Adrijana Hodžić je direktorka Kancelarije Vlade Kosova u severnoj Mitrovici koja je
počela da radi prošlog leta. Ko dolazi i da li uopšte neko dolazi da traži pomoć ili
uslugu Vlade Kosova, da li se mogu ostvariti Vladini projekti pomoći na severu Kosova
koji sebe smatra delom Srbije, ko sprečava gradnju škole, opravku zgrada,
regulisanje odnošenja smeća...
Hodžić: Zaista imamo mnogo posla. Svakoga dana nismo u mogućnosti da se držimo radnog vremena od 8:00 do 16:00.
Hodžić: Naša kancelarija se nalazi u Severnoj Mitrovici, tačnije u naselju koje se zove Bošnjačka mahala. To je jedna multietnička sredina. Na dohvat je ruke ljudima koji žive u Severnoj Mitrovici. Severna Mitrovica je polovina jednog inače malog grada. Govorimo o površini od ukupno pet kvadratnih kilometara.
Hodžić: Živim na severu.
Hodžić: Našu administrativnu kancelariju ne posećuju ljudi samo iz Severne Mitrovice, nego širom severa. To je institucija koju plaća Vlada Kosova. Ima za cilj pružanje opštinskih usluga svim onim ljudima kojima te usluge trebaju. Ovde se radi o potrebi.
Dolaze Srbi iz severnog dela Kosova koji imaju potrebu za radnom dokumentacijom, da bi imali pristupa jugu. Ako imamo jednog biznismena koji živi na severu, koji želi aplicira za neku donaciju ili finansijsku podršku kod bilo kojeg stranog donatora koji se nalazi u Prištini, on mora razviti mehanizam kako da dođe do tog donatora i aplicira.
Hodžić: Naravno. Po tom pitanju nas je posetilo oko 90 ljudi i za nekih skoro 60-tak smo izašli u susret. Hteli su da registruju biznis. Da bi ste mogli da aplicirate, morate imati registrovani biznis pri Vladi Kosova i dokumentaciju koju izdaje Vlada Kosova. Sada građani Severne Mitrovice imaju te usluge na dohvat ruke u našoj adminstrativnoj kancelariji Severne Mitrovice.
Hodžić: Najviše je posećen departman koji se bavi zdravstvom i socijalnim pitanjima. Dolazi ona najugroženija kategorija stanovništva koja živi u Severnoj Mitrovici. Oni traže različite vrste pomoći. Zabeležili smo preko hiljadu ljudi koji su došli i tražili da im se poprave krovovi od kuća, elektro-instalacija, tražili su pomoć u hrani i higijenskim potrebama. Upravo ovih dana smo pokrenuli akciju pomoći u hrani i higijenskih potreba.
Posećena je i javna administracija. To je departman u kojem se izdaju različiti izvodi i državljanstva - ukupno nekih 25 vrsta dokumenata.
Imamo departman koji se bavi obrazovanjem, sportom, kulturom i omladinom. Veliki broj NVO se obratio upravo ovom odjeljenju po pitanju različitih projekata, koji imaju za cilj neke aktivnosti za mlade i kulturu. Da ne govorim o prosvjetnim radnicima koji se suočavaju sa velikim problemom i pritiskom od strane postojećih struktura na severu, da se odreknu svih žiro-računa preko kojih su primali plate iz kosovskog budžeta. Ljudi zatvaraju svoje račune, ali nerado. Pošto su zatvorili svoje račune, oni se nama obraćaju i pokušavamo da nađemo načina kako bi smo im izašli u susret da reše taj problem i da nastave sa primanjima plate iz kosovskog budžeta, koja im pripada.
Hodžić: Kancelarija je objavljena maja meseca 2012 godine.
