Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Srpski advokati protiv fiskalizacije


Advokati tvrde da je njihov rad nemoguće "provući" kroz kasu

Advokati iz cele Srbije stupili su u trodnevni štrajk zbog namere države da od 1. marta 2010. uvede fiskalne kase u advokaturu. Mnoga suđenja su odložena, a advokati su najavili radikalizaciju protesta i potpunu blokadu pravosuđa ukoliko vlast ne odustane od namere.

Kako izgleda kada advokati štrajkuju najbolje se videlo u beogradskoj Palati pravde, u kojoj u tri suda i tri tužilastva radi 2.000 zaposlenih, i kroz koju svakodnevno prođe oko 5.000 ljudi.

Hodnici i sudnice su poluprazni, jer je zbog advokatskog protesta samo u Okružnom sudu odloženo 30 pretresa. Ivana Ramić, portparolka Okružnog suda, izjavila je za naš radio da su održana samo suđenja u kojima prisustvo advokata nije bilo obavezno.

"Šteta se u ovom trenutku ogleda u odlaganju većine suđenja, s obzirom da je u najvećem broju slučajeva u predmetima koji se sude pred prvostepenim krivičnim odeljenjem ovog suda reč o obaveznim odbranama. Tako da to jeste šteta jer je u pojedinim suđenjima bilo zakazano izvođenje završnih reči, bilo je zakazanih i pritvorskih predmeta, pa sama odlaganja zbog štrajka advokata utiču na dužinu trajanja postupaka", objasnila je Ramić.

POKUŠAJ DRŽAVE DA "IZVUČE" PARE

Zbog štrajka advokata u zgradi Specijalnog suda nije održano nijedno suđenje optuženima za organizovani kriminal i ratne zločine. Advokati su u protestu jer smatraju da bi obavezom izdavanja fiskalnih računa bila narušena osnovna prava profesije - samostalnost i nezavisnost.

Advokat Zdravko Đukanović, iz Advokatske komore Beograda, bio je u Palati pravde ali nije radio, gde je za naš program rekao da se sa kolegama odlucio na štrajk jer je jedna od osnovnih zamerki da bi fiskalizacijom bila ugrožena obaveza čuvanja profesionalne tajne.

"Nema opravdanja za nameru da poreski službenik može da vrši kontrolu predmeta. Ako ste vi meni stranka, a svaki poreski službenik može da ima uvid u predmet i vidi o čemu se radi, i da kontrolise da li sam vam za pravni savet naplatio uslugu i tako dalje, to degradira struku. Da je to rešenje primereno i normalno zasigurno bi ga imale i države sa dugom pravosudnom tradicijom. Nigde u državama uređenog sveta sličan primer ne postoji", smatra Đukanović.

Advokati navode da već paušalno plaćaju porez i to od 230 do 600 evra mesečno. Rajko Danilović, jedan od advokata sa najdužim stažom, rekao je za naš program da fiskalizacija advokature za njega predstavlja besmislicu.

Rajko Danilović


"To je zafrkavanje. Kako bi ja to uveo ako imam, recimo, pet ili šest klijenata, šta to znači? Da ispostavim jedan račun na svakih mesec ili dva… Zna se šta je fiskalizacija, svaka naplata prolazi kroz fiskalni račun i svake večeri treba da šaljete izveštaj. Ovo sa fiskalizacijom advokature je pokušaj države da izvuče pare odakle god može", tvrdi Danilović.

Danilović kaže da se ne protivi plaćanju poreza, ali da smatra da se iza fiskalizacije krije i pritisak na advokate.

"Malo da se kontroliše koje klijente advokati imaju, da sve to može da se prati i uhodi."

RSE: A šta se postiže time?

"A to ne znam, pitajte one koji to nameravaju."

Nadležni u resornim ministarstvima nisu želeli da komentarišu optužbe advokata. Nemanja Nenadić, iz organizacije Transparentnost Srbija, rekao je za naš program da bi problem mogao da bude u tome što predlagači propisa nisu pojasnili efekte fiskalizacije.

"Osnovno pitanje je da li bi ova mera trebalo da dovede do prikupljanja više poreskih sredstava u budžet i na koji bi način došlo do toga. Ako se status advokata kao lica koja plaćaju porez na paušalan način ne bi menjao, onda dodatnom obavezom izdavanja fiskalnih računa ne bi bilo nekog značajnijeg poreskog efekta",
kaže Nenadić

Međutim, sa aspekta građana svakako je dobro da im se omogući da i od advokata dobiju fiskalni račun zaključio je Nenadić i dodao:

"Kada je reč o mogućnosti da poreski organi dođu do poverljivih podataka između advokata i klijenata, o tome se svakako mora voditi računa. Zato smatram da bi pre početka primene novih zakonskih rešenja trebalo ustanoviti da li postoji ikakav rizik od narušavanja prava građana."

Beograđani koje smo anketirali u beogradskoj Palati pravde mahom su za fiskalizaciju.

  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti". Na RSE je od avgusta 2000.

XS
SM
MD
LG