Dostupni linkovi

Iz centrale Agrokora u Zagrebu je Radiju Slobodna Evropa (RSE) potvrđeno da prinudni upravnik Ante Ramljak planira ove nedelje da dođe u Srbiju uz napomenu "bez službenog programa, odnosno ikakvih sastanaka javnog profila".

Pre toga je u srpskim medijima objavljena nezvanična informacija da Ramljak dolazi u sredu 18. oktobra. Iz domaćih izvora RSE nije uspeo ništa da sazna osim da u Ministarstvu privrede nije dogovoren nikakav sastanak.

Tim povodom, RSE je upitao stručnjaka za strana ulaganja Milana Kovačevića šta bi mogla biti agenda prinudnog upravnika u Srbiji u kojoj Agrokor ima nekoliko firmi sa 11.000 zaposlenih i preko čijeg trgovinskog lanca se odvija značajan deo trgovine između Srbije i Hrvatske.

Šta bi mogao zvaničnicima Srbije da ponudi ili zatraži prinudni upravnik Agrokora?

"Može da počne sa tim: šteta je i za vas i za nas sadašnje stanje Agrokora, hajde da vidimo da ipak mi olakšamo trgovinu između Hrvatske i Srbije pa da onda država izađe sa nekom idejom kako bi se to moglo održavati. Drugo, može da traži da se pusti sad prodaja kapitala u ovdašnjim preduzećima. Treće, može da traži da se dozvoli, ako su neka ovdašnja preduzeća u boljoj situaciji, da pomognu Agrokoru tako što će možda tražiti da neke kredite daju 'Agrokoru majci'. Jer, ovdašnja preduzeća nisu sva u vlasništvu jednog preduzeća iz Hrvatske. Jednim delom su u vlasništvu Konzuma, neki proizvođači su u vlasništvu različitih 'ćerki Agrokora' u Hrvatskoj", objašnjava Kovačević.

Na pitanje da li 11.000 radnika koji rade u tim firmama u Srbiji treba da strahuju šta će sa njima biti sutra, Kovačević odgovara da to ne bi "ograničio samo na zaposlene.

"Rekao bih da moramo i mi brinuti kakve već imamo štete i kakve možemo imati štete. Malo sam se iznenadio što je nedavno rečeno da nema nikakvog rizika za naša preduzeća. Ima rizika i za Srbiju i za naša preduzeća. Sada bi trebalo pažljivo raditi da se što manje odlije novca naših preduzeća. Sa druge strane, da se našim preduzećima pomogne kako bi se obezbedio plasman, kad je reč o industrijskim preduzećima. Kad je reč o trgovinskim preduzećima, treba videti koliko uvozimo, koliko izvozimo, pa videti šta je pametno uraditi u našu korist", kaže Milan Kovačević.

Privredni sud u Beogradu odbio je letos zahtev prinudnog upravnika za Agrokor Ante Ramljaka da preduzeća, koja u Srbiji posluju u okviru tog koncerna, pređu pod njegovu upravu i Lex Agrokor.

Agrokor je u Srbiji vlasnik Mercatora S, preduzeća Dijamant, Frikom, MG Mivela, Kikindski mlin i Nova sloga sa ukupno oko 11.000 radnika.

Agrokor je uzdrmao celi region jer posluje i ima svoje firme u svim državama u okruženju.

Slovenija, koja je u Evropskoj uniji je u gorem položaju od Srbije jer je vezuju evropska pravila, ističe za RSE slovenački cenjeni ekonomista Jože Mencinger.

"Kod nas (u Sloveniji, op.a.) Merkator posluje prilično normalno, naše vlasti tvrde da će uraditi sve da se to što se dogodilo Agrokoru ne prenese u Sloveniju. Znači, radi se više-manje o proizvođačima proizvoda koje prodaju Merkatoru – najznačajnijem trgovačkom preduzeću u Sloveniji. Od njega je zavisno 60.000 proizvođača koji dobavljaju robu Merkatoru", objašnjava Mencinger.

U ponedeljak 16. oktobra uhapšeno je 12 osoba u slučaju Agrokor, otvara se istraga za finansijski kriminal enormnih razmjera u Agrokoru posljednjih 12 godina.

Njih dvanaestero i oca i sinove vlasnika Ivice Todorića, za koje se pretpostavlja da su u Londonu, kaznena prijava nove Agrokorove uprave tereti za štetu koncernu veću od milijardu evra.

  • 16x9 Image

    Branka Mihajlović

    Novinarstvom se bavi od 1972. godine. Od 1995. do 2006. radi u Radiju Slobodna Evropa u Pragu kao novinar, od 2006. je dopisnik RSE u beogradskom birou.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG