Građani Srbije će, po svemu sudeći, morati da plate 37 miliona evra samo zbog jednog od brojnih loših poteza državnih funkcionera iz prošlosti. Tako afera nazvana 'Satelit', koja je počela potpisivanjem ugovora o iznajmljivanju izraelskog satelita za potrebe srpske vojske, ulazi u završnu fazu – čiji epilog bi mogla da bude optužnica protiv nekadašnjeg ministra odbrane.
Prvoslav Davinić, ministar odbrane državne zajednice Srbija i Crna Gora, potpisao je 4. juna 2005. u Parizu sa izraelskom kompanijom „Imageset International” ugovor o iznajmljivanju špijunskog satelita za potrebe domaće vojske. Kada je taj podatak dospeo u javnost, ispostavilo se da je ministar, tada iz redova stranke G17 plus, sve uradio na svoju ruku jer Vrhovni savet odbrane ni Savet ministara nisu naložili niti potpisali odluku da se sklopi taj posao.
Kako ugovor nije realizovan, sada je sve došlo na naplatu, a odluka arbitražnog suda u Parizu iz 2008. glasi: Da Srbija Izraelcima isplati 36 miliona evra, plus milion i 400.000 dinara zbog izgubljenog spora pred redovnim sudom u Londonu, kao i još neke troškove.
Dtagan ŠutanovacDragan Šutanovac, ministar odbrane Srbije, izjavio je za RSE da u slučaju 'Satelit' pravosuđe što pre mora da kazni krivca:
"Zbog evidentne štete koja ja zaista enormna. Ne vidim kako je moguće da je država došla u situaciju da duguje toliki novac, a da neko koje je zloupotrebio službeni položaj nije pozvan da odgovara zbog toga što je učinio."
Osnovna ideja u priči o izreaelskom satelitu bila je da ga šest godina od potpisivanja ugovora Srbija koristi za osmatranje teritorije Kosova, za šta je trebalo da plati ukupno 44,9 miliona evra.
Pet godina posle, Aleksandar Radić, vojni analitičar, za RSE kaže da je i tada bilo jasno da nešto sa tim ugovorom ozbiljno nije uredu, jer vojsci jednostavno nije bilo potrebno iznajmljivanje satelita:
"Stvarno je bila besmislica za ogromne pare nabavljati satelitske snimke u situaciji u kojoj se Vojska Srbije i Crne Gore nije mogla pohvaliti ni posedovanjem bespilotnih izviđačkih letelica, ni efikasnom upotrebom izviđačkih aviona, a ni bilo kojeg drugog oblika tehničkog rada na terenu. Suma koja je trebalo da se potroši za iznajmljivanje izraelskog satelita do sada nije prevaziđena ni jednom kasnijom nabavkom za potrebe vojske, ništa do sada nije plaćeno skuplje, tako da se tim više postavlja pitanje čemu sve to. Duboko sam ubeđen da je u pitanju bio samo finansijski interes određenih grupa."
Vađenje kestenja iz vatre
Slučaj 'Satelit' svojevremeno je proglašen za državnu tajnu, a vlada Vojislava Koštunice ništa nije preduzela da se pozabavi tom pričom. Ipak, sadašnja vlast pokušala je da izvadi kestenje iz vatre, pregovarajući sa Izraelcima daleko od očiju javnosti o tome da se smanje penali koje bi trebalo platiti zbog propalog ugovora, ili da se za bar deo tog novca umesto satelitiskih usluga dobije, na primer, vojna oprema.
Ministar Dragan Šutanovac nije mogao da kaže šta će se desiti:
"Svakako da je izraelska vojna industrija jedna od najboljih na svetu i da bi Vojska Srbije bila veoma rada, ukoliko bi to bilo moguće, da se određeni deo sredstava koji smo izgubili u tom sporu dobije ukoliko bi mi uplatili taj novac. U ovom trenutku zaista ne znam da li ova presuda znači da mi moramo da isplatimo novac samo na ime toga što je izgubljena dobit kompanije, ili ćemo za uzvrat imati i neku korist. Postoji mogućnost da taj novac gubimo bez ikakve mogućnosti da nešto dobijemo."
Aleksandar RadićNakon istrage, u kojoj je Prvoslav Davinić tvrdio da je potpisao samo nacrt ugovora i da taj dokument nije validan, ovih dana u Beogradu je objavljeno da će protiv njega ipak biti podignuta optužnica.
Analitičar Aleksandar Radić podseća da je za kontrolu i odluke o vojnim stvarima u vreme potpisivanja ugovora sa izraelskom firmom bio zadužen Vrhovni savet odbrane, koji su činili predsednici članica i prvi čovek Državne zajednice Svetozar Marović. Zato, kaže Radić, možda bi neke odgovore mogli potražiti i u tadašnjem VSO-u:
"Prema tome moramo ponovo da pretresemo šta se to zapravo dešavalo u vreme Srbije i Crne Gore. Arbitražni sud je rekao svoje, Srbija treba da plati trošak, ali zaista je protivno zdravom razumu platiti toliko novca za nešto što nikada nismo dobili i što je od početka bilo sumnjivo. Pravnici mogu da naprave čudo, možda bi oni sada mogli da učine da Srbija bude pošteđena tog troška, ali podsećam da se od samog početka propustila prilika da se raščisti situacija."
Stručnjaci kažu da je i ova afera pokazala da je potrebna veća transparentnost i parlamentarna kontrola. Marko Milošević, iz beogradskog Centra za civilno vojne odnose, zaključuje da bi u slučaju 'Satelit', kao i u ostalim sporovima, svakako trebalo poštovati sudske odluke, posebno i zbog perspektiva srpske namenske industrije:
"Bitno bi bilo da raščistimo te odnose sa Izraelom, između ostalog zbog toga što je naša vojna industija u usponu. To je jedna od onih grana iz kojih mi imamo kakav takav izvoz. Jedno je 36 ili 37 miliona evra koliko bi platili na ime propalog ugovora, a drugo je izvozni ugovor od nekoliko desetina, stotina miliona ili čak milijardu, koji mi možemo da dobijemo. Da gubimo mnogo veće šanse za izvoz u Izrael i neke druge zemlje zbog afere Satelit bilo bi zaista neozbiljno od strane države."
Da je srpsko pravosuđe ranijih godina bilo efikasnije i da je Prvoslav Davinić optužen, i njegov ugovor označen kao korupcionaški, građani Srbije verovatno ne bi sada plaćali odšetetu. Jedan od takođe nerešenih milionskih slučajeva vezanih za vojsku je afera 'Pancir', u kojoj je pored ostalih optužen i nekadasnji ministar odbrane Prvoslav Davinić. Sporna nabavka opreme od kompanije Mile Dragić za potrebe srpske vojske još je u postupku pred sudom.
Prvoslav Davinić, ministar odbrane državne zajednice Srbija i Crna Gora, potpisao je 4. juna 2005. u Parizu sa izraelskom kompanijom „Imageset International” ugovor o iznajmljivanju špijunskog satelita za potrebe domaće vojske. Kada je taj podatak dospeo u javnost, ispostavilo se da je ministar, tada iz redova stranke G17 plus, sve uradio na svoju ruku jer Vrhovni savet odbrane ni Savet ministara nisu naložili niti potpisali odluku da se sklopi taj posao.
Kako ugovor nije realizovan, sada je sve došlo na naplatu, a odluka arbitražnog suda u Parizu iz 2008. glasi: Da Srbija Izraelcima isplati 36 miliona evra, plus milion i 400.000 dinara zbog izgubljenog spora pred redovnim sudom u Londonu, kao i još neke troškove.
"Zbog evidentne štete koja ja zaista enormna. Ne vidim kako je moguće da je država došla u situaciju da duguje toliki novac, a da neko koje je zloupotrebio službeni položaj nije pozvan da odgovara zbog toga što je učinio."
Osnovna ideja u priči o izreaelskom satelitu bila je da ga šest godina od potpisivanja ugovora Srbija koristi za osmatranje teritorije Kosova, za šta je trebalo da plati ukupno 44,9 miliona evra.
Pet godina posle, Aleksandar Radić, vojni analitičar, za RSE kaže da je i tada bilo jasno da nešto sa tim ugovorom ozbiljno nije uredu, jer vojsci jednostavno nije bilo potrebno iznajmljivanje satelita:
"Stvarno je bila besmislica za ogromne pare nabavljati satelitske snimke u situaciji u kojoj se Vojska Srbije i Crne Gore nije mogla pohvaliti ni posedovanjem bespilotnih izviđačkih letelica, ni efikasnom upotrebom izviđačkih aviona, a ni bilo kojeg drugog oblika tehničkog rada na terenu. Suma koja je trebalo da se potroši za iznajmljivanje izraelskog satelita do sada nije prevaziđena ni jednom kasnijom nabavkom za potrebe vojske, ništa do sada nije plaćeno skuplje, tako da se tim više postavlja pitanje čemu sve to. Duboko sam ubeđen da je u pitanju bio samo finansijski interes određenih grupa."
Vađenje kestenja iz vatre
Slučaj 'Satelit' svojevremeno je proglašen za državnu tajnu, a vlada Vojislava Koštunice ništa nije preduzela da se pozabavi tom pričom. Ipak, sadašnja vlast pokušala je da izvadi kestenje iz vatre, pregovarajući sa Izraelcima daleko od očiju javnosti o tome da se smanje penali koje bi trebalo platiti zbog propalog ugovora, ili da se za bar deo tog novca umesto satelitiskih usluga dobije, na primer, vojna oprema.
Ministar Dragan Šutanovac nije mogao da kaže šta će se desiti:
"Svakako da je izraelska vojna industrija jedna od najboljih na svetu i da bi Vojska Srbije bila veoma rada, ukoliko bi to bilo moguće, da se određeni deo sredstava koji smo izgubili u tom sporu dobije ukoliko bi mi uplatili taj novac. U ovom trenutku zaista ne znam da li ova presuda znači da mi moramo da isplatimo novac samo na ime toga što je izgubljena dobit kompanije, ili ćemo za uzvrat imati i neku korist. Postoji mogućnost da taj novac gubimo bez ikakve mogućnosti da nešto dobijemo."
Analitičar Aleksandar Radić podseća da je za kontrolu i odluke o vojnim stvarima u vreme potpisivanja ugovora sa izraelskom firmom bio zadužen Vrhovni savet odbrane, koji su činili predsednici članica i prvi čovek Državne zajednice Svetozar Marović. Zato, kaže Radić, možda bi neke odgovore mogli potražiti i u tadašnjem VSO-u:
"Prema tome moramo ponovo da pretresemo šta se to zapravo dešavalo u vreme Srbije i Crne Gore. Arbitražni sud je rekao svoje, Srbija treba da plati trošak, ali zaista je protivno zdravom razumu platiti toliko novca za nešto što nikada nismo dobili i što je od početka bilo sumnjivo. Pravnici mogu da naprave čudo, možda bi oni sada mogli da učine da Srbija bude pošteđena tog troška, ali podsećam da se od samog početka propustila prilika da se raščisti situacija."
Stručnjaci kažu da je i ova afera pokazala da je potrebna veća transparentnost i parlamentarna kontrola. Marko Milošević, iz beogradskog Centra za civilno vojne odnose, zaključuje da bi u slučaju 'Satelit', kao i u ostalim sporovima, svakako trebalo poštovati sudske odluke, posebno i zbog perspektiva srpske namenske industrije:
"Bitno bi bilo da raščistimo te odnose sa Izraelom, između ostalog zbog toga što je naša vojna industija u usponu. To je jedna od onih grana iz kojih mi imamo kakav takav izvoz. Jedno je 36 ili 37 miliona evra koliko bi platili na ime propalog ugovora, a drugo je izvozni ugovor od nekoliko desetina, stotina miliona ili čak milijardu, koji mi možemo da dobijemo. Da gubimo mnogo veće šanse za izvoz u Izrael i neke druge zemlje zbog afere Satelit bilo bi zaista neozbiljno od strane države."
Da je srpsko pravosuđe ranijih godina bilo efikasnije i da je Prvoslav Davinić optužen, i njegov ugovor označen kao korupcionaški, građani Srbije verovatno ne bi sada plaćali odšetetu. Jedan od takođe nerešenih milionskih slučajeva vezanih za vojsku je afera 'Pancir', u kojoj je pored ostalih optužen i nekadasnji ministar odbrane Prvoslav Davinić. Sporna nabavka opreme od kompanije Mile Dragić za potrebe srpske vojske još je u postupku pred sudom.