Hodžić: Postoji problem koji se tiče medija na severu. Postoje jedan ili dva lokalna medija koji hoće da sarađuju i promovišu rad administrativne kancelarije. Naišli smo na otpor od strane nekih drugih medija koji ne žele da sarađuju sa administrativnom kancelarijom. Pojedinci koji rade u tim medijima su se izjasnili da oni ne žele da ugrožavaju svoju bezbednost i da zbog svojih pretpostavljenih ne smeju da komuniciraju sa administrativnom kancelarijom.
Hodžić: Itekako. Znate da je više puta bilo napada na ljude koji rade u administrativnoj kancelariji. Bilo je mnogo slučajeva gde su se ljudi obratili nama, ali su bili praćeni, viđeni da su posetili administrativnu kancelariju. Kada su izašli odavde, oni su imali neprijatne situacije na ulici. U celoj toj priči je pozitivna stvar što su se svi ti ljudi nama vratili i dalje sarađuju sa nama.
Hodžić: Smeta najviše lokalnim moćnicima. Smeta onoj kategoriji ljudi kojima odgovara da zadrže status quo na severu, kako bi nelegalne radnje, koje su izuzetno profitabilne za pojedince, mogle i dalje da cvetaju. Sa postojanjem administrativne kancelarije Severne Mitrovice, povećava se svest da će se zavesti neki red i mir.
Hodžić: Nemamo nikakvu saradnju sa predstavnicima lokalne samouprave. Mi smo zainteresovani da sarađujemo sa svima. I po Ustavu i po planu Ahtisarija, nama nije zabranjeno da budemo u komunikaciji sa bilo kojim institucijama u regionu.
Ozbiljno i iskreno pozivam sve institucije, koje žele da vide kako radi administrativan kancelarija, da dođu, da nas posete i da vide kako mi radimo i šta radimo.
Hodžić: Na žalost nemamo nikakvu saradnju. Upoznata sam da je gospodin Vulin više puta posećivao i Mitrovicu i Kosovo. Smatram da bi komunikacija bila korisna i da bi se taj kontakt trebao ostvariti.
Hodžić: Odgovoriću kao građanka koja živi u Severnoj Mitrovici i kao neko ko zaista razgovara sa mnogo ljudi koji žive na Kosovu. Smatram sebe vrlo bogatom jer u našoj porodici ima različitih etničkih pripadnosti. Ne umem da pravim razliku između Srba, Albanaca, Makedonaca, Crnogoraca i slično. Kao neko ko razume sve etničke pripadnosti i ko komunicira sa ljudima koji žive u Severnoj Mitrovici, mogu reći da svi nerado idu na proteste i na barikade. Ne možete verovati koliko je majki koje se plaše za svoju decu, da li će se vratiti čitavi sa tih barikada jer nikada ne znate šta se može desiti i da li može doći do nekog fatalnog incidenta, kada neko može da izgubi i glavu. Zašto i čemu sve to?
Hodžić: Jesam. Rođena sam u Severnoj Mitrovici. Tu sam živela pre rata i većim delom u toku rata. Nakon rata odmah sam se angažovala, još od 1999. godine, kroz rad sa internacionalnim humanitarnim organizacijama. Moj posao se vezivao za građane, ne samo na severu, ne samo u Kosovskoj Mitrovici, već i širom Kosova.
Ne pripadam niti jednoj političkoj partiji, nemam svoju nevladinu organizaciju, ne pripadam niti jednoj asocijaciji. Mi ovde ne predstavljamo građane. Mi smo ovde da služimo građanima i da budemo u službi građanima, da im pružamo ono što oni hoće, ono što njima treba, a ne da im išta namećemo.
Hodžić: Kažem da sam Mitrovčanka i kažem da sam čovek. Najviše me vređa kada me pitaju kojoj naciji pripadam. Smatram da je život izuzetno kratak i da moramo naučiti da poštujemo jedni druge. Moramo razmišljati isključivo o kvalitetnom životu. Govorim vam iz ličnog primera. Vrlo je lepo kada vi u jednom svom ambijentu slavite sve. Tačno je da se Kosovo predočilo u jednu priču koja se zasniva na srpsko-albanskom konfliktu i rešenja se traže na tom polju jer očigledno da na toj relaciji postoji problem.
Živim u jednom multietničkom gradu jer jeste Kosovo multietničko. Imamo Gračanicu koja je pored Prištine, ali Severna Mitrovica jeste grad u kojem zajedno žive, u jednoj zgradi, i Srbi i Albanci i Romi i Muslimani. Kada nema struje, nema struje ni za koga, kada nema vode, mi svi patimo od istog problema. Moramo naći zajednička rešenja da bi smo zajedno živeli bolje.
Hodžić: Mislim da su svi suviše zaokupljeni oko kosovsko-albanskog problema. I kada god se izađe sa nekim rešenjima, nisu globalna, uvek mora da se zadovolji jedna ili druga strana. Mnogo sam srećna što nisam u politici.
Hodžić: I u Severnoj Mitrovici su se nedavno slavili svi ovi praznici. Posetila sam mnogo porodica u Severnoj Mitrovici i u nekim enklavama na jugu. Skoro u svakoj, videla sam mnogo ljudi koji su posetili srpske porodice, a da nisu Srbi.
Netrpeljivost među građanima, jedan na jedan, na lokalnom nivou, ne postoji, ili postoji u vrlo maloj meri. Kada imate nekoga da je nezadovoljan i da ne zna ko je krivac, ili pravi krivac, uvek mu može čovek iz druge nacije da bude dežurni krivac za taj njegov porodični problem. U principu, takva netrpeljivost, kakva se predstavlja na tim visokim nivoima, u gradu Severnoj Mitrovici, ne postoji. Iznenađena sam razumevanjem koje postoji između ljudi koji žive u Severnoj Mitrovici.
Ne možemo očekivati da će nam se lokalna tehnička pitanja rešavati iz Beograda ili iz Prištine. Građani Severne Mitrovice znaju koje probleme imaju. Mitrovčani zaslužuju da budu ti koji će odlučivati o svojoj sudbini. Ne želim da odlučujem o ničijoj sudbini. Samo želim da služim građanima, onako kako i činim.
Hodžić: Konkretno vezano za prelaze. To je jedna jako pozitivna stvar i što se tiče običnih građana i što se tiče biznismenima. Ljudi, implementaciju tog dogovora, povezuju sa mogućnošću da će se jako skoro sprovoditi red i mir širom severa Kosova.
Hodžić: Reći ću vam koji je to politički problem koji mene ometa da radim svoj posao valjano na terenu. Komuniciramo i sa međunarodnom zajednicom. Vlada Kosova je izrazila volju da kroz nas finansira potrebe koje imaju ljudi u Severnoj Mitrovici.
Imamo mali broj školskih ustanova i nekoliko škola koje su sada pre-blokirane jer sve raseljene škole iz mitrovačkog kraja su preseljene u Severnu Mitrovicu. Jedna zgrada služi za potrebe dva univerziteta i tri srednje škole. Nama trebaju nove zgrade. Mogu da obezbedim novac i mogu da obezbedim profesionalno osoblje koje će raditi na tim planovima, ali sama implementacija je problem. Doveli su u pitanje koji će se plan i program koristiti u školama. Ne verujem da će Srbi hteti ikada da u škole uvedu albanski jezik kao zvanični, ne verujem da će koristiti plan i program Republike Kosova, već Republike Srbije. Sloboda izbora je garantovana Ahtisarijevim planom. Dovodi se u pitanje koja će obeležja biti na tim školama. To su neka pitanja koji oni na visokom nivou moraju rešiti. I jedna i druga strana mora dati podršku ovoj administrativnoj kancelariji da mi krenemo sa implementacijom tih projekata.
Hodžić: Mi ćemo krenuti, mi imamo finansijsku podršku. Odredili smo i lokaciju. Interesantna je jedna lokacija gde ćemo pokušati da napravimo školu koju će koristiti i Albanci i Srbi. Vrlo je bitno da se reše ta pitanja na visokom nivou jer ne možemo otići dalje ukoliko Beograd i Priština ne dogovore sve korake kako bi smo krenuli s implementacijom takvog projekta.
I po pitanju otpada imamo veliki problem. Otpad je svuda. Imamo nelegalna smetlišta, i pored reke, a pri tome postoji mogućnost da se napravi jedan projekt, koji će uključivati proces reciklaže, koji će uposliti do 200 ljudi. Jedan takav projekt, zbog političkih stavki, ne može da dođe do realizacije. Konkretno, kompanija koja se bavi otkupom smeća, nema blagoslov od lokalnih predstavnika da sarađuju sa administrativnom kancelarijom, kako bi se oni organizovali.
Hodžić: Baš tako. Oni ujedno nemaju novca da to reše, a mi jesmo u stanju da to uradimo. Oni koji to rade, nemaju u planu da sarađuju sa nama. S mnogim ljudima koji žive na severu i rade u institucijama, imam nezvanične razgovore, ali ljudi ne žele da se oglašavaju po tom pitanju i poštovaću njihovu volju. Oni shvataju realnost i shvataju da rade u vrlo teškim uslovima. Citiram njih: „Ne smem da rizikujem svoju bezbednost i bezbednost svoje porodice“.
Hodžić: Mi smo na pismeni zahtev građana, koji mi je priložen uz peticiju od starne građana koji žive u tim zgradama, dobili zahtev za renoviranje javnih zgrada u kojima oni žive. Fasade su u očajnom stanju, vlaga je svuda, mirisi su takvi da je to jedan nezdrav ambijent za podizanje dece. Zahtev smo procesirali i krenuli sa implementacijom. Izvođaču su dobili telefonski poziv u kojim im je rečeno da trebaju da odustanu od tog projekta jer to finansira administrativna kancelarija. Pošto građevinari nisu odustali, dobili su po jednu bombu na samim gradilištima i radovi su stali.
Nakon tog incidenta, mene je posetilo nekoliko porodica koji žive u tim zgradama, koji su bili očajni i koji su molili da mi ne prestanemo sa renoviranjem zgrada u kojim oni žive.
počela da radi prošlog leta. Ko dolazi i da li uopšte neko dolazi da traži pomoć ili
uslugu Vlade Kosova, da li se mogu ostvariti Vladini projekti pomoći na severu Kosova
koji sebe smatra delom Srbije, ko sprečava gradnju škole, opravku zgrada,
regulisanje odnošenja smeća...
RSE: Imate li pune ruke posla ili kancelarija Vlade Prištine u Mitrovici nije često posećena adresa?
Hodžić: Zaista imamo mnogo posla. Svakoga dana nismo u mogućnosti da se držimo radnog vremena od 8:00 do 16:00.
RSE: Gde se tačno nalazi vaša kancelarija u Mitrovici?
Hodžić: Naša kancelarija se nalazi u Severnoj Mitrovici, tačnije u naselju koje se zove Bošnjačka mahala. To je jedna multietnička sredina. Na dohvat je ruke ljudima koji žive u Severnoj Mitrovici. Severna Mitrovica je polovina jednog inače malog grada. Govorimo o površini od ukupno pet kvadratnih kilometara.
RSE: Gde vi živite?
Hodžić: Živim na severu.
RSE: Šta su najčešći razlozi zbog kojih građani sa severa Kosova zakucaju na vaša vrata?
Hodžić: Našu administrativnu kancelariju ne posećuju ljudi samo iz Severne Mitrovice, nego širom severa. To je institucija koju plaća Vlada Kosova. Ima za cilj pružanje opštinskih usluga svim onim ljudima kojima te usluge trebaju. Ovde se radi o potrebi.
Dolaze Srbi iz severnog dela Kosova koji imaju potrebu za radnom dokumentacijom, da bi imali pristupa jugu. Ako imamo jednog biznismena koji živi na severu, koji želi aplicira za neku donaciju ili finansijsku podršku kod bilo kojeg stranog donatora koji se nalazi u Prištini, on mora razviti mehanizam kako da dođe do tog donatora i aplicira.
RSE: Da li su česte takve aplikacije biznismena sa severa Kosova?
Hodžić: Naravno. Po tom pitanju nas je posetilo oko 90 ljudi i za nekih skoro 60-tak smo izašli u susret. Hteli su da registruju biznis. Da bi ste mogli da aplicirate, morate imati registrovani biznis pri Vladi Kosova i dokumentaciju koju izdaje Vlada Kosova. Sada građani Severne Mitrovice imaju te usluge na dohvat ruke u našoj adminstrativnoj kancelariji Severne Mitrovice.
RSE: Pored tog razloga, zašto vam se još ljudi obraćaju?
Hodžić: Najviše je posećen departman koji se bavi zdravstvom i socijalnim pitanjima. Dolazi ona najugroženija kategorija stanovništva koja živi u Severnoj Mitrovici. Oni traže različite vrste pomoći. Zabeležili smo preko hiljadu ljudi koji su došli i tražili da im se poprave krovovi od kuća, elektro-instalacija, tražili su pomoć u hrani i higijenskim potrebama. Upravo ovih dana smo pokrenuli akciju pomoći u hrani i higijenskih potreba.
Posećena je i javna administracija. To je departman u kojem se izdaju različiti izvodi i državljanstva - ukupno nekih 25 vrsta dokumenata.
Imamo departman koji se bavi obrazovanjem, sportom, kulturom i omladinom. Veliki broj NVO se obratio upravo ovom odjeljenju po pitanju različitih projekata, koji imaju za cilj neke aktivnosti za mlade i kulturu. Da ne govorim o prosvjetnim radnicima koji se suočavaju sa velikim problemom i pritiskom od strane postojećih struktura na severu, da se odreknu svih žiro-računa preko kojih su primali plate iz kosovskog budžeta. Ljudi zatvaraju svoje račune, ali nerado. Pošto su zatvorili svoje račune, oni se nama obraćaju i pokušavamo da nađemo načina kako bi smo im izašli u susret da reše taj problem i da nastave sa primanjima plate iz kosovskog budžeta, koja im pripada.
RSE: Od kada postoji kancelarija Vlade Kosova u Mitrovici?
Hodžić: Kancelarija je objavljena maja meseca 2012 godine.
RSE: Zašto se tako malo zna o tome?
Hodžić: Postoji problem koji se tiče medija na severu. Postoje jedan ili dva lokalna medija koji hoće da sarađuju i promovišu rad administrativne kancelarije. Naišli smo na otpor od strane nekih drugih medija koji ne žele da sarađuju sa administrativnom kancelarijom. Pojedinci koji rade u tim medijima su se izjasnili da oni ne žele da ugrožavaju svoju bezbednost i da zbog svojih pretpostavljenih ne smeju da komuniciraju sa administrativnom kancelarijom.
RSE: Da li to znači da i Srbi koji dolaze kod vas imaju problema?
Hodžić: Itekako. Znate da je više puta bilo napada na ljude koji rade u administrativnoj kancelariji. Bilo je mnogo slučajeva gde su se ljudi obratili nama, ali su bili praćeni, viđeni da su posetili administrativnu kancelariju. Kada su izašli odavde, oni su imali neprijatne situacije na ulici. U celoj toj priči je pozitivna stvar što su se svi ti ljudi nama vratili i dalje sarađuju sa nama.
RSE: Ako vi olakšavate život ljudima, kome to onda smeta?
Hodžić: Smeta najviše lokalnim moćnicima. Smeta onoj kategoriji ljudi kojima odgovara da zadrže status quo na severu, kako bi nelegalne radnje, koje su izuzetno profitabilne za pojedince, mogle i dalje da cvetaju. Sa postojanjem administrativne kancelarije Severne Mitrovice, povećava se svest da će se zavesti neki red i mir.
RSE: Da li mate ikakvu saradnju sa predstavnicima lokalne vlasti?
Hodžić: Nemamo nikakvu saradnju sa predstavnicima lokalne samouprave. Mi smo zainteresovani da sarađujemo sa svima. I po Ustavu i po planu Ahtisarija, nama nije zabranjeno da budemo u komunikaciji sa bilo kojim institucijama u regionu.
Ozbiljno i iskreno pozivam sve institucije, koje žele da vide kako radi administrativan kancelarija, da dođu, da nas posete i da vide kako mi radimo i šta radimo.
RSE: Da li imate ikakvu saradnju sa kancelarijom Vlade Srbije za Kosovo? Da li ste se ikada sreli sa Aleksandrom Vulinom?
Hodžić: Na žalost nemamo nikakvu saradnju. Upoznata sam da je gospodin Vulin više puta posećivao i Mitrovicu i Kosovo. Smatram da bi komunikacija bila korisna i da bi se taj kontakt trebao ostvariti.
RSE: Mediji uglavnom prate šta govore i rade političari na severu Kosova i ljudi sa barikada. Ko us ti ljudi koji izlaze na prelaze i kojima smeta uvođenje reda?
Mi ovde ne predstavljamo građane. Mi smo ovde da služimo građanima i da budemo u službi građanima, da im pružamo ono što oni hoće, ono što njima treba, a ne da im išta namećemo.
Hodžić: Odgovoriću kao građanka koja živi u Severnoj Mitrovici i kao neko ko zaista razgovara sa mnogo ljudi koji žive na Kosovu. Smatram sebe vrlo bogatom jer u našoj porodici ima različitih etničkih pripadnosti. Ne umem da pravim razliku između Srba, Albanaca, Makedonaca, Crnogoraca i slično. Kao neko ko razume sve etničke pripadnosti i ko komunicira sa ljudima koji žive u Severnoj Mitrovici, mogu reći da svi nerado idu na proteste i na barikade. Ne možete verovati koliko je majki koje se plaše za svoju decu, da li će se vratiti čitavi sa tih barikada jer nikada ne znate šta se može desiti i da li može doći do nekog fatalnog incidenta, kada neko može da izgubi i glavu. Zašto i čemu sve to?
RSE: Da li ste rođeni u Mitrovici?
Hodžić: Jesam. Rođena sam u Severnoj Mitrovici. Tu sam živela pre rata i većim delom u toku rata. Nakon rata odmah sam se angažovala, još od 1999. godine, kroz rad sa internacionalnim humanitarnim organizacijama. Moj posao se vezivao za građane, ne samo na severu, ne samo u Kosovskoj Mitrovici, već i širom Kosova.
Ne pripadam niti jednoj političkoj partiji, nemam svoju nevladinu organizaciju, ne pripadam niti jednoj asocijaciji. Mi ovde ne predstavljamo građane. Mi smo ovde da služimo građanima i da budemo u službi građanima, da im pružamo ono što oni hoće, ono što njima treba, a ne da im išta namećemo.
RSE: Kako se osećaju ljudi koji nisu ni Srbi, ni Albanci, koji žive na Kosovu i kojima nacionalno opredelenje nije bitno? Kada se govori o Kosovu, govori se isključivo u tim nacionalnim kategorijama - kosovski Albanci, kosovski Srbi. Da li postoji neki kosovski identitet? Kako se vi izjašnjavate?
Hodžić: Kažem da sam Mitrovčanka i kažem da sam čovek. Najviše me vređa kada me pitaju kojoj naciji pripadam. Smatram da je život izuzetno kratak i da moramo naučiti da poštujemo jedni druge. Moramo razmišljati isključivo o kvalitetnom životu. Govorim vam iz ličnog primera. Vrlo je lepo kada vi u jednom svom ambijentu slavite sve. Tačno je da se Kosovo predočilo u jednu priču koja se zasniva na srpsko-albanskom konfliktu i rešenja se traže na tom polju jer očigledno da na toj relaciji postoji problem.
Živim u jednom multietničkom gradu jer jeste Kosovo multietničko. Imamo Gračanicu koja je pored Prištine, ali Severna Mitrovica jeste grad u kojem zajedno žive, u jednoj zgradi, i Srbi i Albanci i Romi i Muslimani. Kada nema struje, nema struje ni za koga, kada nema vode, mi svi patimo od istog problema. Moramo naći zajednička rešenja da bi smo zajedno živeli bolje.
RSE: Da li su podjednako ravnodušni, prema tome što pričate, i prema tom pogledu na stvari, i u Beogradu i u Prištini?
Hodžić: Mislim da su svi suviše zaokupljeni oko kosovsko-albanskog problema. I kada god se izađe sa nekim rešenjima, nisu globalna, uvek mora da se zadovolji jedna ili druga strana. Mnogo sam srećna što nisam u politici.
RSE: Gledano iz beogradske perspektive, čini se da Vlada Kosova ne mari za probleme srpske manjine, pa je okrenuta statusnim pitanjima odbrane nezavisnosti Kosova. Ni Beograd ne mari za probleme Srba na Kosovu, nego za probleme teritorije Srbije? Da li se smanjuju tenzije između Srba i Albanaca na Kosovu ili rastu?
Hodžić: I u Severnoj Mitrovici su se nedavno slavili svi ovi praznici. Posetila sam mnogo porodica u Severnoj Mitrovici i u nekim enklavama na jugu. Skoro u svakoj, videla sam mnogo ljudi koji su posetili srpske porodice, a da nisu Srbi.
Netrpeljivost među građanima, jedan na jedan, na lokalnom nivou, ne postoji, ili postoji u vrlo maloj meri. Kada imate nekoga da je nezadovoljan i da ne zna ko je krivac, ili pravi krivac, uvek mu može čovek iz druge nacije da bude dežurni krivac za taj njegov porodični problem. U principu, takva netrpeljivost, kakva se predstavlja na tim visokim nivoima, u gradu Severnoj Mitrovici, ne postoji. Iznenađena sam razumevanjem koje postoji između ljudi koji žive u Severnoj Mitrovici.
Ne možemo očekivati da će nam se lokalna tehnička pitanja rešavati iz Beograda ili iz Prištine. Građani Severne Mitrovice znaju koje probleme imaju. Mitrovčani zaslužuju da budu ti koji će odlučivati o svojoj sudbini. Ne želim da odlučujem o ničijoj sudbini. Samo želim da služim građanima, onako kako i činim.
RSE: Kada su u pitanju pregovori koji se vode između Prištine i Beograda, sa stanovišta svakodnevnice na Severu Kosova, šta je bitno da se oni dogovore?
Hodžić: Konkretno vezano za prelaze. To je jedna jako pozitivna stvar i što se tiče običnih građana i što se tiče biznismenima. Ljudi, implementaciju tog dogovora, povezuju sa mogućnošću da će se jako skoro sprovoditi red i mir širom severa Kosova.
RSE: Pored prelaza, šta je još od životne važnosti da se dogovore Beograd i Priština?
Hodžić: Reći ću vam koji je to politički problem koji mene ometa da radim svoj posao valjano na terenu. Komuniciramo i sa međunarodnom zajednicom. Vlada Kosova je izrazila volju da kroz nas finansira potrebe koje imaju ljudi u Severnoj Mitrovici.
Imamo mali broj školskih ustanova i nekoliko škola koje su sada pre-blokirane jer sve raseljene škole iz mitrovačkog kraja su preseljene u Severnu Mitrovicu. Jedna zgrada služi za potrebe dva univerziteta i tri srednje škole. Nama trebaju nove zgrade. Mogu da obezbedim novac i mogu da obezbedim profesionalno osoblje koje će raditi na tim planovima, ali sama implementacija je problem. Doveli su u pitanje koji će se plan i program koristiti u školama. Ne verujem da će Srbi hteti ikada da u škole uvedu albanski jezik kao zvanični, ne verujem da će koristiti plan i program Republike Kosova, već Republike Srbije. Sloboda izbora je garantovana Ahtisarijevim planom. Dovodi se u pitanje koja će obeležja biti na tim školama. To su neka pitanja koji oni na visokom nivou moraju rešiti. I jedna i druga strana mora dati podršku ovoj administrativnoj kancelariji da mi krenemo sa implementacijom tih projekata.
RSE: Znači, imate pare za izgradnju takve škole, ali iz tih razloga, koje ste pomenuli, ne možete da krenete u taj projekt?
S mnogim ljudima koji žive na severu i rade u institucijama, imam nezvanične razgovore, ali ljudi ne žele da se oglašavaju po tom pitanju i poštovaću njihovu volju.
Hodžić: Mi ćemo krenuti, mi imamo finansijsku podršku. Odredili smo i lokaciju. Interesantna je jedna lokacija gde ćemo pokušati da napravimo školu koju će koristiti i Albanci i Srbi. Vrlo je bitno da se reše ta pitanja na visokom nivou jer ne možemo otići dalje ukoliko Beograd i Priština ne dogovore sve korake kako bi smo krenuli s implementacijom takvog projekta.
I po pitanju otpada imamo veliki problem. Otpad je svuda. Imamo nelegalna smetlišta, i pored reke, a pri tome postoji mogućnost da se napravi jedan projekt, koji će uključivati proces reciklaže, koji će uposliti do 200 ljudi. Jedan takav projekt, zbog političkih stavki, ne može da dođe do realizacije. Konkretno, kompanija koja se bavi otkupom smeća, nema blagoslov od lokalnih predstavnika da sarađuju sa administrativnom kancelarijom, kako bi se oni organizovali.
RSE: Smeće stoji li stoji i gomila se, a oni ne mogu da se dogovore.
Hodžić: Baš tako. Oni ujedno nemaju novca da to reše, a mi jesmo u stanju da to uradimo. Oni koji to rade, nemaju u planu da sarađuju sa nama. S mnogim ljudima koji žive na severu i rade u institucijama, imam nezvanične razgovore, ali ljudi ne žele da se oglašavaju po tom pitanju i poštovaću njihovu volju. Oni shvataju realnost i shvataju da rade u vrlo teškim uslovima. Citiram njih: „Ne smem da rizikujem svoju bezbednost i bezbednost svoje porodice“.
RSE: Da li bi ste dali još neke primere projekata koji ne mogu da budu ostvareni, a postoje sredstva i volja?
Hodžić: Mi smo na pismeni zahtev građana, koji mi je priložen uz peticiju od starne građana koji žive u tim zgradama, dobili zahtev za renoviranje javnih zgrada u kojima oni žive. Fasade su u očajnom stanju, vlaga je svuda, mirisi su takvi da je to jedan nezdrav ambijent za podizanje dece. Zahtev smo procesirali i krenuli sa implementacijom. Izvođaču su dobili telefonski poziv u kojim im je rečeno da trebaju da odustanu od tog projekta jer to finansira administrativna kancelarija. Pošto građevinari nisu odustali, dobili su po jednu bombu na samim gradilištima i radovi su stali.
Nakon tog incidenta, mene je posetilo nekoliko porodica koji žive u tim zgradama, koji su bili očajni i koji su molili da mi ne prestanemo sa renoviranjem zgrada u kojim oni žive.
