija građanima ne daje podatke o tome ko je pod njihovim nadzorom, zbog čega je važno funkcionisanje institucija poverenika i ombudsmana koji imaju pristup takvim informacijama i zakonsku mogućnost da reaguju u slučaju zloupotrebe.

O informaciji koju je od MUP-a dobilo dvoje aktivista Inicijative Ne da(vi)mo Beograd, advokat Rajko Danilović kaže:

„Taj odgovor je takvog sadržaja, u stvari, da se ne da odgovor. I sada je poverenik Šabić ta institucija koja treba da ogovori na to pitanje.“

Pre nekoliko godina zaštitnik građana Saša Janković rekao je da zabrinjava podatak da službe bezbednosti zadiru u privatne internet i telefonske komunikacije više hiljada građana Srbije i upozorio da se takve aktivnosti mogu sprovoditi samo po striktnim sudskim odlukama i nadzorom.

Uvek su sumnje opravdane. Jer takva opasnost najpre postoji tehnološki, ali i politički je uvek prisutna: Rajko Danilović
Uvek su sumnje opravdane. Jer takva opasnost najpre postoji tehnološki, ali i politički je uvek prisutna: Rajko Danilović

Oprez građana danas ne čudi, podseća Rajko Danilović, jer je proteklih decenija u Srbiji bio kratak put do nezakonitog prisluškivanja:

„Uvek su sumnje opravdane. Jer takva opasnost najpre postoji tehnološki, ali i politički je uvek prisutna. Kao i uvek, radi nekog političkog interesa. Da se sazna šta neko misli ili sprema. Društvo nikada nije apriori oslobođeno od toga.“

Inicijativa Ne da(vi)mo Beograd već je mesecima izložena oštrim kritikama predstavnika vlasti zbog protesta koje je organizovala nakon nezakonitog rušenja objekata u Savamali, koji su se nalazili u zoni državnog projekta “Beograd na vodi”, na kojima se traži procesuiranje odgovornih za taj slučaj.

Ksenija Radovanović smatra da bi, ukoliko bi se potvrdilo da su aktivisti prisluškivani, to značilo nastavak zastrašivanja kom su konstantno izloženi.

“Jedino što je to sada više zastrašujuće u smislu toga da, ako takvi sudski nalozi postoje, to onda znači da su zapravo državni organi instrumentalizovani zato da se određena grupa građana kriminalizuje i time omalovažava njihovo pravo da postavljaju pitanja”, kaže Radovanović.

Po zakonu, posebne mere za tajno prikupljanje podataka policiji odobrava sudija za prethodni postupak, na predlog javnog tužioca. Kako se navodi u Zakoniku o krivičnom postupku, ove mere određuju se zbog sumnje za teška krivična dela među kojima su i ubistvo, otmica, razbojništvo, diverzija, špijunaža, napad na ustavno uređenje i dela protiv bezbednosti Srbije.

Predrag Petrović, iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, kaže da građani ne mogu da dobiju podatak da li su “na merama”, da institucije kontrole mogu samo da ustanove da li pojedina institucija krši zakon, ali da veruje da ne postoji nijedan razlog za prisluškivanje aktivista Inicijative Ne da(vi)mo Beograd.

“Meni je zaista teško da poverujem da su aktivisti Inicijative Ne da(vi)mo Beograd na neki način učinili ili pripremali neko krivično delo”, navodi Petrović.

Slučaj Savamala i nakon sedam i po meseci - nerasvetljen
Slučaj Savamala i nakon sedam i po meseci - nerasvetljen

Uprkos njihovim sumnjama da ih prisluškuju, aktivisti Inicijative Ne da(vi)mo Beograd saopštili su da neće odustati od zahteva da se istraži nezakonito rušenje u Savamali.

„Verujem da ćemo u jednom trenutku dokazati da imamo pravo da budu kažnjeni ljudi koji na taj način zloupotrebljavaju institucije i našu zajedničku imovinu“, zaključila je Ksenija Radovanović.

Slučaj Savamala još je nerasvetljen, iako su civili maskirani fantomkama uz pomoć bagera srušili privatne objekte u Hercegovačkoj ulici pre sedam i po meseci.

  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti". Na RSE je od avgusta 2000. godine.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG